Kako je Donald Tramp zamenio „Amerika na prvom mestu“ sa „Tramp na prvom mestu“?

U utorak je Tramp zapretio da će razoružati Hamas ako se ne odrekne oružja u Gazi, što je izazvalo spekulacije o mogućoj vojnoj ulozi SAD. Takođe se pohvalio uništenjem još jednog glisera kod obale Venecuele, u svom pravno upitnom „ratu protiv narko-kartela“, piše CNN.

Usred blokade rada američke vlade, za koju tvrdi da ga je primorala da otpusti stotine saveznih radnika zbog nedostatka sredstava, obećao je ekonomski paket pomoći od 20 milijardi dolara za Argentinu – ali samo ako birači tamo podrže njegovog skandalima pogođenog populističkog saveznika, predsednika Havijera Mileija.

Tramp je, takođe, javno govorio o želji Ukrajine da im pošalje krstareće rakete Tomahavk, koje bi mogle da pogode duboko unutar teritorije Rusije.

Time bi rizikovao direktan sukob SAD sa Moskvom, protiv čega je mesecima upozoravao tokom predsedničke kampanje 2024. godine. Ipak, takva pretnja možda mu služi da povrati narušeni ugled, nakon što je predsednik Vladimir Putin ismejao njegove mirovne napore.

Trampov novi entuzijazam za globalna uplitanja mogao bi da iznenadi MAGA (Make America Great Again) glasače, koji su verovali da predsednik planira da se isključivo bavi unutrašnjim pitanjima zemlje.

Često je teško pratiti logiku u Trampovim neprekidnim napadima na ustaljene norme. Svetski lideri, koji obično deluju kao sporedni likovi kada se pojave pored njega pred novinarima, neretko izgledaju zbunjeno njegovim izjavama.

Na primer, u utorak je Tramp priredio jedan od svojih klasičnih „nastupa“ predsedniku Argentine Havijeru Mileiju.

U haotičnom toku misli, napao je „zlu i užasnu“ senatorku iz redova demokrata Elizabet Voren, isprozivao „komunističkog“ kandidata za gradonačelnika Njujorka Zohrana Mamdanija, pohvalio se nagodbom od 15 miliona dolara koju je dobio za predsedničku biblioteku, u okviru tužbe za klevetu protiv voditelja ABC-ja Džordža Stefanopulosa.

Takođe je ismevao bivšeg predsednika Džoa Bajdena zbog korišćenja automatskog potpisa, rugao se bivšoj potpredsednici Kamali Haris, kritikovao Španiju zbog niskih izdvajanja za odbranu, i nahvalio predstojeće Svetsko prvenstvo i Olimpijske igre u Los Anđelesu.

Dan ranije, Tramp je slavljen širom sveta nakon što je posredovao u dogovoru o primirju i oslobađanju talaca između Izraela i Hamasa. Ipak, već je sledećeg dana ponovo pokazivao stare zamerke pred kamerama.

Ali usred tog toka beznačajnosti, pojavila se jasnoća u njegovom pogledu na svet dok je govorio o Bliskom istoku, Venecueli, Zapadnoj hemisferi i Ukrajini – mada na načine koji su često u oštroj suprotnosti sa tradicionalnom američkom spoljnjom politikom, očekivanjima MAGA pokreta, pa čak i američkim zakonima.

Tramp nije izolacionista

Jedan od problema sa Trampovim korišćenjem izraza Amerika na prvom mestu jeste što izaziva konfuziju zbog povezanosti sa krajnje desničarskim komitetom iz 1930-ih, koji se protivio ulasku SAD u Drugi svetski rat i borbi protiv nacizma.

Međutim, tačnije bi bilo opisati Trampa kao protivnika internacionalizma, a ne proroka izolacionizma.

On sve više uživa u primeni američke moći na globalnoj sceni. Njegova netrpeljivost prema kopnenim ratovima, kao što su oni u Iraku i Avganistanu, nije ga sprečila da pokrene snažne vazdušne napade na iranske nuklearne objekte, čime je pokazao svoju odlučnost.

Tramp često preuzima različite pravce iz ideologije nacionalne bezbednosti Republikanske stranke koja je prisutna u njegovoj administraciji.

Ponekad se stavlja na stranu jastrebova poput državnog sekretara Marka Rubija. Drugi put se upušta u političke performanse sekretara odbrane Pita Hegseta.

U svojim trgovinskim ratovima podržava anti-globaliste kao što je stručnjak za trgovinu Piter Navaro. Međutim, njegov proboj na Bliskom istoku odražava nasleđe ultra-tradicionalističkog atlantičara iz redova Republikanske stranke, predsednika Džordža Buša Starijeg.

Neuhvatljivog Trampa je nemoguće ideološki svrstati. Njegova imperativna ličnost znači da je njegova spoljna politika često ništa više do divlje želje da nametne svoju moć nad onima koji sede nasuprot njega.

„Naš plan će staviti Ameriku na prvo mesto. Amerikanizam, a ne globalizam, biće naš kredo. Dokle god nas budu vodili političari koji ne stavljaju Ameriku na prvo mesto, možemo biti sigurni da nas druge nacije neće poštovati“, rekao je Tramp u govoru na Republikanskoj nacionalnoj konvenciji 2016. godine u Klivlendu.

Svoje stavove je dodatno razjasnio u svom prvom obraćanju Generalnoj skupštini UN godinu dana kasnije, obećavajući da će SAD koristiti moć nacionalne države, umesto da deluju kroz međunarodne institucije i tradicionalne savezničke strukture.

„Kao predsednik Sjedinjenih Država, uvek ću stavljati Ameriku na prvo mesto, baš kao što i vi, kao lideri svojih zemalja, uvek treba i treba da stavljate svoje zemlje na prvo mesto“, rekao je.

Tokom svog drugog mandata, dok ruši ustavne i zakonske prepreke u zemlji, Tramp je dodao novu dimenziju svojoj spoljnoj politici – nastoji da osigura lični ugled, svoj istorijski pečat, Nobelovu nagradu za mir i mesto među najmoćnijim svetskim liderima.

Ponekad izgleda kao da je Amerika na prvom mestu postalo zapravo „Tramp na prvom mestu“.

Predsednik svet posmatra kroz oči biznismena, tražeći poslove i finansijske prilike za Sjedinjene Države, a ponekad i za svoje porodično carstvo.

Njegova vizija za Gazu jednako je razvojni projekat koliko i humanitarni.

Pokretačka snaga iza nekih od njegovih prenaglašenih tvrdnji da je okončao mnoge ratove – od kojih neki zapravo nisu ni bili u toku – jeste ekonomska korist i pristup ključnim mineralima i retkim zemljama koje trenutno drži pod kontrolom Kina.

Istovremeno, Tramp i njegov potpredsednik Džej Di Vens nastoje da promovišu globalni populizam, čak i po cenu urušavanja centrističkih vlada, kao što su one u Britaniji, Francuskoj i Nemačkoj, čije lidere on ceni.

Kako se Trampove politike uklapaju u njegov jedinstveni plan?

Zvanično objašnjenje Trampove ponude pomoći Argentini jeste da njena krhka ekonomija predstavlja rizik od širenja ekonomske krize koja bi mogla da potrese Južnu Ameriku, pa čak i da se proširi na SAD. To možda i jeste tačno.

Ali Tramp i ministar finansija Skot Besent u utorak nisu ni pokušali da prikriju pravu motivaciju: da pomognu desničarskom savezniku koji je napisao plan za krizu koju je predsednik izazvao u federalnoj administraciji i koji se ranije ove godine pojavio na bini sa bivšim šefom DOGE-a Ilonom Maskom i motornom testerom.

On je u potpunosti MAGA. To je „Učiniti Argentinu ponovo velikom“, rekao je Tramp dok je ugostio Mileija u Beloj kući. Argentinaski lider je takođe bio gost Mar-a-Laga.

„Ako pobedi, mi ostajemo uz njega. A ako ne pobedi, mi odlazimo“, rekao je Tramp.

U normalnim okolnostima, Trampovo razmetanje milijardama dolara američkih poreskih obveznika kako bi praktično podmitio birače na parlamentarnim izborima u Argentini, što je otvorena mešanja u izbore druge zemlje, izazvalo bi veliki skandal.

To podseća na Trampovu pretnju da vojna pomoć Ukrajini uslovi otvaranjem istrage protiv Bajdena, zbog čega je i bio opozvan.

Ali kada je sve skandal, ništa više ne izaziva šok.

Tramp je bio prinuđen da se suoči sa očiglednim kontradiktornostima između MAGA filozofije i spasavanja jedne strane zemlje kada ga je jedan novinar na sastanku sa Mileijem pitao: „Kako ovaj paket pomoći Argentini odgovara principu ‘America First’?“ Njegov neodređeni odgovor nije zapravo dao neki drugi razlog osim da je to politička usluga.

Međutim, inicijativa za Argentinu uklapa se u širi Trampov prioritet – globalnu veliku igru za uticaj, ekonomsku dominaciju i moć u suparništvu sa Kinom, koja se bori sa SAD da dođe do argentinskog litijuma i bakra, a nedavno je nadmašila američke poljoprivrednike kupujući argentinski soja.

Ta želja da se preoblikuje politika Zapadne hemisfere – baš kao što Tramp pokušava da transformiše Bliski istok – delimično stoji i iza jednostranih američkih vojnih napada na navodne mete kartela kod Venecuele.

Jednostrana upotreba ogromne vojne sile verna je jednom od principa MAGA: pokušaju da se suzbije trgovina fentanolom, koji je odneo na hiljade američkih života, pitanje koje je pomoglo Trampu da se poveže sa radničkom klasom.

Ali kampanja – koju američki kritičari smatraju vanpravnim ubistvima koja ignorišu ovlašćenja Kongresa za proglašenje rata – sve više liči na geopolitički potez čvrste sile sa ciljem destabilizacije vlade predsednika Nikolasa Madura.

Venecuelanska ekonomska kriza i represija su izazvale veliki talas migranata prema SAD.

Trampov uspeh u povratku izraelskih talaca i okončanju sukoba u Gazi predstavlja tradicionalniji uspeh američke spoljne politike nego većina njegovih drugih međunarodnih poduhvata. Uostalom, američki predsednici decenijama posreduju u izraelsko-palestinskom sukobu, uglavnom bez većih rezultata.

Međutim, ovaj poduhvat bi mogao da se sukobi sa MAGA principima ako američke trupe budu uvučene u Gazu. Tramp je u utorak upozorio da ako Hamas ne položi oružje „mi ćemo ih razoružati“.

Nije rekao kako. Ali dok se ne uspostavi međunarodna sigurnosna snaga za pojas Gaze, obećana u njegovom mirovnom planu sa 20 tačaka, njegova izjava će izazvati spekulacije o dubljoj ulozi od same koordinacije i logističke misije koju se očekuje da američko osoblje obavlja u Izraelu.

Učešće SAD izazvalo bi zabrinutost među Trampovim pristalicama zbog mogućih bliskoistočnih zamki koje su i same pomogle da se razvije njegova politička baza.

„Sa (Trampom) je sve moguće“, rekao je Endru Miler, bivši zamenik pomoćnika sekretara za izraelsko-palestinska pitanja u Bajdenovoj administraciji.

Ali, dodaje on, jedan od glavnih stubova na kojima je gradio kampanju otkako se pojavio na sceni jeste izbegavanje ratova na Bliskom istoku.

„Ako se nađemo u situaciji sa velikim američkim vojnim kontingentom u Gazi, od svih mesta, mislim da će to testirati njegovu podršku među njegovim biračima“, zaključuje Miler.