Tramp na velikoj turneji po Aziji: Ovo je prvo pitanje koje će postaviti Si Đinpingu

Portparolka Bele kuće Karolajn Levit rekla je novinarima da Tramp u petak kasno uveče polazi za Maleziju, a potom će posetiti Japan i Južnu Koreju. Sa Sijem će se sastati narednog četvrtka, nakon što održi govor na Samitu generalnih direktora Azijsko-pacifičke ekonomske saradnje (APEC), prenosi Rojters.

U nedelju će se Tramp sastati sa premijerom Malezije Anvarom Ibrahimom i prisustvovati radnoj večeri lidera Udruženja zemalja jugoistočne Azije (ASEAN).

Trampova stanica u Maleziji mogla bi biti motivisana manje trgovinom, a više željom da se pozicionira u središtu bilo kakvog dogovora o okončanju spora oko neoznačenih tačaka duž 817 km kopnene granice između Tajlanda i Kambodže.

Malezija je posredovala u krhkom primirju nakon pet dana sukoba u julu, koji su odneli desetine života i raselili oko 300.000 ljudi, ali uzrok napetosti ostaje nerešen. Malezijski ministar spoljnih poslova, Mohamad Hasan, nedavno je rekao novinarima da je Tramp „želeo“ da vidi potpisivanje mirovnog sporazuma tokom samita – proboj koji bi američki predsednik nesumnjivo iskoristio da poboljša svoj ugled kao međunarodnog mirotvorca.

U ponedeljak Tramp putuje u Tokio, gde će se u utorak sastati sa novom japanskom premijerkom Sanae Takaiči.

U sredu Tramp leti za Južnu Koreju, gde će se sastati sa predsednikom Li Džae Mjungom, održati glavni govor na ručku za direktore kompanija u okviru samita APEC-a i učestvovati na radnoj večeri lidera SAD i APEC-a.

Trgovinski rat između SAD i Kine, koji je mesecima tinjao, izbio je u punom obimu početkom oktobra, nakon što je Peking drastično proširio ograničenja na izvoz retkih minerala. Tramp je brzo zapretio odmazdom kroz carine i druge mere, ali je poslednjih dana izrazio optimizam u pogledu postizanja trgovinskog sporazuma sa Kinom.

„Mislim da ćemo izaći sastanak proći vrlo dobro, i da će svi biti veoma zadovoljni“, rekao je Tramp kasnije u četvrtak.

Ovi komentari su u kontrastu sa oštrijim izjavama njegovih najviših trgovinskih pregovarača i šefa finansija, koji su u sredu putovali u Aziju kako bi osigurali da Trampov sastanak sa Sijem, prvi u njegovom drugom mandatu, protekne po planu.

Prvo pitanje koje će Tramp postaviti Si Đinpingu

Tramp je rekao da će prvo pitanje koje će postaviti kineskom lideru biti o fentanilu.

Vašington optužuje Peking da nije uspeo da zaustavi dotok hemikalije za proizvodnju fentanila, jednog od glavnih uzroka smrtnih slučajeva od predoziranja u SAD. Peking je branio sebe i optužio Vašington da koristi fentanil za „ucenu“ Kine.

Bela kuća je navela protok tih hemikalija iz Kine kao jedan od razloga za povećanje tarifa na kinesku robu.

„Prvo pitanje koje ću mu postaviti odnosi se na fentanil“, rekao je Tramp. „Stavljam ga odmah na vrhu liste“.

Tramp je, podseća Gardijan, nedavno ponudio smanjenje tarifa na kineski izvoz u SAD, ali je insistirao da Peking takođe mora da napravi ustupke.

Neuspeh u smanjenju trgovinskih tenzija mogao bi dodatno da ošteti američku industriju, koja se već suočava sa posledicama Trampovih tarifa. Predsednik SAD-a bio je optimističan pred sastanak sa Sijem, rekavši novinarima ove nedelje: „Mislim da ćemo završiti sa fantastičnim sporazumom sa Kinom. Biće fantastično za ceo svet“.

Ipak, vreme je ključno: sastanak Trampa i Sija, koji Peking još nije zvanično potvrdio, održaće se upravo kada dodatne carine od 100 odsto na kineski izvoz u SAD budu stupile na snagu.

Očekuje se da će lideri takođe razgovarati o Tajvanu, s obzirom na zabrinutost da bi Tramp mogao da posustane u podršci SAD demokratskom, samoupravnom ostrvu pod pritiskom Sija.

Prema izveštajima, Peking je tražio od Bele kuće da izjavi da se protivi nezavisnosti Tajvana – potez koji bi obradovao Kinu, koja Tajvan smatra odmetnutom provincijom koju treba ponovo ujediniti sa kopnom.

Promovisanje milijardi dolara ulaganja u američke fabrike

Tramp će, piše AP, u Japanu i Južnoj Koreji promovisati ogroman finansijski dobitak – najmanje 900 milijardi dolara ulaganja u američke fabrike, gasovod i druge projekte.

Japan i Južna Koreja dali su te finansijske obaveze u avgustu kako bi Trampa naveli da smanji planirane tarife sa 25 na 15 odsto.

Japan je obećao 550 milijardi dolara ulaganja, ali želi da taj novac koristi sopstvenim kompanijama, što je uslov naveden u memorandum objavljenom u septembru. Od ponedeljka, Japan ima novu premijerku, Sanae Takaiči, koja je izrazila poštovanje prema Trampu, ali funkcioniše u još neproverenoj koalicionoj vladi.

Južna Koreja ponudila je 350 milijardi dolara ali želi liniju zamene za američke dolare kako bi olakšala svoja ulaganja i nastoji da finansira transakcije kroz garantovane kredite.

U suprotnom, obaveza bi mogla da ugrozi sopstvenu ekonomiju.

Ovi investicioni aranžmani su neuobičajeni za trgovinske okvire, a Tramp tvrdi da će lično upravljati načinom na koji se novac troši, što mu omogućava da odredi „pobednike i gubitnike“.

Nedelje pregovora još nisu donele nikakav proboj u vezi sa realizacijom ulaganja, iako obe zemlje žele da očuvaju svoje odnose sa Amerikom.

Trampovo učešće na samitu Asocijacije zemalja jugoistočne Azije (ASEAN) u Kuala Lumpuru dolazi u kritičnom trenutku za regionalni blok, čijih 10 članica je prošle godine izvezlo robu u vrednosti od 312 milijardi dolara u SAD, u poređenju sa 142 milijarde dolara 2017. godine, piše Gardijan. SAD su najveće izvozno tržište za ovaj region i oslanjaju se na ekonomije ASEAN-a da bi održale kretanje svoje proizvodne lanca.

Hoće li se sastati sa Kim Džong-Unom?

Sa Donaldom Trampom nikad ne možete reći nikad. U ovom trenutku sastanak deluje malo verovatno, iako, s obzirom na to da perspektiva završetka rata u Ukrajini brzo bledi, Tramp bi mogao biti uveren da obrati pažnju na svog „prijatelja“ Kima i nerešivi problem severnokorejskog nuklearnog programa.

CNN, pozivajući se na anonimne izvore, izvestio je prošlog vikenda da su američki zvaničnici razgovarali o mogućem sastanku tokom njegove posete Aziji, a Tramp je u avgustu rekao da bi želeo da se sastane sa svojim severnokorejskim kolegom „u odgovarajućoj budućnosti“.

Međutim, njegova tri prethodna pokušaja da nagovori Kima da obuzda svoje nuklearne ambicije – na dva samita 2018. i 2019. godine i tokom brzo organizovane posete demilitarizovanoj zoni koja razdvaja Severnu i Južnu Koreju iste godine – završila su neuspehom.

Od tada je Kim nadgledao stalna unapređenja severnokorejskog balističkog raketnog programa, poslao više od 10.000 vojnika da se bore uz ruske trupe u ratu u Ukrajini i pridružio se labavoj anti-zapadnoj alijansi sa Pekingom i Moskvom.