„Cedi ih ko limun“: Danas stižu nova pisma od Trampa, sutra „veliki dan za Ameriku“

Zvaničnik Bele kuće potvrdio je da Tramp planira da danas potpiše nove izvršne uredbe kojima se uvode više carinske stope za nekoliko zemalja koje nisu uspele da postignu pregovaračke trgovinske sporazume do njegovog samonametnutog sutrašnjeg roka.

To bi moglo da obuhvati i neke od najvećih američkih trgovinskih partnera, uključujući Kanadu, Meksiko i Tajvan.

To je podstaklo lidere tih država, kao i zvaničnike drugih velikih ekonomija, da u poslednjem trenutku pokušaju da obezbede dogovor ili produžetak – iako većina njih ne gaji prevelike nade, piše Politico.

„Američki trgovinski pregovarači cede Tajvan kao limun“, rekao je jedan izvor upoznat s pregovorima između SAD i Tajvana. „SAD žele sve kada je reč o pristupu tajvanskom tržištu“.

Za razliku od prethodnih rokova, Bela kuća insistira da će Tramp ovog puta zaista sprovesti mere, bez dodatnog odlaganja, što je do sada učinio već dva puta otkako je 2. aprila uveo svoje „recipročne“ carine za desetine trgovinskih partnera.

„ROK JE PRVI AVGUST — STOJI ČVRSTO I NEĆE BITI PRODUŽEN. VELIKI DAN ZA AMERIKU!!!“ napisao je Tramp u sredu na svojoj društvenoj mreži Truth Social.

Kasnije tokom srede, predsednik je doneo niz zbunjujućih trgovinskih poteza, uključujući izvršne uredbe koje podižu carine Brazilu na 50 odsto, uvode nove carine na polugotove proizvode od bakra i ukidaju carinske olakšice za pakete male vrednosti iz inostranstva.

Takođe je najavio preliminarni dogovor sa Južnom Korejom, prema kojem će carine na korejske proizvode biti 15 odsto u zamenu za obaveze o investiranju više od 350 milijardi dolara u SAD, kupovini američke energije u vrednosti većoj od 100 milijardi dolara i smanjenju carinskih barijera.

Tramp je najavio i sporazum sa Pakistanom, „po kojem će Pakistan i SAD zajedno raditi na razvoju njihovih ogromnih naftnih rezervi“, iako nije rekao ništa o sniženju carinske stope za Pakistan.

Predsednik je već koristio pretnju visokim novim carinama da bi postigao preliminarne trgovinske i investicione sporazume sa Japanom, Evropskom unijom, Ujedinjenim Kraljevstvom, Južnom Korejom i nekoliko brzo rastućih zemalja jugoistočne Azije, postavljajući stope između 15 i 20 odsto.

Administracija takođe održava privremeno primirje sa Kinom, iako Tramp još nije odlučio da li će produžiti zacrtani rok 12. avgust, kada bi carine mogle ponovo da porastu na oko 80 odsto.

Predsednik Tramp planira da do ponoći večeras potpiše nove izvršne uredbe kojima će uvesti dogovorene carine i tako izbeći vraćanje tarifa na prvobitne nivoe koje je najavio još u aprilu, potvrdila je Bela kuća.

Kako je rečeno još nije jasno da li će Tramp javno proglasiti pobedu u trgovinskom ratu koji je pokrenuo pre nekoliko meseci, ili će jednostavno potpisati uredbe u privatnosti, pre nego što budu objavljene.

U intervjuima, zvaničnici i predstavnici šest zemalja koje još nisu postigle sporazum s Trampom o smanjenju carinskih stopa iz aprila rekli su da su pesimistični u pogledu mogućnosti da zaključe dogovor do tada, uprkos ustupcima koje su ponudili administraciji.

Svi su rekli da bi više carinske stope bile pogubne za njihove kompanije koje zavise od izvoza u SAD.

„Ne mogu baš mnogo da urade“, rekao je Mark Linskot, bivši američki trgovinski pregovarač. „Ako ste premali da biste privukli pažnju i dobili priliku za pregovore, onda ste jednostavno prepušteni onome što administracija odluči, a kasnije gledate kako da ublažite štetu“.

Ministar finansija Skot Besent u utorak je ponovio takav scenario, ali je pokušao da umanji njegov značaj: „Ne bih rekao da je smak sveta ako te povratne carine budu na snazi nekoliko dana ili nedelja, sve dok zemlje iskreno pregovaraju i pokušavaju da dođu do dogovora“, rekao je Besent u intervjuu za CNBC.

Tramp je u aprilu kratko uveo „recipročne“ carine od 10 do 50 odsto na gotovo 60 trgovinskih partnera, pre nego što ih je zamrznuo na 90 dana.

Zatim je produžio rok sa 8. jula na 1. avgust, šaljući pisma s pretnjom dodatnih – a u nekim slučajevima još viših – tarifa više od dvadeset partnera. Trideset dve zemlje pogođene carinama u aprilu nisu dobile pismo od Trampa. Među njima je, podsetimo, i Srbija.

U sredu ujutru, Tramp je najavio uvođenje carine od 25 odsto na indijsku robu, iako Indija prethodno nije bila među zemljama koje su dobile pismo.

U svom stilu, kasnije je nagovestio da još postoji prostor za pregovore s Nju Delhijem do petka.

Još 22 zemlje dobile su pisma sa novim tarifnim stopama koje stupaju na snagu 1. avgusta, a ne deluje da su na putu da postignu dogovor. Među njima su važni trgovinski partneri s kojima su pregovori zapeli, uključujući Tajvan, ali i manje zemlje koje se suočavaju sa skokom carina i do 50 odsto, poput Lesota i Madagaskara.

Tu su i dve zemlje s kojima SAD najviše trguje — susedi Kanada i Meksiko. Kanadski premijer Mark Karni poslao je svog glavnog savetnika i druge vodeće trgovinske zvaničnike u Vašington na pregovore ove sedmice.

Meksička predsednica Klaudija Šejnbaum izjavila je ranije ove nedelje da se još nada dogovoru do petka. Ipak, „to je krajnje optimistično razmišljanje“, rekao je Pedro Kasas Alatrist, izvršni potpredsednik i direktor Američke privredne komore u Meksiku.

„Ipak, još imam mali procenat nade da se nešto može dogoditi“.

Nedostatak hitnosti delimično proističe iz činjenice da većina proizvoda iz Kanade i Meksika trenutno ne podleže carinama ako su u skladu s Ugovorom SAD-Meksiko-Kanada (USMCA), koji je Tramp potpisao tokom svog prvog mandata.

„Kanada ima veoma važan izuzetak u okviru USMCA koji je i u interesu SAD da ostane na snazi, što Kanadi može dati malo više prostora da postigne pravi dogovor umesto brzopletog“, rekao je jedan kanadski zvaničnik.

Zvaničnici Bele kuće otvoreno priznaju da su trenutno fokusirani na pregovore s nekoliko velikih zemalja, dok ostalima jednostavno nameću nove tarife.

„Sada pregovaramo s različitim drugim zemljama, a ostalima samo šaljemo račun — pošaljemo pismo koje kaže da morate da platite određenu carinu,“ rekao je Tramp novinarima u sredu u Beloj kući. „Očigledno, to je većina zemalja jer, kao što znate, ima stotine zemalja, mnogo zemalja tamo.“

Ali pregovori s nekim velikim ekonomijama su zapeli.

Trgovinski pregovarači iz Tajvana mesecima pokušavaju da izbegnu carinu od 32 odsto, sprovodeći strategiju dvostrukog pristupa kroz trgovinske razgovore potkrepljene obećanjima o povećanoj kupovini američkih proizvoda, uključujući poljoprivredne robe, tečni prirodni gas i oružje, kako bi se smanjio trgovinski deficit od 73 milijarde dolara s SAD-om.

Razgovori se nastavljaju ove sedmice u Vašingtonu, ali za sada nema proboja.

Još 22 zemlje su dobile pisma s novim carinskim stopama koje stupaju na snagu 1. avgusta, a ne deluje da su na putu da postignu dogovor.

To stavlja predsednika Tajvana Laja Čing-tea u politički dvostruki škripac — ili da pristane na nepovoljne uslove trgovinskog sporazuma i rizikuje protivljenje ključnih delova svog biračkog tela, ili da odbijanjem rizikuje narušavanje odnosa s Trampom, u trenutku kada se Tajvan suočava sa mogućnošću kineske invazije već 2027. godine.

„Za Tajvan je opasnost od Trampovog nezadovoljstva egzistencijalna,“ rekao je jedan izvor upoznat sa pregovorima.

„Mislim da se svaki lider suočava sa dilemom: kako pregovarati direktno sa predsednikom, znajući da će on tražiti više ustupaka nego što su dogovorili trgovinski pregovarači,“ rekao je Mark Linskot, bivši američki pregovarač. „A ako se i postigne dogovor, Tramp će tada izneti veoma velike tvrdnje o tome šta su SAD dobile.“

Trampova administracija opravdava podizanje carinskih stopa i do 50 odsto za neke zemlje činjenicom da SAD više kupuju od njih nego što im prodaju. To je izazov za male zemlje poput Lesota i Madagaskara u južnoj Africi, koje u SAD izvoze tekstil kroz program Afričkog zakona o rastu i mogućnostima (AGOA), ali uvezu veoma malo američke robe.

To je problem i za veće trgovinske partnere, kao što je Švajcarska, čija vlada ne naplaćuje carine na američke industrijske proizvode, ali ima veliki trgovinski suficit zahvaljujući izvozu farmaceutskih proizvoda, vrhunske mehanike i drugih švajcarskih dobara u SAD.

Rahul Sagal, direktor Američko-švajcarske privredne komore, rekao je da mnoge švajcarske potrošačke firme, poput brenda patika On, nisu značajno pogođene carinom od 10 odsto, ali da bi skok na 31 odsto bio mnogo teži za kompanije da izdrže.

Iako Švajcarska nastavlja pregovore s Trampovom administracijom, Sagal smatra da je gotovo nemoguće za populaciju od samo 8,8 miliona ljudi – otprilike koliko ima Njujork – da kupi dovoljno američkih proizvoda kako bi se izbalansirala trgovinska razmena.

„Čak i kad bismo svaki dan jeli biftek, svaki treći dan pili burbon i kupovali Harley Davidson, to jedva da bi promenilo trgovinski balans“, rekao je Sagal.