Tramp objavio civilizacijski rat Evropi, neće biti lako, ali evo kako može da mu uzvrati

Populisti koji su odlučni da oslabe vladavinu prava, umanje zaštitu ljudskih prava, potčine pravosuđe i zastraše nezavisno novinarstvo pojačani su algoritmima društvenih medija koji „sve dozvoljavaju“ i promovišu bes i polarizaciju umesto racionalnog diskursa.

Sada su dobili ovlašćenje od Trampove administracije, koja je u svojoj Strategiji nacionalne bezbednosti efikasno objavila civilizacijski rat EU i njenim vrednostima.

U međuvremenu, sve veći neuspeh naših tržišnih demokratija da obezbede pristupačno stanovanje, univerzalno kvalitetno obrazovanje i zdravstvenu zaštitu i sigurnost zaposlenja – ono što ekonomista Džozef Stiglic naziva „vanrednim stanjem nejednakosti“ – otuđuje mnoge mlade ljude i ljude radničke klase od demokratije, podstičući uspon neliberalizma i autoritarizma, ukazuje u svojoj kolumni za Gardijan Pol Tejlor, viši gostujući saradnik u Evropskom centru za politiku.

Kombinacija politike identiteta zasnovane na žalbama i onoga što neki nazivaju tehnofašizmom predstavlja opasnost po naš demokratski sistem upravljanja. Ona kida tkivo naših liberalnih političkih uređenja, preokreće prava žena i homoseksualaca i slabi zaštitu zaposlenja i socijalne pomoći koja je deo evropskog društvenog ugovora.

Samo u proteklih 12 meseci, neprijatelji liberalne demokratije potkopali su integritet izbora, naštetili sposobnosti vlada da sprovode politiku zasnovanu na dokazima o pitanjima kao što su klimatske promene i vakcinacija i oslabili ulogu nadzornih organa kao što su sudovi, digitalni regulatori i tela za borbu protiv korupcije.

Ipak, mnogo smo bolji u opisivanju i analiziranju – cinici kažu „divljenju“ – problema nego u kreiranju efikasnih strategija za borbu protiv snaga koje potkopavaju demokratiju. Niz predloga za to kako se boriti protiv toga iznet je na godišnjoj konferenciji Evropskog centra za politiku (EPC) u Briselu prošle nedelje. Ali svaki od njih je pun poteškoća.

Mnogi ljudi su tvrdili da bi Evropska unija i ključne nacionalne vlasti, poput irskog regulatora za komunikacije, trebalo da ubrzaju sprovođenje postojećih digitalnih zakona EU. EU ima moć da kazni američke tehnološke gigante zbog toga što ne moderiraju i ne uklanjaju ilegalni sadržaj, ne otkrivaju svoje algoritme istraživačima i regulatorima i ne štite privatne podatke evropskih korisnika.

Zašto sprovođenje zakona traje toliko dugo? Pa, zbog vladavine prava. „Ovo je sistem pravednog postupka“, rekla je Renate Nikolaj, zamenica direktora za komunikacije u Evropskoj komisiji. Ona odbacuje navode da EU dereguliše ili snižava standarde kao deo svojih napora da pojednostavi zakonodavstvo EU, ili da usporava iz straha od pretnje od odmazde SAD u trgovini.

Komisija je izdala sedam takozvanih preliminarnih nalaza protiv tehnoloških giganata kao što su Epl, Meta, Gugl i TikTok, optužujući ih da krše tehnološka pravila EU zbog pitanja kao što su uskraćivanje istraživačima pristupa podacima platformi, mogućnost prijavljivanja ilegalnog sadržaja i osporavanje odluka o moderiranju.

Njihova najnovija akcija bila je kazna od 120 miliona evra za  X Ilona Maska (ranije poznat kao Tviter) zbog toga što je terao korisnike da plaćaju za autentifikaciju plavim tikom bez ikakve efikasne verifikacije.

Tehnologija, posebno veštačka inteligencija, napreduje brže od regulative EU. Napori EU da spreči velike tehnološke kompanije da potkopaju evropski način demokratije nisu baš od pomoći kada Irska, zemlja sa niskim porezima gde su mnoge američke tehnološke kompanije odlučile da smeste svoja evropska sedišta, imenuje bivšeg lobistu Meta-e za jednog od svoja tri glavna regulatora zaštite podataka.

Za neke, posebno na levici, ključ očuvanja liberalne demokratije jeste rešavanje osnovnih potreba ljudi za pristupačnim stanovanjem, dobro plaćenim poslovima i efikasnim javnim uslugama. Oni tvrde da je glavni razlog za uspon ekstremne desnice i radikalne levice, i njihovu privlačnost za mlade ljude i stare industrijske radnike, neuspeh glavnih partija levog i desnog centra koje su vladale decenijama da reše ova pitanja. U ovoj priči, oni koji su izgubili pod neoliberalizmom i globalizacijom svete se liberalnoj demokratiji.

Problem je u tome što rešenja za stambenu krizu leže na nacionalnom i lokalnom nivou, a ne pod krovom EU, i teško ih je brzo sprovesti zbog propisa o planiranju, ekonomije i troškova. Mnoge evropske socijaldemokrate i levičari su uzbuđeni zbog pobede Zohrana Mamdanija na izborima za gradonačelnika Njujorka, na platformi koja je fokusirana na besplatan prevoz autobusom, kontrolu zakupnine, javne neprofitne prodavnice prehrambenih proizvoda u siromašnim naseljima, besplatnu brigu o deci i izgradnju pristupačnijih stanova.

Takođe ukazuju na uspeh španske levičarske vlade, koja je povećala socijalna davanja i pozdravila imigraciju dok je predsedavala najbrže rastućom ekonomijom u Evropi.

Ipak, to nije zaustavilo rast krajnje desničarskog populizma. Španska antimigrantska stranka Voks je zabeležila skok podrške sa 12,4 odsto na opštim izborima 2023. na skoro dvadeset odsto sada. Socijaldemokratske stranke gube tlo pod nogama širom Evrope.

Neki aktivisti za demokratiju vide ključ za preokret u apelovanju na javne strahove, prikazujući populiste kao opasnost po evropski način života i prosperitet. Fabijan Zuleg, glavni izvršni direktor EPK-a, tvrdi da liberalne demokrate moraju početi da se ponašaju kao da su u egzistencijalnoj borbi, jer jesu. „Zašto ne radimo ništa ofanzivno, ne napadamo slabosti druge strane, njihov prezir prema narodu?“, upitao je.

Ipak, otkrivanje prošle ruske finansijske podrške krajnje desničarskoj stranci Nacionalnog okupljanja (RN) Marine Le Pen u Francuskoj, ili osuda visokog aktera u britanskoj desno-populističkoj Reformskoj stranci zbog delovanja kao agent uticaja Kremlja, nije umanjilo popularnost tih pokreta. Niti je ekshumacija prošlih rasističkih izjava njihovih kandidata ili isticanje nekoherentnosti njihovih ekonomskih platformi izazvalo više od prolazne sramote, ako i to.

Dramatizovanje dramatične situacije nosi svoje opasnosti. Predstavljanje poslednjih predsedničkih izbora u SAD kao egzistencijalne bitke između demokratije i autoritarizma – koliko god to bilo tačno – nije privuklo glasače da podrže demokratkinju Kamalu Haris. Donald Tramp je trijumfovao igrajući na javni bes zbog troškova života, imigracije i percipiranih pretnji porodičnim vrednostima i muškosti.

Ni upozorenja o ogromnoj ekonomskoj šteti, koja su protivnici nazvali Projekat straha, nisu spasila Dejvida Kamerona od poraza na referendumu o izlasku iz EU 2016. godine.

Alternativni način koji predlažu neki aktivisti za demokratiju je jednostavno bolje vođenje politike i učenje iz kampanja ekstremista. „Moramo se vratiti politici običnih ljudi“, rekla je Lisa Viter, izvršna direktorka Fondacije za bolju politiku, nestranačkog centra koji obučava mlade političke profesionalce i aktiviste modernim tehnikama kampanje.

Populističke stranke su postale pioniri u korišćenju TikToka, Instagrama i drugih platformi društvenih medija. U Mađarskoj, stranka Fidez Viktora Orbana u velikoj meri i efikasno koristi plaćene onlajn influensere.

U Rumuniji, krajnje desničarska stranka Alijansa za ujedinjenje Rumuna (AUR) je bolja u korišćenju razigranih aplikacija za privlačenje i nagrađivanje mladih aktivista i marljivija je u politici „kožnih cipela“ koja se realizuje deljenjem letaka i kampanjama na kućnim pragovima.

Centrista Emanuel Makron je nadmašio glavne stranke koristeći aktivizam građana tokom svog uspona na francusku predsedničku funkciju 2017. godine, a stranka D66 holandskog levičarskog lidera Roba Jetena uspešno je koristila neke od istih tehnika da bi nedavno ostvarila iznenađujuću pobedu sa pozitivnom, proevropskom porukom. Ali centristički populizam nije garancija uspeha, posebno za stranke koje su dugo bile u koalicionim vladama.

Možda neka kombinacija ove četiri strane može spasiti evropske liberalne demokratije, ali za sada se čini da plima snažno teče u drugom smeru.