„Ne sme biti nikakvih Trampovih smicalica“: Šta je sledeće u vezi sa Epstinovim dosijeima?

Šta sada?

Žrtve Epstina, optuženog za trgovinu seksom, nažalost su već ranije doživele odlaganje pravde. One su brzo upozorile, nakon republikanskog otpora Trampu bez presedana u utorak, da je to samo još jedan korak u njihovoj dugoj borbi da se nepravda ispravi.

Vašington je celog dana u sredu čekao da sazna da li je Tramp potpisao zakon koji je u Predstavničkom domu usvojen ogromnom većinom od 427 prema 1, a u Senatu prošao jednoglasno, pošto senatori nisu želeli da budu uvučeni u predsednikovu samonametnutu političku krizu.

Ovaj akt nalaže Ministarstvu pravde da objavi sve istražne spise, dokumenta i ostale materijale u vezi sa Epstinom, uz određene izuzetke, u roku od 30 dana od stupanja zakona na snagu.

Tramp je bio u nezavidnoj situaciji. Svaki predsednički veto gotovo bi sigurno bio poništen, sudeći po ogromnoj podršci objavljivanju akata u Kongresu.

Ali sada je njegovo Ministarstvo pravde, barem u teoriji, obavezano da zakon sprovede. Svako odugovlačenje ili opstrukcija samo bi pogoršali već katastrofalno negativno mišljenje javnosti o njegovom upravljanju situacijom i dodatno bi raspirili sumnje: Šta on pokušava da sakrije?

Politička bitka koja predstoji

Preživele Epstinove žrtve i Trampovi kritičari okreću se sledećoj fazi političke borbe oko dokumenata, ali gotovo da nije jasno da li i kada će dokazi biti objavljeni – niti u kojoj meri.

Zakonodavci koji su podržali zakon delovali su nesigurno u pogledu toga šta bi se dogodilo ako bi Tramp jednostavno odlučio da ga ignoriše.

A državna tužiteljka Pam Bondi, koju je Tramp postavio, imala je zbunjujući javni nastup koji nije ulivao poverenje da će ona poslušati Kongres ili da administracija ima koherentan politički plan.

Pojavili su se i novi nagoveštaji dubine dvostranačke kaljuge oko Epstina i verovatnoće da bi objavljivanje dokumenata Ministarstva pravde moglo izazvati ozbiljnu neprijatnost mnogim istaknutim poslovnim i političkim liderima, zvezdama iz sveta zabave, pa čak i članovima kraljevskih porodica koji su se družili s njim.

Leri Samers, bivši sekretar trezora i visoki zvaničnik Bele kuće u demokratskim administracijama, dao je ostavku u odboru OpenAI nakon što je objava mejlova otkrila njegovu prijateljsku prepisku s Epstinom. Samers, takođe, neće završiti semestar kao predavač na Univerzitetu Harvard, potvrdio je u sredu portparol škole.

Stesi Plasket, demokratska predstavnica američkih Devičanskih Ostrva u Kongresu bez prava glasa, jedva da je ponudila uverljivo objašnjenje zašto je razmenjivala poruke s Epstinom tokom kongresnog saslušanja 2019. godine.

Niko ne može da kaže u kom smeru će se kretati ovaj izuzetan skandal sa dalekosežnim posledicama. Ali jedno je jasno – on duboko šteti Trampu, kako u širokom javnom mnjenju, tako i zbog do sada neviđenog raskola koji je izazvao unutar MAGA pokreta.

Nova anketa Univerziteta Market – sprovedena od 5. do 12. novembra, pre mnogih poslednjih događaja u ovoj sagi – pokazala je da 74 odsto odraslih ne odobrava Trampovo postupanje u Epstinovoj aferi.

Čak je i među republikancima samo 43 odsto izrazilo odobravanje. Pitanje u kojem su Amerikanci birali najvažniji politički problem nije uključivalo Epstina na listi. Ali anketa je pokazala da Amerikancima duboko stalo do ekonomije i troškova života – oblasti u kojima su Trampu dali izrazito negativne ocene.

Ministarstvo pravde još krije svoje karte

Takva je reputacija Trampovog Ministarstva pravde – potpuno potčinjenog ogranka njegove političke mašinerije – da malo ko u Vašingtonu očekuje da će Bondi poštovati doslovno zakon koji je Kongres upravo usvojio.

Lider demokrata u Senatu, Čak Šumer, upozorio je da će njegova stranka biti spremna da pozove Trampa na odgovornost. Ovo pokazuje da demokrate veruju da će Trampova umešanost u Epstinovu aferu prevagnuti nad bilo kakvim neprijatnostima koje bi objave dokumenata mogle doneti drugim istaknutim demokratama.

„Ne sme biti nikakvih smicalica od Donalda Trampa“, rekao je Šumer.

Ovaj zakon je, dodao je, naređenje predsedniku da bude potpuno transparentan, da sve potpuno razjasni i da pruži potpunu iskrenost američkom narodu, čak i ako to ne želi.

Šumer se osvrnuo na mogućnost da Ministarstvo pravde pokuša da zaobiđe zakon. Moglo bi se, na primer, pozvati na istrage protiv istaknutih demokrata i Epstina koje je Tramp naredio prošle nedelje, kako bi argumentovalo protiv objavljivanja dokaza.

Druga mogućnost je da dokazi budu objavljeni, ali toliko redigovani da postanu gotovo besmisleni – pod izgovorom da zvaničnici štite žrtve, svedoke ili ljude koji nisu počinili krivično delo.

Neke demokrate strahuju da će Ministarstvo pravde ukloniti sve reference na samog predsednika iz fajlova. Ne postoje dokazi da je Tramp počinio krivično delo u vezi s Epstinom. Ali mejlovi koje je objavio Kongres pokazali su da ga Epstin i njegova saradnica Gilejn Maksvel, koja je u zatvoru, pominju više puta.

Ričard Blumental, demokratski senator iz Konektikata, rekao je u sredu za CNN da nema „nikakvo poverenje, nikakvo uverenje da će ovo Ministarstvo pravde biti nepristrasno ili fer u objavljivanju ovih fajlova“.

Dodao je: „Na nama u Kongresu, nadam se u dvostranačkom naporu, biće da nadgledamo i kontrolišemo ovaj proces“.

Jedno je republikanska pobuna protiv Trampa u vezi s Epstinovim fajlovima – tema koja opseda deo republikanske baze. Ali nije jasno da li bi se republikanski zakonodavci usudili da sprovedu ozbiljan nadzor kakav nikada ranije nisu primenili na Trampa, kako bi ga naterali da poštuje njihov zakon. Pritisak žrtava Epstina mogao bi biti važan u tom pogledu.

Nekoliko senatora izrazilo je u sredu nadu da će administracija pokazati dobru volju.

Džoš Holi, republikanac iz Misurija, rekao je da bi bio „zaista iznenađen“ ako bi Ministarstvo pravde odbilo da objavi sve tražene informacije „s obzirom na ogromnu dvostranačku“ podršku zakonu. Drugi senator iz Misurija, Erik Šmit, rekao je da „sve kredibilne informacije koje mogu da se objave treba da budu objavljene“.

A demokratski senator Dik Durbin iz Ilinoisa rekao je za CNN da se nada da Tramp neće „prkositi aktu Kongresa“.

U Ministarstvu pravde, Bondi je upitana zašto je pristala na Trampov zahtev da istraži demokrate u vezi s Epstinom – potez za koji kritičari kažu da je izrazito politički – nakon što je ranije ove godine tvrdila da dokazi ne ukazuju na potrebu za novim istragama.

„Informacije. Informacije. Ima informacija, novih informacija, dodatnih informacija“, rekla je Bondi, ne pružajući nikakvo jasno objašnjenje. Više puta je ponovila novinarima: „Poštovaćemo zakon, nastavićemo da poštujemo zakon, uz zaštitu žrtava i pružanje maksimalne transparentnosti.“

To je samo naglasilo ogromnu neizvesnost oko toga šta će se dogoditi sledeće. S obzirom na izuzetne preokrete u dosadašnjoj sagi, deluje gotovo nemoguće poverovati da se fajlovi na kraju nekako neće pojaviti. Ako administracija bude odugovlačila ili opstruirala, moguće je da će se pojaviti uzbunjivači iz Ministarstva pravde.

Republikanski zakonodavci koji žele da se pozicioniraju desno od Trampa po ovom pitanju, uoči izbora na sredini mandata, mogli bi otkriti politički motiv da se pridruže kolegama poput Mardžori Tejlor Grin u pritisku ka transparentnosti.

Republikanski predstavnik Tomas Mesi iz Kentakija upozorio je da je spreman da pročita delove dokaza u vezi s Epstinom u zvanični zapis Predstavničkog doma. A odlaganje bi moglo pomoći demokratama da iskoriste ovu temu u političke svrhe pred izbore na sredini mandata.

Preživele žrtve će čekati.

„Nadam se da će uraditi pravu stvar i objaviti sve“, rekla je Šarlene Rošar, žrtva Epstinovog zlostavljanja. „Samo želimo dokaz da se ovo desilo nama i želimo da pomognemo drugim devojkama, kako se ovo ne bi ponovilo“.

Ko bi mogao biti imenovan?

Postoji široko rasprostranjeno očekivanje da bi mnogi ljudi mogli biti imenovani u istražnim fajlovima  i određena zabrinutost da bi se, samo zato što je neko pomenut, ta osoba mogla smatrati krivom ili saučesnom, piše AP.

Epstin je bio figura visokog društva koja se družila sa šefovima država, uticajnim političkim ličnostima, akademicima i milijarderima. Objavljivanje njegovih mejlova i poruka prošle nedelje u istrazi Odbora za nadzor Predstavničkog doma već je pokazalo njegove veze i privatne razgovore sa Trampom i mnogim drugim moćnim osobama.

Ipak, savezni tužioci prate pažljivo konstruisane smernice o tome koje informacije objavljuju javno i na suđenju, kako bi zaštitili žrtve i očuvali pravičnost pravnog sistema. Predsednik Predstavničkog doma Majk Džonson izneo je ove nedelje primedbe na zakon upravo iz tih razloga, tvrdeći da bi mogao otkriti neželjene informacije o žrtvama, kao i o drugima koji su bili u kontaktu s istražiteljima.

Ipak, Džonson zapravo nije pokušao da izmeni zakon i glasao je za njega u Domu.

Za zagovornike zakona, javno suočavanje sa istragom upravo je i poenta. Neke od preživelih žrtava trgovine ljudima od strane Epstina i Maksvel tražile su načine da imenuju ljude koje optužuju da su bili saučesnici ili učesnici, ali se plaše da bi mogle biti tužene od strane muškaraca koje optužuju.

Mesi je rekao da želi da FBI objavi izveštaje iz svojih intervjua sa žrtvama.

Ti izveštaji obično sadrže neproverene informacije, ali Mesi je rekao da je odlučan u tome da imenuje optužene. On i Grin ponudili su da pročitaju imena optuženih u plenumu Predstavničkog doma, što bi njihov govor zaštitilo od pravnih posledica.

„Treba nam imena“, rekao je Mesi.