Ovo je tajno oružje Evrope protiv Trampa

Ali u ovoj nesreći je sadržan dar jasnoće. Evropa će se boriti ili će propasti. Dobra vest je da Evropa drži jake karte, piše za Gardijan Džoni Rajan, direktor Enforce-a, jedinice Irskog saveta za građanske slobode.

Ulog SAD u veštačku inteligenciju je sada toliko ogroman da je penzija svakog glasača Maga vezana za nesiguran opstanak mehura. Investicije u veštačku inteligenciju sada se takmiče sa potrošnjom kao glavni kreator američkog ekonomskog rasta.

Činile su praktično ceo (92 odsto) rast BDP-a u prvoj polovini ove godine. Bez njih, BDP SAD je porastao za samo 0,1 odsto. Uprkos Trampovom ponašanju, on je na nesigurnom ekonomskom tlu.

Trampova politička koalicija je takođe nestabilna. U julu, a i ponovo ovog meseca, nije uspeo da natera republikance u Senatu da usvoje njegov zakon o moratorijumu na veštačku inteligenciju, koji bi sprečio države da same donose zakone o veštačkoj inteligenciji.

Stiv Benon krilo Maga strahuje da će veštačka inteligencija masovno zameniti radnike i užasnuto je onim čemu su deca izložena na digitalnim platformama. Birači pokreta Maga posebno ne veruju političkoj moći velikih tehnoloških kompanija. Tehnologija je opasna tema za Trampa.

Ursula fon der Lajen, predsednica Evropske komisije, ima dve karte na koje bi mogla da odigra, a koje bi mogle da dovedu do pucanja „mehura“ veštačke inteligencije. Ako to učini, Trampovo predsedništvo će biti bačeno u krizu.

Prvo, holandska kompanija ASML kontroliše globalni monopol na mašine za nagrizanje mikročipova koje koriste svetlost za rezbarenje šara na silicijumu. Ove mašine su neophodne za Nvidia, giganta u proizvodnji mikročipova za veštačku inteligenciju koji je sada najvrednija kompanija na svetu.

ASML je jedna od najvrednijih kompanija u Evropi, a evropske banke i privatni kapital su takođe uloženi u veštačku inteligenciju. Uskraćivanje ovih mašina za nagrizanje silicijuma bilo bi teško za Evropu i izuzetno bolno za holandsku ekonomiju. Ali bi bilo mnogo bolnije za Trampa.

Grozničavo ulaganje SAD u veštačku inteligenciju i centre podataka na koje se oslanja naići će na propast ako evropske kontrole izvoza uspore ili zaustave izvoz u SAD – i na Tajvan, gde Nvidia proizvodi svoje najnaprednije čipove. Preko ove poluge, Evropa ima sredstva da odluči da li će se i za koliko američka ekonomija širiti ili smanjivati.

Drugo, i mnogo lakše za Evropu, jeste sprovođenje dugo zanemarenih pravila EU o podacima protiv velikih američkih tehnoloških kompanija.

Poverljivi korporativni dokumenti objavljeni u američkim parnicama pokazuju koliko kompanije poput Gugla mogu biti ranjive na sprovođenje osnovnih pravila o podacima. U međuvremenu, Meta nije bila u mogućnosti da kaže američkom sudu šta njeni interni sistemi rade sa vašim podacima, ili ko može da im pristupi, ili u koju svrhu.

Ovaj slobodan pristup podacima omogućava velikim tehnološkim kompanijama da treniraju svoje modele veštačke inteligencije na masi podataka svih, ali je to nezakonito u Evropi, gde se od kompanija zahteva da pažljivo kontrolišu i objašnjavaju kako koriste lične podatke.

Sve što Brisel treba da uradi jeste da se obračuna sa Irskom, koja je godinama bila divlji zapad labavog sprovođenja podataka, a posledice će biti dalekosežnije.

Ako bi EU imala hrabrosti da izvrši ovaj pritisak, ove američke tehnološke kompanije bi morale da obnove svoje tehnologije od temelja kako bi pravilno obrađivale podatke. Takođe bi morale da kažu investitorima da je njihovim alatima veštačke inteligencije zabranjen pristup vrednom evropskom tržištu dok se ne pridržavaju propisa. Mehur veštačke inteligencije verovatno ne bi preživeo ovaj dvostruki šok.

Birači Mage nisu glasali da izgube svoje slobode i ustavna prava, a sve autoritarniji Tramp, koji ne može da obezbedi ekonomsku stabilnost zbog svoje bliskosti sa omraženom tehnološkom industrijom, verovatno će biti veoma nepopularan na srednjoročnim izborima 2026. godine.

Ravnoteža rizika sada zahteva da evropski lideri „osakate“ Trampa. Naučili su tokom godinu dana skrušenog stava pred Trampom da mu takvo ponašanje samo olakšava da ih gazi.

Razlozi za oprez nestaju. Ekstremna reakcija lidera Mage na relativno malu kaznu od 120 miliona evra koju je EK nedavno izrekla X pokazuje da ih ublažavanje udaraca neće smiriti. Trampov „plan od 28 tačaka“ za Ukrajinu razvejao je svaku iluziju da bi evropski ustupci obezbedili povratak vojnoj posvećenosti SAD.

Sa svojom demokratijom koja je sada eksplicitno pod pretnjom, Evropa mora da se pridruži Indiji, Brazilu i Kini u suprotstavljanju Trampu.

Brazilski predsednik Luiz Inasio Lula da Silva je primer kako to učiniti. Bio je dostojanstven i odlučan, suočen sa izuzetnim maltretiranjem od strane Trampa.

Za samo mesec dana, u septembru, u otvorenom pismu Trampu je proglasio da se o demokratiji i suverenitetu njegove zemlje ne može pregovarati, odgovorio je na Trampove tarife svojim i usvojio novi zakon kojim se digitalne platforme obavezuju da zaštite decu u Brazilu od seksualnog uznemiravanja i drugih onlajn šteta.

Zatim je retorički napao Trampa u govoru na Generalnoj skupštini UN, neposredno pre nego što je Tramp došao na red da govori. Kao rezultat Lulinog odbijanja da se uplaši, Tramp je odmah ublažio ton. Sada se očekuju niže tarife nakon pregovora između dva lidera.

Tramp je ranije u decembru rekao da smatra da su evropski lideri slabi. Ne veruje da će oni braniti slobode Evropljana i njihovu teško stečenu demokratiju od njega. Za sada, reakcije evropskih lidera dokazuju da je bio u pravu.

Ali ono što Tramp još ne razume jeste da Fon der Lajen drži američku ekonomiju i njegovo predsedništvo u svojim rukama. Ona mora imati hrabrosti da ide dosta dalje od svih prethodnih normi svog ponašanja. Drugim rečima, ako zgrabi Trampa tamo gde ga boli, Evropa će dobiti ovu bitku.