„Tramp obmanjuje javnost“: Gardijan izdvojio pet pogrešnih tvrdnji predsednika SAD

Britanski Gardijan je izdvojio Trampove pogrešne tvrdnje.

O odgovornosti Ukrajine za početak rata

„Ali danas sam čuo: „O, pa, nismo bili pozvani“ Pa, ti si tamo već tri godine. Trebalo je da završite za tri godine. Nikada niste trebali ni da započinjete. Mogli ste da se dogovorite“, kazao je misleći na Ukrajinu.

Činjenice: ruska invazija na Ukrajinu nije bila ničim izazvana i naširoko je osudila međunarodna zajednica kao akt agresije.

Uoči ruske invazije na Ukrajinu 24. februara 2022, Zelenski je više puta nudio da se sastane sa svojim ruskim kolegom. Pet dana pre nego što su ruske trupe ušle u Ukrajinu, Zelenski je rekao: „Spremni smo da sednemo i razgovaramo. Izaberite platformu koja vam se sviđa“.

Da bi odvratile Moskvu od invazije, SAD su skinule tajnost i objavile obaveštajne izveštaje u kojima su razotkrili planove Rusije za napad, upozoravajući da će uslediti oštre ekonomske sankcije ako Kremlj nastavi.

U danima i nedeljama nakon invazije, ukrajinski i ruski pregovarači održali su nekoliko rundi pregovora u Belorusiji i Turskoj. Međutim, ruski zahtevi su bili maksimalistički, uključujući delimičnu demilitarizaciju Ukrajine, što bi u stvari osakatilo sposobnost zemlje da se brani u budućnosti.

Bivši ministar odbrane Velike Britanije Ben Volas opisao je Trampove tvrdnje kao „direktno iz priručnika Kremlja“.

Zelenski je duboko nepopularan i blokira izbore

„Imamo situaciju da nismo imali izbore u Ukrajini. Pa, mi imamo vanredno stanje, u suštini vanredno stanje u Ukrajini, gde je lider u Ukrajini, mislim, mrzim to da kažem, ali on je pao na četiri odsto podrške i gde je zemlja raznesena u paramparčad“.

Činjenice: Dok je popularnost Zelenskog opala od početka invazije punog obima, februarska anketa Kijevskog međunarodnog instituta za sociologiju pokazala je da 57 odsto Ukrajinaca veruje predsedniku, u odnosu na 52 odsto u decembru.

Ankete pokazuju da većina Ukrajinaca, kao i političari koji su kritični prema Zelenskom, smatraju da sada nije pravo vreme za izbore.

„Naš stav je da tokom rata nema mesta za politiku a posebno ne za izbore“, rekao je Valentin Nalivajčenko, poslanik Otadžbinske partije bivše premijerke Julije Timošenko i bivši šef bezbednosne agencije SBU.

Rekao je: „To bi bio kraj za Ukrajinu. Započinjanje političkih ili izbornih aktivnosti značilo bi Putinovu pobedu sledećeg dana“.

SAD pružaju više pomoći Ukrajini nego Evropa

„Moraju da saznaju gde ide novac. Verujem da je predsednik Zelenski prošle nedelje rekao da ne zna gde je polovina novca koji smo mu dali. Pa, mi smo im dali, verujem, 350 milijardi dolara, ali recimo da je nešto manje od toga. Ali to je mnogo, a mi moramo da se izjednačimo sa Evropom jer je Evropa dala mnogo manji procenat od toga. Mislim da je Evropa dala 100 milijardi dolara, a mi smo dali, recimo, 300 dolara više, i to je važnije za njih nego za nas. Mi imamo okean između, a oni nemaju. Ali gde je sav novac koji je dat? Kuda ide? I nikada nisam video izveštaj o tome. Dajemo stotine milijardi dolara“.

Činjenice: Postoji mnogo brojki koje se vrte okolo, sa različitim metodologijama koje se koriste za izračunavanje pojedinačnih doprinosa.

Praćenje podrške Ukrajini Kiel Instituta za svetsku ekonomiju iz Nemačke pokazuje da je Evropa, koja se računa kao zbir EU i pojedinačnih država članica, izdvojila 132,3 milijarde evra (109,6 milijardi funti/137,9 milijardi dolara) za pomoć Ukrajini. Takođe je uložila dodatnih 115 milijardi evra.

Pored institucija EU, Nemačka i Velika Britanija su najveći nacionalni davaoci doprinosa, odnosno treći i četvrti. SAD su prve.

Najveći doprinos kao procenat BDP-a dale su Estonija i Danska (2,5 odsto), Litvanija (2,1 odsto), Letonija (1,8 odsto), Finska (1,3 odsto), Švedska i Poljska (1,2 odsto).

Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen istakla je u utorak to američko-ukrajinskom izaslaniku Kitu Kelogu, rekavši mu o „kritičnoj ulozi EU u obezbeđivanju finansijske stabilnosti i odbrane Ukrajine“, naglašeno ističući, „više od bilo kog drugog saveznika“.

Generalni sekretar NATO-a, Mark Rute, rekao je prošle nedelje da su 2024. godine: „Saveznici iz NATO-a pružili preko 50 milijardi evra bezbednosne pomoći Ukrajini – skoro 60 odsto od toga dolazi iz Evrope i Kanade.

Bivši ministar odbrane Britanije Ben Volas je takođe pozvao Trampa u postu na X zbog njegovih komentara, rekavši u sredu da su to „prave lažne vesti“, jer je „u stvari, Evropa dala više“ od SAD.

Here are some genuine fake news that the Whitehouse now spouts: 1. We have given over double what Europe has to Ukraine. ❌ In fact Europe has given more. 1/3

— Rt. Hon Ben Wallace (@BenWallace70) February 19, 2025

„Evo nekoliko pravih lažnih vesti koje Bela kuća sada izbacuje: 1. Dali smo Ukrajini duplo više nego što Evropa ima. U stvari, Evropa je dala više.

2. Zelenski tvrdi da ne zna gde je otišla polovina donacija tako da mora da su korumpirane. Veliki deo pomoći su zapravo potrošile donatorske nacije na sopstvene zamene poklonjenog oružja. Dakle, neke velike sume se „okreću“. SAD su, na primer, poslale samo 100 milijardi dolara od 175 milijardi dolara kao direktnu pomoć Ukrajini i potrošile najmanje 25 milijardi dolara na sopstveno dopunjavanje.

3. Ukrajina je započela rat. Ova tvrdnja je direktno iz priručnika Kremlja. Rusija je izvršila invaziju 2014. i 2022. Putinov amaterski esej je to otkrio cele prethodne godine.

Mislim da predsednik Tramp uči da ako nemate kožu u igri, ne možete da odlučujete o sudbini Ukrajine. Siguran sam da su svi danas uživali u svojim četvorosatnim razgovorima, ali verovatno nisu trebali gubiti vreme“.

Rusija ne raspoređuje svoj puni vojni potencijal u Ukrajini

„Rusija nema nameru da uništi Kijev, da su hteli, uradili bi to. Rusija je sposobna da zbriše ukrajinske gradove 100 odsto, uključujući Kijev, ali trenutno oni napadaju samo 20 odsto.

Činjenice: Rusija je oslobodila punu snagu svoje vojske  uključujući rakete i artiljeriju dugog dometa  na ukrajinske gradove, uzrokujući široko rasprostranjena razaranja, posebno na istoku.

Kako se njene zalihe smanjuju, Moskva se okrenula severnokorejskim projektilima, koje nastavljaju da pogađaju ukrajinske gradove. Nema naznaka da je Rusija gomilala oružje ili zadržavala svoje vojne kapacitete u borbi.

Rusija želi da zaustavi rat

„Pa, mnogo više samopouzdanja u pogledu razgovora. Bili su veoma dobri. Rusija želi nešto da uradi. Oni žele da zaustave divlje varvarstvo“.

Činjenice: Ruski zvaničnici, uključujući predsednika Vladimira Putina, više puta su izjavljivali da neće prekinuti borbe u Ukrajini dok se ne ispune svi ciljevi Moskve – bilo putem diplomatije ili vojne sile.

Putin je ranije zahtevao „demilitarizaciju Ukrajine“ i rekao da želi punu kontrolu nad četiri istočna i južna ukrajinska regiona: Donjeck, Herson, Zaporožje i Lugansk, koji je sada u potpunosti okupiran od strane Moskve.

Obaveštajni podaci iz SAD i bliskih saveznika, citirani u američkim medijima u utorak, sugerišu da Putin i dalje želi da kontroliše celu Ukrajinu, tvrde četiri zapadna obaveštajna zvaničnika i dva zvaničnika američkog Kongresa.