Analiza plana predsednika SAD: Sudbina Trampove inicijative za Gazu zavisi od tri pitanja

Plan, koji su u ponedeljak predstavili Tramp i izraelski premijer Benjamin Netanjahu, poziva na trenutni prekid vatre, razmenu talaca koje drži Hamas za palestinske zatvorenike koje drži Izrael, postepeni izraelski povlačenje iz Gaze, razoružanje Hamasa i prelaznu vladu pod vođstvom međunarodnog tela.

Reakcije na plan

Plan su načelno pozdravili lideri Saudijske Arabije, Jordana, Ujedinjenih Arapskih Emirata, Katara, Indonezije, Turske, Pakistana i Egipta, koji su izrazili spremnost da sarađuju sa SAD kako bi se obezbedila njegova realizacija.

Diplomatski veterani Obamine i Bajdenove administracije takođe su plan opisali kao „dobar dogovor“. Bret MekGerk, bivši član Saveta za nacionalnu bezbednost SAD, rekao je da, s obzirom na to da su Izrael i grupa arapskih i islamskih zemalja podržali plan, „sada sav međunarodni pritisak mora biti usmeren direktno na Hamas“.

Bivši Obamin ambasador u Izraelu, Den Šapiro, izjavio je da, iako još uvek ima mnogo detalja koji treba da se razrade, Trampov plan je „verodostojan“.

„Sledeći korak je naterati Hamas da ga prihvati, a za to je potreban snažan pritisak Katara i Turske“, naveo je Šapiro.

Stručnjaci i stanovnici Gaze rekli su da odsustvo pokreta Hamas iz pregovora i zahtev naveden u planu da se oni odreknu upravljanja Pojasom Gaze izazivaju sumnju u njegovu održivost.

„Jasno je da je ovaj plan nerealističan“, rekao je Ibrahim Joudeh za AFP iz južne Gaze.

On smatra da je plan sastavljen pod uslovima za koje SAD i Izrael znaju da ih Hamas nikada neće prihvatiti.

„Za nas to znači da će se rat i patnja nastaviti“, ukazuje Joudeh.

Abu Mazen Nasar, jedan od 1.9 miliona raseljenih stanovnika Gaze, je podjednako pesimističan.

„Sve je ovo manipulacija. Šta znači predati sve zatvorenike bez zvaničnih garancija za okončanje rata?“, naveo je on, prenosi Gardijan.

Plan je ipak dobio podršku nekih saveznika Sjedinjenih Američkih Država koji su prošle nedelje zvanično priznali Palestinu kao nezavisnu državu.

Britanski premijer Kir Starmer pozvao je Hamas da prihvati plan i „okonča patnju“, dok je Emanuel Makron iz Francuske izjavio da Hamas „nema izbora osim da sledi ovaj plan“.

Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen pozdravila je predlog Trampa za okončanje gotovo dvogodišnjeg rata Izraela i Hamasa u Pojasu Gaze.

„Pozdravljam posvećenost predsednika Donalda Trampa za okončanje rata u Gazi“, navela je Ursula fon der Lajen na mreži Iksu.

Predsednica Evropske komisije pozvala je sve strane da iskoriste mogućnost za okončanje rata i istakla da je Evropska unija spremna da tome doprinese.

Prema detaljima plana, prelaznu vlast – pod nadzorom i upravom međunarodnog „Saveta za mir“ na čijem čelu bi bio Donald Tramp – preuzela bi kontrolu nad Gazom dok Palestinska uprava ne završi program „reforme“.

Prisustvo bivšeg britanskog premijera Tonija Blera u „Savet za mir“ izazvalo je čuđenje kod mnogih. Mustafa Barguti, generalni sekretar Palestinske nacionalne inicijative, rekao je: „Već smo bili pod britanskim kolonijalizmom“.

„Bler ima negativnu reputaciju. Kada pomenete Tonija Blera, prva asocijacija ljudima je rat u Iraku“, rekao je za Vašington Post.

Trampov novi plan, piše CNN, svakako je realističniji od Trampove ranije, neozbiljne vizije „Riviere Bliskog istoka“ koja bi nikla iz ruševina izraelskog razaranja.

Njegov korak-po-korak pristup, za koji se očekuje da će trajati mesecima, priznaje da se jedan tako brutalan sukob ne može okončati površnim trgovinskim ustupcima u stilu „veštine sklapanja poslova“ po kojima je Tramp bio poznat kao nekadašnji magnat u nekretninama.

Ipak, treba podsetiti da Bliskom istoku nikada nisu nedostajali mirovni planovi. Bilo ih je na desetine, uz sponzorstvo SAD, Evrope, Saudijske Arabije i drugih arapskih država. Ali većina njih nikada nije ni približno došla do faze sprovođenja, jer izmučena istorija regiona i politički oportunizam sa obe strane uvek stanu na put, ocenjuje CNN.

To je jedan od razloga zašto se Trampova izjava da smo „najmanje, veoma, veoma blizu“ rešavanju „stvari koje traju stotinama i hiljadama godina“ najbolje dočekuje sa rezervisanim optimizmom.

Čak i ako Hamas pristane na plan, sama koordinacija oslobađanja talaca u roku od 72 sata bila bi izuzetno zahtevna. A na napetom ratištu u Gazi, incidenti mogu izbiti u bilo kom trenutku i poslužiti bilo kojoj strani kao izgovor da odbaci Trampov mirovni predlog.

Drugi razlog za oprez podseća i na Trampovu drugu veliku mirovnu inicijativu – onu o Ukrajini, koja je, poput procesa za Gazu, uključivala bombastične tvrdnje o „neposrednim probojima“ i medijske spektakle, ali je propala usred sve gorih krvoprolića.

Sudbina mirovne inicijative zavisi od tri pitanja

Tramp očigledno voli velike trenutke i brzo gubi strpljenje za dosadan posao diplomatije. Ali oba pravca takođe otkrivaju Belu kuću koja često pogrešno tumači emocionalne, istorijske i političke sile koje pokreću glavne aktere sukoba i koje ih čine manje spremnim na kompromis.

Sudbina Trampove nove inicijative za Bliski istok stoga može zavisiti od sledećih pitanja:

– Da li je predsednik spreman da u potpunosti posveti svoju pažnju, energiju i angažman sedam dana u nedelji rešavanju jednog od najtežih globalnih sukoba?

– Da li će upotrebiti značajan američki uticaj i lični pritisak na autoritarne lidere, što do sada nije bio voljan da učini ni prema Netanjahuu u Izraelu, ni prema Vladimiru Putinu u Rusiji?

– I može li administracija koja iznova ne uspeva sa pristupom „odozgo nadole“ u mirovnim pregovorima, uspeti da izgradi složen diplomatski proces iza kulisa – proces koji gradi poverenje između strana i donosi ključne, male pobede umesto samo prilika za fotografisanje?

Da li je Tramp spreman da izvrši pritisak na Netanjahua?

Najveći rizik jeste mogućnost da se plan uruši gotovo odmah ako Hamas ne pristane na zahtev da u roku od 72 sata od Netanjahuove podrške planu, oslobodi preostale izraelske taoce i žive i mrtve.

Cinik bi mogao reći da Netanjahu upravo računa na to da Hamas neće pristati na taj zahtev, čime bi, uz Trampovo odobrenje, dobio „zeleno svetlo“ da „dovrši posao“ u Gazi ako Hamas grupa odbije plan.

Netanjahu, koji, kao i mnogi drugi svetski lideri, razume koliko laskanje ima uticaja na Trampa, dao mu je priliku za svoju „pobedničku rundu“.

„Podržavam vaš plan za okončanje rata u Gazi, koji ispunjava naše ratne ciljeve. On će vratiti sve naše taoce u Izrael, demontirati Hamasove vojne kapacitete, okončati njihovu političku vlast i osigurati da Gaza nikada više ne predstavlja pretnju za Izrael“, rekao je izraelski premijer.

Ali Netanjahujeva lična istorija, njegova veština da usklađuje zahteve SAD sa sopstvenim političkim ciljevima, kao i dugogodišnji rekord u prkosu i izazivanju američkih predsednika, znače da će ga suditi po delima, a ne po rečima.

Ovaj test počinje čim stigne kući u Izrael. Da li će se zaista suprotstaviti članovima svoje krajnje desničarske koalicije koji žele da unište Hamas, isteraju Palestince iz Gaze i anektiraju Zapadnu obalu, a koji će se suprotstaviti Trampovom planu?

Ako oni ne budu popuštali, da li će imati dovoljno hrabrosti da rizikuje pad svoje vlade i izbori se za mandat zasnovan na Trampovoj viziji?

Postoji i druga, možda verovatnija opcija.

Netanjahu je možda toplo podržao Trampov predlog u Beloj kući očekujući da Hamas nikada neće pristati na njega, pa da neće imati prepreka za eskalaciju napada u Gazi. Čak i ako Hamas pristane, Netanjahu bi mogao da potkopa Hamas kako bi srušio sporazum o prekidu vatre.

Mnogi američki posmatrači veruju da premijer, suočen sa ličnim pravnim problemima i budućim istragama povodom događaja 7. oktobra, smatra produženje rata pitanjem političkog opstanka.

Tramp je rekao da očekuje pozitivan odgovor od Hamasa, ali je dodao: „Ako ne, kao što znaš, Bibi, imaćeš našu punu podršku da uradiš ono što moraš“.

Član Hamasovog političkog biroa, Gazi Hamad rekao je za CNN da postoji malo znakova da je ta grupa spremna da oslobodi svih preostalih 48 talaca ili da ublaži svoj stav, kao što je protivljenje izraelskom zahtevu da se razoruža.

On je izraelski pokušaj da likvidira njega i druge Hamasove pregovarače u Kataru protumačio kao znak da Netanjahu nije ozbiljan povodom mira. Takođe je izrazio nepoverenje prema Trampu i američkom timu.

„Nažalost, ovaj plan je pun mina, ogromnih mina koje bi mogle da potkopaju i samu njegovu primenu“, navodi Mustafa Barguti, suosnivač Palestinske nacionalne inicijative za CNN.

On smatra da je najveća mina šta će Izrael učiniti nakon što dobije svoje zatvorenike ili taoce nazad?

„Hoće li Netanjahu ponovo pokrenuti rat? Koje su garancije da to neće učiniti?“, pita Barguti.

Aron Dejvid Miler, nekadašnji dugogodišnji zvaničnik Stejt departmenta, a sada analitičar za Bliski istok u Karteri fondaciji za međunarodni mir kaže da je Tramp „skovao mirovni plan koji, ako ga Hamas u principu prihvati, zahteva izuzetan napor Sjedinjenih Država. Svaka tačka biće pregovarana do smrti“, prenosi Njujork Tajms.

Miler je istakao koliko mu je bilo upečatljivo to što plan mira zavisi u velikoj meri od lične uloge predsednika.

„Tramp se prijavio za nešto što će, mislim, zahtevati izuzetno učešće i nadzor Amerike, a on je sebe postavio kao ključnog nadzornika“, smatra Miler.

Ovo nije samo privremeni dogovor o prekidu vatre, dodaje, već je ovo potpuni paket, „a na vrhu tog paketa sedi jedan Donald Tramp“.