Osuđena je za trgovinu ljudima, sada iz zatvora nudi uslove: Hoće li Tramp pomilovati saradnicu Epstina?

Ta uverenja bivšeg ličnog advokata predsednika SAD sada se suočavaju sa novom pažnjom nakon zapanjujućih događaja u skandalu Džefrija Epstina.

Intriga se produbila nakon što su zakonodavci ostali zbunjeni kada su dobili priliku da pročitaju neuređene verzije istražnih dokumenata koji su prethodno objavljeni javnosti u masovnim dokumentacionim paketima naloženim od strane Kongresa.

„Nismo želeli da dođe do prikrivanja, a ipak ono što sam danas video pokazuje da su mnoga imena ljudi cenzurisana iako oni nisu bili žrtve“, rekao je demokratski predstavnik iz Merilenda, Džejmi Raskin.

Ministarstvo pravde (DOJ) je trebalo da ograniči cenzurisanje na lične podatke žrtava i materijale koji bi ugrozili aktivnu krivičnu istragu. Kongres još nije dobio privilegovani spisak od DOJ-a koji objašnjava zašto su određene cenzure izvršene, a koji mora da dostavi 15 dana nakon objavljivanja dokumenata 30. januara.

Ministarka pravde Pam Bondi svedočiće pred Odborom za pravosuđe Predstavničkog doma u sredu. Mnoge demokrate već veruju da njeno odeljenje, bilo namerno ili greškom, ne poštuje Zakon o transparentnosti Epstinovih dokumenata, koji je usvojen nakon pobune republikanaca protiv Trampa prošle godine.

Sumnje među preživelima da im se dugo traganje za pravdom ponovo otežava, pojačane su neobičnom ponudom koju je advokat zatvorene Epstinove saradnice Gilejn Maksvel uputio Trampu. Suština je bila: Ako predsednik dodeli pomilovanje Maksvel, ženi osuđenoj za trgovinu ljudima, ona će očistiti predsednika od svake krivice.

Maksvel, koja je osuđena na 20 godina zatvora zbog zavere sa Džefrijem Epstinom da zlostavlja maloletnike, u ponedeljak je poslala jasnu poruku Donaldu Trampu da bi, ukoliko je predsednik pomiluje, ona ‘očistila’ njegovo ime od bilo kakve odgovornosti u vezi sa Epstinom.

Ovaj potez, koji je njen advokat izneo u ponedeljak ujutru tokom njene virtuelne izjave pred Odborom za nadzor Predstavničkog doma, garantuje da će saga oko Epstina i dalje ostati politički vruća tema, piše CNN.

„Maksvel je spremna da potpuno i iskreno govori ako je predsednik Tramp pomiluje. Samo ona može pružiti kompletan iskaz. Nekima se možda neće svideti to što bi čuli, ali istina je važna. Na primer, i predsednik Tramp i predsednik Klinton su nevini od bilo kakve odgovornosti“, rekao je advokat Dejvid Oskar Markus u izjavi. .

Dodao je da Maksvel može da objasni zašto, i javnost ima pravo na to objašnjenje.

Tramp još nije isključio mogućnost da Maksvel pomiluje ili joj ublaži kaznu.

Maksvel se pozvala na svoja prava iz Petog amandmana (garantuje nekoliko ustavnih prava i ograničava vladina ovlašćenja u pogledu krivičnog postupka) tokom njenog jučerašnjeg kratkog pojavljivanja.

Predsednik Odbora za nadzor Džejms Komer nazvao je njenu odluku da se pozove na Peti amandman „veoma razočaravajućom“ i rekao da su zakonodavci „imali mnogo pitanja o zločinu koji su ona i Epstin počinili, kao i pitanja o potencijalnoj zajedničkoj zaveri“.

Demokrate u odboru optužile su Maksvel da pokušava da kupi svoje pomilovanje odbijanjem da svedoči. „Nećemo dozvoliti da ovo ćutanje ostane neprimećeno“, rekla je demokratska predstavnica Melani Stensberi.

Na pitanje da li će pozvati sekretara za trgovinu Hauarda Latnika kao deo istrage, Komer je rekao da će se fokusirati na pet svedočenja koje ga očekuju.

Preživele Epstinove žrtve pozvale su članove Odbora za nadzor Predstavničkog doma da se prema svedočenju Maksvel odnose „sa najvećim skepticizmom“, stoji u pismu koje je podeljeno sa CNN-om.

Pismo preživelih ušlo je u dokazni materijal tokom virtuelne depozicije.

„Pozivamo Odbor da se prema svedočenju gospođe Maksvel odnosi sa najvećim skepticizmom, da rigorozno ispita sve tvrdnje koje iznosi i da osigura da ovaj proces ne postane još jedan način na koji preživeli bivaju povređeni ili ućutkani“, navodi se u pismu, koje je potpisala grupa preživelih, uključujući više žena poznatih kao N. N. lica i članove porodice Virdžinije Džufre.

„Istina, odgovornost i transparentnost moraju biti prioritet a ne rehabilitacija narativa osuđice koja je trgovala maloletnicama“, navode preživele.

Grupa piše da su mnogi od njih bili „povređeni“ od strane Maksvel tokom decenija i da se brinu da njena depozicija „postaje još jedna prilika za obmanu umesto za istinu“. Optužili su je da je više puta lagala pod zakletvom i odbijala da identifikuje moćne muškarce koji su bili uključeni u Epstinovu operaciju trgovine ljudima.

„Maksvel nije bila periferni lik. Bila je centralni i nezamenjivi arhitekta seksualne trgovinske mreže Džefrija Epstina. Uprkos tome, odbila je da značajno sarađuje sa organima gonjenja ili da pruži kredibilne, potpune informacije o obimu mreže trgovine ljudima“, navodi se u pismu.

Pokušaj njenog pomilovanja je oličenje vremena u kojem se pokušaji „usluga za uslugu“ odvijaju javno u nadi da će se uticati na predsednika koji se podsmeva etici i iskorišćava moć koju su mu poverili birači za svoje ciljeve.

Sve što bi Maksvel rekla ako bi bila puštena iz zatvora odmah bi se smatralo nepoverljivim, s obzirom na njen motiv da poboljša sopstvenu situaciju. Ali s obzirom na Trampovu neobičnu prošlu praksu korišćenja pomilovanja, njen potez se ne može olako odbaciti. Možda čak i uspe, navodi CNN.

Kriza širom Evrope

Atmosfera izbegavanja odgovornosti na jednoj strani Atlantika samo je dodatno pojačala kontrast sa izuzetnom političkom krizom koja je zahvatila Britaniju.

Premijer Kir Starmer se borio da sačuva posao usred kritika zbog odluke da imenuje Pitera Mandelsona, bivšeg prijatelja Epstina, za ambasadora u Vašingtonu. U još zapanjujućem potezu, kralj Čarls III ponudio je saradnju policiji u svim istragama koje se tiču njegovog brata, bivšeg princa Endrua, kojem su oduzeti kraljevski tituli nakon što je prikrivao svoje veze sa Epstinom.

Kako bi naglasili rizik koji ovaj skandal predstavlja za monarhiju, naslednik prestola, princ Vilijam, i njegova supruga, princeza Ketrin, izrazili su saosećanje sa preživelima žrtvama Epstina.

U Norveškoj, gde je još jedan član kraljevske porodice diskreditovan zbog ovog skandala, vlasti su saopštile da istražuju bivšeg diplomatu osumnjičenog za „grubu korupciju“. Reputacija veoma cenjenog bivšeg francuskog ministra kulture narušena je njegovim prethodnim kontaktima sa Epstinom. Poljska istražuje da li je osuđeni seksualni prestupnik bio povezan sa ruskim špijunima.

Ko je Gilejn Maksvel?

Njujorška sutkinja osudila je 2021. Gilejn Makvel na 20 godina zatvora zbog pomaganja pokojnom osramoćenom finansijeru Džefriju Epstinu da seksualno zlostavlja djevojke.

Ova kazna, izrečena na saveznom sudu na Menhetnu, znači da bi Makvel mogla provesti ostatak svog života u zatvoru, ukoliko ne dođe do obrta situacije i Tramp je pomiluje.

Prema navodima u optužnici, sudskim dokumentima i dokazima iznetim na suđenju navodi se da je od najmanje 1994. godine, pa do otprilike 2004. godine, Maksvel pomagla, olakšavala i učestvovala u zloupotrebi maloletnih devojaka tako što je, između ostalog, pomagala Epstinu da regrutuje, „priprema“ i na kraju zlostavlja žrtve za koje su Makvel i Epstin znali da su mlađe od 18 godina.

Žrtve su imale samo 14 godina kada su bile zlostavljane. Kao deo i u cilju sprovođenja njihove šeme zlostavljanja maloletnih žrtava, Makvel i Epstin su nagovarali i uzrokovali da maloletne žrtve putuju do Epstinovih rezidencija u različitim državama, što je Maksvel znala i nameravala da će rezultirati njihovom pripremom za seksualno zlostavljanje.

Maksvel je nagovarala i pripremala maloletne devojke da budu zlostavljane na više načina. Na primer, pokušavala je da se sprijatelji sa određenim žrtvama tako što ih je pitala o njihovim životima, školama i porodicama, vodila ih u bioskop ili u kupovinu.

Ona je takođe navikavala žrtve na Epstina prisustvujući njihovim susretima s njim, čime je žrtvama pružala osećaj sigurnosti i utehe odrasle žene koja je navodno odobravala Epstinovo ponašanje. Pored toga, Epstin je nekim žrtvama nudio pomoć plaćanjem putovanja i/ili obrazovnih prilika, a Maksvel je ohrabrivala određene žrtve da prihvate Epstinovu pomoć.

Kao rezultat toga, žrtve su se osećale dužnim i verovale su da Maksvel i Epstin pokušavaju da im pomognu. Maksvel je takođe normalizovala i olakšavala seksualno zlostavljanje žrtve tako što je razgovarala o seksualnim temama, svlačila se pred žrtvom, bila prisutna kada se žrtva svlačila i podsticala žrtvu da masira Epstina, stoji između ostalog na sajtu tužilaštva Njujorka.

Maksvel je kćerka pokojnog britanskog medijskog mogula Roberta Maksvela. Školovala se na Oxfordu, proglašena je krivom po pet od šest tačaka optužnice, od kojih je najteža ona za seksualnu trgovinu maloletnicama.

Njeni advokati tražili su od suda da bude blag, navodeći da je njihova klijentkinja imala „teško, traumatično djetinjstvo s nadmoćnim, narcisoidnim i zahtevnim ocem“.

„To ju je učinilo podložnom Epstinu, kojeg je upoznala odmah nakon očeve smrti”, napisali su tada.

Međutim, tužilaštvo je u vlastitom sudskom podnesku navelo da je Maksvel „bila odrasla osoba koja je sama odlučivala“, pisala je Al Jazeera.

Tvrdili su da je pokazala „potpuni nedostatak kajanja“ za svoje zločine, počinjene između 1994. i 2004. godine.

Maksvel trenutno izdržava kaznu u zatvoru minimalnog bezbednosnog nivoa u Brajanu, Teksas. Jedan medij je opisao zatvor u Teksasu kao „kanntri klub“, dok je drugi izveštavao da prima „posebne privilegije“.

Međutim, intervjui sa stručnjacima za zatvore i bliži pogled na saveznu zatvorsku mrežu sugerišu da ovakve karakterizacije drastično pojednostavljuju i često pogrešno predstavljaju kako život u stvarnosti izgleda u zatvorima minimalnog bezbednosnog nivoa.

Iako ti zatvori nude više programa i manje restriktivne mere nego zatvori višeg bezbednosnog nivoa, oni i dalje ostaju strogo kontrolisana okruženja gde diskreciona prava upravnika mogu značajno oblikovati život zatvorenika, kažu stručnjaci, piše northeastern.edu.

Gilejn Maksvel je rođena 25. decembra 1961. godine u Francuskoj kao deveto i najmlađe dete francuske naučnice, i Roberta Makavela (rođenog kao Jan Ludvik Hjman Binjamin Hok), češko-slovenskog porekla, britanskog medijskog preduzetnika.

Njen otac poticao je iz jevrejske porodice, a majka iz hugenotske (francuski protestantske) porodice. Maksvel je rođena dva dana pre saobraćajne nesreće u kojoj je njen petnaestogodišnji brat upao u dugotrajnu komu iz koje se nije probudio sve do svoje smrti 1967. godine. Njena majka je kasnije istakla da je nesreća uticala na celu porodicu, i pretpostavila da je Gilejn pokazivala znake anoreksije još dok je bila mala beba.

Maksvel je imala blizak odnos sa svojim ocem i navodno je bila njegova milenica. Prema Tatler-u, Maksvel se prisećala da je njen otac 1973. godine instalirao kompjutere u Hadingtonu, a njen prvi posao bio je obuka za rad na „Wang 2200“ računaru, a kasnije i programiranje. Tajms je izvestio da joj otac nije dozvoljavao da dovodi momke kući niti da se javno viđa s njima nakon što je počela da pohađa Univerzitet u Oksfordu.

Maksvel je bila istaknuta ličnost londonske društvene scene 1980-ih. Osnovala je ženski klub nazvan po originalnom Kit-Cat klubu i bila je direktorka Oxford United Football Club-a tokom perioda kada je njen otac bio vlasnik.

Takođe je radila u časopisu The European, koji je njen otac osnovao.

Maksvel se preselila u Sjedinjene Američke Države 1991. godine, ubrzo nakon smrti svog oca. Imala je godišnji prihod od 80.000 funti (što je ekvivalentno 216.935 funti u 2023. godini) iz fonda poverenja koji je njen otac osnovao u Lihtenštajnu. Do 1992. godine preselila se u stan kod iranskog prijatelja sa pogledom na Central Park. U to vreme radila je u agenciji za nekretnine na Madison Avenue i izveštavalo se da se družila sa poznatim ličnostima.

U medije je dospela 1996. kada je uhapšena u Zapadnom Londonu zbog vožnje u pijanom stanju. Mediji su tada navodili da joj je zanimanje „internet operativka“.

Postoje različita mišljenja o tome kada je Maksvel prvi put upoznala Epstina. Prema Epstinovom bivšem poslovnom partneru Stivenu Hofenbergu, Robert Maksvel je svoju ćerku predstavio Epstinu krajem 1980-ih.

Pisalo se i da je Maksvel upoznala Epstina početkom 1990-ih na zabavi u Njujorku. Maksvel i Epstin su bili povezani već od februara 1993. Priroda njihovog odnosa ostaje nejasna, iako su tužioci na suđenju rekli da su od 1994. do 1997. godine bili u intimnoj vezi.

Nekoliko Epstinovih kućnih zaposlenih svedočilo je da ju je nazivao svojom „glavnom devojkom“, koja je takođe zapošljavala, otpuštala i nadgledala njegov osoblje, počevši otprilike od 1992. godine.

Njeno osoblje je, takođe, zvalo „Gospodarica kuće“, dok su je neki opisivali kao njegovu „agresivnu asistentkinju“. Epstein je 1995. jednu od svojih kompanija preimenovao u Ghislaine Corporation; sa sedištem u Palm Biču. Kompanija je ugašena 1998. godine.

Kao kvalifikovana pilotkinja helikoptera, Maksvel je takođe prevozila Epstina do njegovog privatnog karipskog ostrva u Američkim Djevičanskim Ostrvima. U svojim memoarima iz oktobra 2025. godine „Nobody’s Girl“, preminula žrtva Virdžinija Džufre je tvrdila da su Maksvel i Epstin želeli da je iskoriste kao surogat majku za bebu koju su planirali da imaju zajedno.