Nervoza u Beloj kući: Šta je pokazao Trampov govor u udarnom terminu?

Govor je sadržao relativno malo novih informacija, ali je jasno pokazao kako Bela kuća želi da predstavi svoje rezultate na planu ekonomije i drugih pitanja, u trenutku kada politički pokazatelji postaju sve nepovoljniji.

CNN je izdvojio nekoliko ključnih zaključaka iz obraćanja:

 Sve je Bajden – stalno i bez prestanka

Ako je postojala ikakva sumnja, Tramp je jasno stavio do znanja da će njegova poruka i dalje u velikoj meri sadržati ono što on naziva „B-reč“: Bajden.

Tramp je u više navrata upoređivao svoje ekonomske pokazatelje i stopu inflacije sa rezultatima svog prethodnika. Brojke bivšeg predsednika Džo Bajdena bile su znatno lošije, velikim delom zbog pandemije kovida-19, koja je izazvala ekonomske potrese i dovela do naglog rasta inflacije širom sveta.

Tramp je odmah prešao na stvar, započevši govor rečima:“Pre jedanaest meseci nasledio sam haos i ja ga sada sređujem“.

„Ovo (visoka inflacija) se dogodilo tokom demokratske administracije“, dodao je Tramp, „i tada smo prvi put počeli da slušamo reč „priuštiti“.

Tokom kratkog govora pomenuo je Bajdena po imenu više od nekoliko puta. To je strategija koja na prvi pogled ima smisla – možda će Amerikanci imati više razumevanja za Trampa ako poveruju da je zaista zatekao izuzetno lošu situaciju.

Ali u ovom trenutku to izgleda kao izuzetno teško „prodati“ biračima, napominje CNN. Na kraju krajeva, nedavna anketa Foks njuza pokazala je da otprilike dvostruko više registrovanih birača smatra da je Tramp odgovorniji za trenutne ekonomske prilike (62 odsto) nego što isto misli da je Bajden (32 odsto). A podaci ukazuju na to da su Trampovi ekonomski pokazatelji blizu onih koje je Bajden imao u svojim najgorim trenucima.

Ta tema mu, izgleda, dosadna

Čini se da Trampovi savetnici veoma žele da on više vremena posveti zabrinutosti Amerikanaca u vezi sa životnim troškovima umesto da samo pokušava da ubedi ljude da je stanje odlično (što velika većina ne prihvata).

Međutim, Tramp je takođe nagovestio da nije preterano zainteresovan da posluša njihove savete. Ta tema mu, izgleda, dosadna.

Scenarističko obraćanje u sredu uveče verovatno je bilo bliže onome što su ti savetnici imali na umu, u smislu da nije bilo preplavljeno Trampovim optimističnim pričama. Ali je takođe delovalo kao da Trampu, još jednom, srce zapravo nije bilo u tome. A i njegovo izlaganje bilo je haotično.

Predsednik je izrecitovao govor tempom koji je delovao munjevito brz čak i za njega. Izgledalo je kao da viče, pri čemu je zvuk povremeno postajao izobličen. Uz to, više puta se saplitao dok je čitao tekst sa telepromptera.

U jednom trenutku, dok je predstavljao nove dividende od 1.776 dolara za pripadnike vojske, Tramp je u početku broj pripadnika službe (1,45 miliona) pročitao kao „više od hiljadu, četiristo pedeset hiljada“.

Posle govora, Tramp je pitao šeficu kabineta Bele kuće Suzi Vajls kako se snašao vremenski – kao da je pod pritiskom da svoje izlaganje uklopi zadati okvir. Vajlsova je potvrdila: „Rekla sam vam 20 minuta, i bilo je tačno 20 minuta“.

 Tipičan činjenični haos

Uvek je zapanjujuće kako se, čak i kada Tramp čita unapred pripremljen tekst, u tom tekstu nađu tvrdnje koje ne bi prošle ni kod amaterskog proveravača činjenica.

A ovaj govor svakako nije bio izuzetak, piše CNN.

Već u prvom minutu govora, Tramp je netačno tvrdio da je preuzeo dužnost u trenutku kada je inflacija bila „najgora u poslednjih 48 godina, a neki bi rekli i u istoriji naše zemlje“.

Inflacija je tada bila oko tri odsto, to je daleko od najgore u istoriji. Zatim je tvrdio da je Bajdenova administracija dozvolila da skoro 12.000 ubica pređe granicu. (Netačno.) Takođe je rekao da je 2024. godine „izabran ubedljivom pobedom“. (Nije osvojio ni većinu glasova birača, a njegova prednost u elektorskim glasovima bila je istorijski gledano mala.)

Tramp je potom ponovio niz tvrdnji koje često iznosi, uključujući i onu da je navodno smanjio cene lekova za stotine procenata, što jednostavno nije moguće.

Takođe je drastično preuveličao nivo kriminala i ilegalne imigracije za vreme Bajdena, kao i sopstveni učinak u okončanju ratova.

Trampov govor otkrio zabrinutost Bele kuće

Veoma malo od onoga što je Tramp rekao bilo je zaista vredno vesti. Zapravo, veliki deo govora bio bi potpuno poznat svakome ko ga prati dok govori improvizovano u Ovalnom kabinetu ili gleda njegove mitinge.

U meri u kojoj je govor uopšte doneo neku stvarnu, opipljivu novost, to su bili čekovi za dividende namenjeni pripadnicima vojske i Trampovo neodređeno obećanje da će „u nekom trenutku naredne godine“ objaviti „neke od najagresivnijih planova reforme stanovanja u američkoj istoriji“.

Sve ovo tera na pitanje: zašto je ovo uopšte bilo obraćanje u udarnom terminu?

Svakako se može reći da ima smisla naterati televizijske mreže da emituju vaše obraćanje i tako dopreti do velikog broja Amerikanaca. Ali, kao što je već pomenuto, Trampovo izlaganje nije bilo naročito upečatljivo za gledanje.

Bio je to „blic-krig“ reči i brojki koji je svakome teško mogao da prodre u svest i verovatno nije ulivao mnogo poverenja, posebno za predsednika koji se politički ne nalazi u dobroj poziciji.

Na kraju krajeva, sama činjenica da je Bela kuća odlučila da ovaj spisak tema i teza iznese u udarnom terminu deluje kao da odaje koliko je nervozna zbog svog političkog položaja i poruka koje šalje o ekonomiji.

Zaista, u razgovoru sa Vajlsovom posle obraćanja, Tramp je rekao da mu je ona kazala da mora da održi ovaj govor.

AP piše da je Tramp u sredu održao politički obojen govor, prenošen uživo u udarnom terminu na nacionalnim televizijskim mrežama, nastojeći da za ekonomske probleme okrivi demokrate, dok je istovremeno najavio da će američkim vojnicima za Božić poslati bonus ček od 1.776 dolara.

Njegov govor bio je ponavljanje nedavnih poruka koje do sada nisu uspele da umire zabrinutost javnosti zbog cena namirnica, stanovanja, komunalija i drugih osnovnih životnih potreba.

Tramp je obećao ekonomski procvat, ali je inflacija ostala visoka, a tržište rada je značajno oslabilo kao posledica njegovih uvoznih carina.

Teška matematika koju je javnost usvojila oslikava složeniju sliku ekonomije koja ima određenu stabilnost, ali malo razloga da ulije veće poverenje građanima.

Berza je u porastu, cene benzina su niže, a tehnološke kompanije ulažu velike iznose u razvoj veštačke inteligencije.

Međutim, inflacija, koja je nakon skoka na najviši nivo u poslednjih četrdeset godina 2022. godine za vreme Bajdena počela da opada, ponovo je ubrzala nakon što je Tramp u aprilu najavio carine.

Indeks potrošačkih cena raste po godišnjoj stopi od tri odsto, u odnosu na 2,3 odsto u aprilu.

Pritisak na priuštivost dodatno dolazi i od slabljenja tržišta rada. Mesečni rast zaposlenosti od aprila, posle „Dana oslobođenja“ kada je Tramp najavio uvozne poreze koje je kasnije suspendovao, a potom ponovo prilagodio nekoliko meseci kasnije, u proseku iznosi skromnih 17.000 radnih mesta.

Tramp je rekao da će obaveze investiranja u nove fabrike podstaći rast zaposlenosti u proizvodnji i da će se potrošačka aktivnost dramatično poboljšati kada ljudi naredne godine budu dobijali veće povraćaje poreza.

Iako stavlja snažan akcenat na ekonomiju, suočava se i sa izazovima na drugim političkim frontovima.

Trampove masovne deportacije imigranata pokazale su se kao nepopularne, iako ga javnost pozitivno ocenjuje zbog zaustavljanja prelazaka duž američke granice sa Meksikom.

Javnost je uglavnom ostala ravnodušna prema njegovim čestim putovanjima širom sveta s ciljem okončanja sukoba, kao i prema napadima na sumnjive brodove za krijumčarenje droge u blizini Venecuele.