Tramp može da zauzme Grenland bez ispaljenog metka

„Predsednik i njegov tim razmatraju niz opcija za ostvarenje ovog važnog spoljnopolitičkog cilja – i, naravno, upotreba američke vojske uvek je opcija koja stoji na raspolaganju vrhovnom komandantu“, izjavio je visoki zvaničnik Trampove administracije. Međutim, državni sekretar Marko Rubio kasnije je sugerisao da je pretnja vojnom akcijom zapravo bila usmerena na to da se Danska primora na prodaju Grenlanda, piše Telegraf, prenosi Index.

Kupovina ostrva

Prema Rubiju, cilj je kupovina Grenlanda, a ne njegovo osvajanje. Ipak, to je teže nego što izgleda. Tramp, bivši magnat za nekretnine, bezuspešno je pokušao da kupi ostrvo još 2019. godine, dok je američki predsednik Hari Truman 1946. godine nudio 100 miliona dolara u zlatu, ali je i on bio odbijen.

SAD imaju dugu istoriju sticanja teritorija novcem – od kupovine Luizijane od Francuske 1803. godine, preko Aljaske od Rusije 1867, do Američkih Devičanskih Ostrva kupljenih od Danske 1917. godine. Međutim, kupovina Grenlanda je znatno komplikovanija.

Teško je odrediti vrednost ostrva zbog njegovog strateškog položaja i neiskorišćenih prirodnih resursa. Osim toga, Grenland je autonomni deo Danske sa pravom na buduću nezavisnost, a grenlandski premijer Jens-Frederik Nilsen i danska premijerka Mete Frederiksen odlučno su poručili da ostrvo nije na prodaju.

„To je tržište prodavca. Ako Danska ne želi da proda, onda Danska ne želi da proda“, rekao je za Telegraf dr Dafid Taunli, predsednik „UK American Politics Group“.

Zavadi pa vladaj

Tramp bi mogao da pokuša da podstakne Grenland da proglasi nezavisnost, a zatim da ga privoli da se pridruži SAD-u, smatra dr Taunli. Predsednik je obećao da će obogatiti 57.000 stanovnika ostrva, a njegov sin Donald Tramp Junior i potpredsednik Džej Di Vens već su putovali na Grenland kako bi lobirali za tu ideju.

SAD su, kako je prošle godine izvestio Njujork tajms, planirale da zamene danske subvencije u iznosu od 600 miliona dolara isplatom od 10.000 dolara godišnje za svakog stanovnika.

Ipak, ovi poseti nisu izazvali proameričko raspoloženje; naprotiv, na Grenlandu se sada mogu kupiti crvene kape u Trampovom stilu sa natpisom „Make America Go Away“ (Neka Amerika ode). Štaviše, na izborima u martu prošle godine pobedila je stranka koja se zalaže za uniju sa Danskom.

Danska je prošle godine čak tri puta pozvala američke diplomate na razgovor zbog špijuniranja i tajnih operacija uticaja. Juno Bertelsen, poslanik opozicione stranke Nalerak, pozvao je Grenland na razgovore sa SAD-om, ali bez prisustva Danske. „Vreme je da počnemo da se pripremamo za nezavisnost za koju smo se borili toliko godina. Vreme je da delujemo u svoje ime“, rekao je on.

Vojska u zamenu za trgovinu

Vašington razmatra i poseban sporazum, takozvani Sporazum o slobodnom udruživanju (COFA), koji bi američkim trupama dao slobodan pristup širom Grenlanda u zamenu za bescarinsku trgovinu i osnovne usluge. Slični sporazumi već postoje sa malim pacifičkim državama.

„Gotovo sam siguran, a i glasine to potvrđuju, da SAD dolaze sa ponudom Sporazuma o slobodnom udruživanju, koji je mnogo bolji od sadašnjeg zakona o samoupravi“, izjavio je Kuno Fenkер, lider stranke Nalerak. Danska bi se tome snažno protivila, s obzirom na to da SAD već imaju ključnu vojnu bazu Pitufik na ostrvu – najseverniju ispostavu američke vojske, od presudnog značaja za protivraketnu odbranu.

Potraga za kompromisom

Kako se Tramp predstavlja kao majstor pregovaranja, mnogi se nadaju rešenju spora kroz dogovor. Pažljivo osmišljen sporazum, možda povezan sa američkim pristupom retkim zemnim metalima, mogao bi predsedniku da omogući da proglasi pobedu. Ipak, interni izvori navode da je detaljan plan daleko od gotovog. Istraživanja javnog mnjenja iz marta prošle godine pokazala su da je ideja o aneksiji nepopularna među Amerikancima.

„To je klasična dinamika Donalda Dž. Trampa. On kaže nešto neplanirano, a onda Bela kuća promoviše njegovu poruku, čak i ako to prvobitno nije bilo planirano“, rekao je izvor blizak administraciji. Dr Taunli očekuje sporazum zasnovan na pristupu mineralima u zamenu za pojačano američko vojno prisustvo. „Sve to će Donalda Trampa učiniti veoma zadovoljnim. Možda bi čak mogla da postoji i ‘Trampova zemlja’ negde na Grenlandu kojom bi upravljali Amerikanci“, rekao je on.

Pritisak na Evropu

Tramp je svestan zavisnosti Evrope od američke bezbednosti i mogao bi to da iskoristi kao polugu, preteći premeštanjem trupa sa kontinenta na Arktik. Ipak, američke baze u Evropi ključne su za projekciju moći na Bliski istok.

„Na kraju, SAD moraju da odluče da li žele da Evropu drže blizu ili da je odgurnu. Preuzimanje Grenlanda bio bi poslednji ekser u kovčegu“, kaže jedan diplomata EU. Dejvid Silbi, profesor istorije na Univerzitetu Kornel, smatra da bi Evropljani mogli da pokušaju da nateraju Dansku na neki dogovor sa SAD-om kako bi se izbegla potpuna kapitulacija.

Vojna invazija kao krajnja opcija

Da li je vojna invazija moguća? Teoretski – da, iako danske trupe imaju naređenje da u slučaju invazije prvo pucaju, a zatim postavljaju pitanja. Svako vojno preuzimanje Grenlanda gurnulo bi NATO u krizu bez presedana. Danska premijerka Frederiksen već je upozorila da bi to značilo kraj saveza.

Takav potez morao bi da se opravda i američkoj javnosti, koja je više zabrinuta zbog troškova života nego zbog, kako ih Trampova baza naziva, stranih „večnih ratova“. Jedna od ideja o kojoj se razmatra u Evropi jeste slanje simboličnih evropskih snaga na Grenland – ne da bi se borile protiv Amerikanaca, već da bi ih primorale da pređu Rubikon napadom na sopstvene NATO saveznike.

„Čini se da je MAGA zaboravila centralni izvor američke moći – ne samo sposobnost vođenja rata, već mnogo teži zadatak izgradnje i održavanja saveza. Evropa to nije“, rekao je jedan diplomata EU.