Tramp i kraj „rata protiv terora“

Ima u tome istine. Upravo američki stručnjaci ga opisuju kao svet „anarhije“, „haosa“ i „džungle“ koji je nastao nakon terorističkih napada 11. septembra.

Današnja atmosfera teskobe, frustracije, raširene panike najsličnija je reakcijama na 11. septembar 2001. i događajima koji su nakon njega usledili.

Nikada zapadni svet od početka modernog doba nije imao manje lične slobode, nego što ih ima danas.

Ograničenja kretanja i mere nadzora komunikacija među ljudima koja su uvedene posle 11. septembra uklapaju se u repertoar mera koje se primenjuju danas u vreme korone. I jedno i drugo stanje otvorilo je pitanje nametanja kontrole nad ljudima od strane represivnih aparata u ime njihove fizičke ili zdravstvene bezbednosti.

Ali, od 2001. pa do danas, svet nije bio bezbedniji, iako su se sve države sveta, njihove vojske i obaveštajni sistemi borili protiv terorizma.

Napadi su doveli do širenja pojma terorizma i njegovih aktera. Predsednik Buš je potpisao izvršnu naredbu 13224 precizirajući seriju koraka u borbi protiv Al Kaide, njenih saveznika i izvora.

Grupe koje su navedene u naredbi nisu, recimo uključivale Hezbolah niti palestinski Hamas, iako su bile na listi terorističkih organizacija Stejt departmenta.

Ova izuzeća dovela su do žustre debate, a izraelske lobi grupe kao i brojni članovi Kongresa, tražili su da se i ove dve grupe uključe u listu.

Mnogi zvaničnici, uključujući tada vodeću ličnost Bušove administracije, sekretara za odbranu Donalda Ramsfelda, odbacivali su ovakve zahteve, administracija je dopunila listu koja se do tada do danas samo širila, a broj terorističkih grupa uvećavao. To, međutim, nije sprečilo pojavu Islamske države 2014. godine, koja još nije poražena i koja još uvek deluje na Bliskom istoku.

U ime borbe protiv terora, SAD su tokom dve decenije vodile ratove na Bliskom istoku i islamskom svetu, posle decenije 1990-2000 u kojoj su ratovale na Balkanu. Iz balkanskih ratova, SAD su izašle kao neprikosnovena svetski lider, a iz rata protiv terora izlaze kao poražena sila.

Dok je američki bruto nacionalni dohodak, meren prema kupovnoj moći, dupliran za taj period, od 10,6 triliona u 2001. na 20,5 u 2018, kineski i indijski ekonomski rast je porastao do neba.

Kina je postala vodeća zemlja sveta sa 25,5 triliona u 2018. dok je u 2001. imala samo 4,1 trilion. Indijski skok kupovne moći bio je takođe impresivan. Indijska kupovna moć porasla je sa 2,2 triliona, na 10,5 triliona, a Evropska unija, koja je doživela ekonomski kolaps 2008. dostigla je kupovnu moć od 22 triliona dolara.

Cena sirove nafte je porasla sa 22 dolara koliko je bila 22. septembra 2001. pa je deceniju kasnije bila četiri puta viša, 95,73 dolara, najviša od 1860, da bi ove godine u vreme sunovrata ekonomskih aktivnosti u svetu zbog pandemije korone pala na 37 dolara.

Američki predsednik Donald Tramp zbog toga na svaki način nastoji da izvuče SAD iz ovog spoljnopolitičkog košmara koji traje skoro dve decenije i okonča „rat protiv terora“ koji vodi daljem srozavanju američke moći i uloge u svetu. Istina, njega je uvideo i njegov prethodnik, Barak Obama, koji je odbio američku intervenciju u Siriji i započeo povlačenje američkih snaga sa Bliskog istoka.

Tramp je otišao korak dalje i prihvatio savezništvo s Rusijom, uzimajući za prioritet borbu protiv Islamske države i njenih satelita u Iraku i Siriji, a ne saradnju sa radikalnim, ekstremističkim i terorističkim organizacijama u svrgavanju sirijskog predsednika Asada.

Tako je nastao Trampov program „Make America great again“, za koji veruje da je najviša dostignuća imao na Bliskom istoku. U to ime, on očekuje sledeću Nobelovu nagradu za mir, drugi mandat, a onda i okončanje „rata protiv terora“ koji je započet pre dve decenije.