Foto: EPA-EFE/ MICHAEL REYNOLDSPredsednik SAD Donald Tramp, čije ambicije sežu do toga da „prisvoji“ Grenland zbog, kako tvrdi, „strateške nacionalne bezbednosti i međunarodne bezbednosti“, zatražio je juče „hitne pregovore“ o ostrvu i rekao da neće primeniti silu u cilju njegove aneksije.
„Tražimo hitne pregovore o kupovini Grenlanda“, rekao je u obraćanju na Svetskom ekonomskom forumu u Davosu. „Ovo ogromno, nezaštićeno ostrvo je zapravo deo Severne Amerike. To je naša teritorija.“
Tramp je naglasio da SAD „verovatno neće dobiti ništa“ osim ako ne odluči da „upotrebi prekomernu snagu i silu“, što bi, kako je rekao, učinilo SAD „iskreno nezaustavljivim“.
„Ali ja to neću uraditi. U redu?“, rekao je.
Minut kasnije je dodao: „Ne moram da upotrebim silu. Ne želim da upotrebim silu. Neću da upotrebim silu.“
Kasnije sinoć je saopštio da je na osnovu jučerašnjeg „veoma produktivnog sastanka“ sa generalnim sekretarom NATO Markom Ruteom, „napravljen okvir budućeg sporazuma u vezi sa Grenlandom“, kao i da evropskim državama neće uvoditi carine, koje je trebalo da stupe na snagu 1. februara.
„To rešenje, ako se sprovede, biće odlično za Sjedinjene Američke Države i sve članice NATO“, napisao je Tramp. „Na osnovu ovog razumevanja, neću uvoditi carine koje je trebalo da stupe na snagu 1. februara, a vode se dodatni razgovori u vezi sa Zlatnom kupolom na Grenlandu“.
Inače, Trampova inicijativa da prisvoji Grenland izazvala je negativne reakcije republikanaca u Kongresu SAD jer zakonodavci izražavaju sve veću zabrinutost zbog američkih vojnih intervencija u inostranstvu.
Međutim, ostaje nejasno da li je dovoljno republikanaca spremno da se pridruži demokratama kako bi blokirali preuzimanje ostrvske teritorije – i da li bi Tramp popustio pritisku Kongresa ili delovao sam kao što je to učinio nekoliko puta u drugom mandatu.
Fokus na Grenland, ukazuje BBC, prerastao je u širu diskusiju o jednostranoj upotrebi vojne sile od strane Trampove administracije, zajedno sa diplomatskom i ekonomskom prisilom, kako bi projektovala moć u Venecueli, Iranu i drugde širom sveta.
Republikanci su uglavnom podržavali Trampovu spoljnopolitičku agendu otkako se vratio u Belu kuću. Ali sada, sve veći broj njih se pridružio demokratama u Kongresu i saveznicima NATO-a koji kažu da bi preuzimanje Grenlanda kršilo američko i međunarodno pravo.
Poslednjih dana neki republikanski lideri su rekli da postoji malo interesovanja da SAD kupe Grenland ili da ga zauzmu vojnom silom.
Neki republikanski poslanici su se takođe pridružili demokratama u protivljenju novom Trampovom planu da uvede carine zemljama koje ne podrže njegova nastojanja da preuzme teritoriju, koja je samoupravna, ali pod kontrolom Danske.
Predložene carine bi bile „loše za Ameriku, loše za američka preduzeća i loše za američke saveznike“, napisao je senator Tom Tilis iz Severne Karoline na društvenim mrežama, dodajući da bi taj potez koristio Kini i Rusiji. „To je odlično za ruskog predsednika Vladimira Putina, kineskog predsednika Sija Đinpinga i druge protivnike koji žele da vide podeljen NATO.“
Drugi republikanci su rekli da Trampova ambicija da anektira Grenland preti da potkopa NATO savez – kojem pripadaju i SAD i Danska – u trenutku sve većih tenzija između SAD i evropskih saveznika.
„Poštovanje suvereniteta naroda Grenlanda treba da bude predmet pregovora“, rekla je u saopštenju senatorka Liza Murkovski, kopredsednica Arktičkog kokusa Senata.
Tramp je tvrdio da SAD moraju da poseduju teritoriju kako bi se bolje takmičile sa Kinom i Rusijom na Arktiku i obećao je da će je osvojiti „na ovaj ili onaj način“.
U utorak je umanjio zabrinutost da ovo pitanje šteti NATO-u kada ga je BBC pitao da li je spreman da vidi kolaps decenijama starog bezbednosnog saveza kao posledicu njegovog napora za teritoriju.
Tramp je ponovio svoj stav da je vlasništvo nad Grenlandom ključno za bezbednost SAD i sveta. „Potreban nam je Grenland za nacionalnu bezbednost, pa čak i za svetsku bezbednost“, rekao je.
Ali Trampovo insistiranje na dobijanju teritorije je sve nepopularnije na Kapitol hilu jer se sve više republikanaca javno izjašnjava da će da povuče podršku.
Kongresmen Don Bejkon iz Nebraske, Trampov kritičar, rekao je da bi Trampov pritisak na Grenland mogao dovesti do istrage o impičmentu. A republikanski lideri u svakom domu Kongresa, lider većine u Senatu Džon Tjun i predsednik Predstavničkog doma Majk Džonson, rekli su da se protive vojnoj intervenciji na Grenlandu, kada je Tramp odbijao da to isključi.
Drugi republikanci su izrazili podršku Trampu. Senator Ted Kruz iz Teksasa rekao je u nedelju da je „u ogromnoj meri u nacionalnom interesu Amerike“ da poseduje Grenland.
„Kada je u pitanju Grenland, želim da pohvalim predsednika Trampa što je u potpunosti fokusiran na Ameriku na prvom mestu, na ekonomske interese SAD i interese nacionalne bezbednosti SAD“, rekao je Kruz u intervjuu za Foks njuz.
Kongres ima neke opcije da pokuša da obuzda Trampa ako republikanci i demokrate odluče da započnu svađu sa predsednikom oko Grenlanda.
Kongres ima moć raspodele novca i teorijski bi morao da odobri finansiranje koje se koristi za kupovinu Grenlanda, rekli su stručnjaci.
Danska i Grenland su insistirali da ostrvo nije na prodaju. „Ako Tramp želi da kupi Grenland, biće mu potreban akt Kongresa kojim bi se obezbedila sredstva za to“, rekao je Danijel Šuman, izvršni direktor Američkog instituta za upravljanje i stručnjak za kongresnu proceduru.
Malo je verovatno da bi Kongres mogao da prenameni postojeća sredstva za kupovinu teritorije, dodao je Šuman. Ipak, administracija je proširila korišćenje izvršne vlasti kako bi sprovela Trampovu imigracionu i carinsku agendu, između ostalog.
Administracija bi mogla da pokuša da dobije neka nova ovlaćenja za preuzimanje Grenlanda koja bi joj omogućila da poništi sve prepreke Kongresa, rekao je Šuman.
Zakonodavci zabrinuti zbog vojne invazije na Grenland signalizirali su podršku merama koje zabranjuju bilo kakvu akciju SAD bez odobrenja Kongresa. Međutim, nije jasno da li predlozi imaju dovoljnu republikansku podršku da bi bili usvojeni u bilo kojem domu Kongresa.
Pet republikanaca u Senatu pridružilo se demokratama ranije ovog meseca kako bi podržali zakon koji bi sprečio administraciju da preduzme dalje vojne akcije u Venecueli, nakon napada u decembru u kojem je svrgnut bivši predsednik Nikolas Maduro.
Rezolucija o ratnim ovlašćenjima za Venecuelu na kraju nije uspela da prođe kroz Senat. Ali je ukazala na sve veće frustracije republikanskih i demokratskih zakonodavaca zbog Trampove upotrebe vojne sile u inostranstvu, nakon što se kandidovao na izborima 2024. godine uz obećanje da će smanjiti učešće SAD u stranim sukobima.
Prošle nedelje, dvostranačka delegacija Kongresa posetila je Dansku u simboličnom znaku podrške Grenlandu. Takođe nije jasno kako bi Senat, koji ratifikuje ugovore, reagovao ako bi SAD postigle neku vrstu sporazuma sa Danskom o preuzimanju dela ili celog Grenlanda.
SAD imaju postojeći sporazum sa Danskom, uspostavljen 1951. godine koji omogućava SAD da prošire svoje vojno prisustvo na Grenlandu.
Murkovski i drugi republikanci tvrdili su da SAD ne moraju da preuzmu teritoriju kako bi se pozabavile potrebama nacionalne bezbednosti u regionu. Senat bi mogao da pokuša da osujeti Trampa protivljenjem sporazumu između SAD i Danske u slučaju da dve zemlje postignu dogovor.
Za ratifikaciju sporazuma je potrebna dvotrećinska podrška u Senatu, što republikancima trenutno nedostaje.
Neki republikanci su već naznačili da bi razmotrili raskid sa Trampom oko Grenlanda.
Senator Mič Mekonel iz Kentakija, bivši lider većine u gornjem domu Kongresa, rekao je novinarima da bi američko preuzimanje teritorije „poljuljalo poverenje saveznika“.
Suočen sa sve većom zabrinutošću republikanaca oko Grenlanda, Tramp bi mogao da pokuša da postigne sporazum koji nije formalni ugovor i ne zahteva odobrenje Senata. Međutim, nije jasno da li predsednici imaju ovlašćenje da sklapaju takve sporazume bez učešća Kongresa, rekli su analitičari.
„Mnogo međunarodnih sporazuma se zaključuje u oblicima koji nisu ugovori“, rekao je Džoš Čafec, profesor na Pravnom fakultetu u Džordžtaunu, ali „skeptičan sam da bi se nešto ovakvih razmera moglo zaključiti kao čist izvršni sporazum“.
Tramp u utorak nije rekao da li veruje da ga bilo šta ograničava u njegovoj težnji ka Grenlandu. Na pitanje koliko daleko je spreman da ide, Tramp je rekao novinarima da prate razvoj događaja.
„Mislim da će se dogoditi nešto što će biti veoma dobro za sve“, rekao je Tramp.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
