EPA/AARON SCHWARTZ / POOLNije ni čudo što je predsednik Donald Tramp toliko zabrinut zbog izbora za Kongres ove godine, piše u analizi CNN.
Težak dan za neke od njegovih najbližih saradnika i političke prioritete na Kapitolu nagovestio je moguće mučno razdoblje za Belu kuću.
Ako Demokrate u novembru ponovo osvoje Predstavnički dom ili čak Senat, u malo verovatnom scenariju Tramp će se suočiti s nizom nadzora i istraga koje će poslednje dve godine njegovog mandata pretvoriti u pravu borbu.
Serija saslušanja u utorak pokazala je kako bi to moglo izgledati.
Tramp je svoje saradnike birao prema spremnosti da mu laskaju, a ne prema sposobnosti da izbegnu pažnju i kritiku.
Sekretar za trgovinu Hauard Latnik stigao je u senatski podkomitet gde se suočio s pitanjima o svom putovanju na ostrvo Džefrija Epstina godinama nakon susreta za koji je ranije tvrdio da ga je zgrozio i da su se dogovorili da se više nikada ne sretnu.
Odjednom, jedan od najsamouverenijih Trampovih saradnika naša se u žiži zahteva za odgovornost bogatih elita koje su nekada bile povezane sa pokojnim seksualnim prestupnikom.
Delovalo je da mu je nelagodno da mu je Bela kuća morala pružiti glas poverenja usred poziva Latniku da podnese ostavku.
Nije iznenađujuće, Latnik je delovao posramljeno kada su ga pitali o poseti ostrvu Epstina zajedno sa suprugom, decom i dadiljama tokom odmora. Dao je neobičan odgovor, koji će verovatno biti iskorišćen u izbornoj kampanji Demokrata.
„Pregledao sam milione dokumenata tragajući za svojim imenom, baš kao i svi drugi“, rekao je Latnik. Demokratski senator Kris Kons nije propustio priliku. „Ne“, rekao je klimajući glavom. „Ne brine se svako za svoje ime u Epstinovim dosijeima.“
„Pravda ne sme da zastari“
Latnik nije bio jedini Trampov pomoćnik koji je u utorak bio pod pritiskom. Troje najviših zvaničnika za imigraciju i granicu imalo je težak dan u Predstavničkom domu, naročito u vezi sa ubistvima Rene Gud i Aleksa Pretija od strane federalnih agenata u Minesoti prošlog meseca.
Viši zvaničnik ICE‑a Tod Lajons delovao je kao da pokušava da oponaša bezosećajnu tvrdnju tadašnjeg komandanta Granične patrole, Grega Bovina, da su federalni službenici zapravo žrtve u gradu, uprkos javnoj osudi zbog smrti dvoje civila izazvanih tokom saveznih operacija u Minesoti januara 2026. godine.
U jednom zapaženom trenutku, republikanski predstavnik Erik Svalvel pitao je Lajonsa o njegovom prethodnom obećanju da će deportacionu akciju učini efikasnom poput Amazon Prime-a.
„Gospodine Lajonse, koliko je puta Amazon Prime pucao majci tri puta u lice?“ pitao je Svalvel.
Lajons je odgovorio: „Nijednom, gospodine, ali vi takođe“ …
Pre nego što je mogao da objasni da je njegova aluzija na Amazon izvučena iz konteksta, prekinut je. „To je kvadratni koren od nule, tačno“, rekao je Svalvel.
U Senatu, lider manjine Čak Šumer slao je još jednu poruku Trampu: Demokrate neće odustati od Epstinove afere, uprkos Trampovoj želji da se „pređe na nešto drugo“.
„Pravda ne sme da zastari“, rekao je Šumer, okružen uplakanim preživelim žrtvama Epstina, dok je podržavao zakon u Virdžiniji koji pokušava da ukine zastare za seksualno trgovanje.
Mera, nazvana po Virdžiniji Džufre, žrtvi Epstina koja je postigla nagodbu sa bivšim britanskim princem Endruom i koja se prošle godine ubila, ima male šanse u Senatu kojim dominiraju republikanci.
Ali Šumerov interes sugeriše da će Demokrate energično nastaviti da guraju Epstinovu aferu ako povrate vlast u Vašingtonu.
Još jedan znak rastućeg pritiska oko Epstina bio je kada lider republikanske većine u Senatu Džon Tjun nije uspeo da potisne pitanje.
„Za ljude čija se imena pojavljuju ili bi se u nekom kontekstu mogla pojaviti u Epstinovim dosijeima, moraće da odgovore na pitanja u vezi s tim, i mislim da će američki narod morati da proceni da li smatra da su odgovori dovoljni“, rekao je Tjun.
Temperatura će porasti na Kapitolu danas kada generalna tužiteljka Pam Bondi bude svedočila Predstavničkom domu.
Bondi obično dolazi na takva saslušanja pripremljena sa istraživanjem protivnika i unapred pripremljenim uvredama za svoje ispitivače, koje će eksplodirati u konzervativnim medijima.
Latnik je bio samo najnovija prominentna ličnost koja je prošla kroz „Epstinov pakao“.
On nije optužen za bilo kakvo krivično delo, uprkos tome što se njegovo ime pojavljuje u Epstinovim dosijeima koje je objavilo Ministarstvo pravde. Kao što je sam rekao: „Ni pod kojim okolnostima nisam učinio išta pogrešno u bilo kom mogućem pogledu.“
Ali on je među mnogim elitama kojima se traži da objasne svoje kontakte sa Epstinom, naročito nakon što je diskreditovani finansijer izašao iz zatvora 2009. godine nakon 13 meseci zbog seksualnih prestupa.
Svaki put kada se visokopozicionirana ličnost a kamoli član Kabineta suoči sa takvom pažnjom, to je loša vest za Trampa, koji takođe nije optužen za nepravdu, ali se mučio da objasni svoje prijateljstvo sa Epstinom u prošlosti.
Frustracija portparolke Bele kuće Karolajn Levit bila je očigledna u reakciji na novu pažnju upućenu sekretaru za trgovinu. „Sekretar Latnik i dalje ostaje veoma važan član Trampovog tima i predsednik u potpunosti podržava sekretara“, rekla je novinarima.
„Samo ću primetiti da ove nedelje ima mnogo pobeda u vestima o kojima ljudi u ovoj sobi nisu pitali, jer vi stalno postavljate pitanja o istoj temi“.
Hoće li provera vlasti i balans moći biti vraćeni u Vašington?
Saslušanja Kongresa sama po sebi neće mnogo promeniti. Često takve sesije služe članovima koji mnogo pričaju i pokušavaju da se nametnu u partijske medijske emisije sa režiranim besom. Zvaničnici često deluju kao da nastupaju pred publikom od jednog prisutnog – njihovog predsednika iz rijaliti programa, koji voli televiziju.
Ali oštrina ispitivanja od juče stvorila je moguću alternativnu realnost koja bi mogla uslediti posle Kongresa pod kontrolom republikanaca koji je predao moć izvršnoj vlasti i ignorisao ustavna prekoračenja. Snažan izborni rezultat Demokrata u novembru mogao bi vratiti sistem provere i ravnoteže u Vašington.
Demokrate bi mogle zakazati beskonačna saslušanja administracije.
Takođe bi imale ovlašćenje za izdavanje sudskih poziva, iako bi Bela kuća igrala „tvrdo“- kao što su pokazale poslednje dve godine Trampovog prvog mandata.
Ustavno, stvari bi mogle brzo postati neugodne. Poslednji put, dvojica Trampovih lojalista, Piter Navaro i Stiv Benon, završili su u zatvoru nakon što su odbili sudske pozive da svedoče u Kongresu.
Ali novi predsednici demokratskih odbora imali bi verovatno najbogatiji izbor ciljeva od bilo kog modernog Kongresa.
Epstin bi bio samo početak. Verovatno bi istraživali Trampovo rušenje Istočnog krila Bele kuće, njegovu opsesiju preuzimanjem vanrednih ovlašćenja, tajnost Pentagona u vezi sa mogućim nezakonitim napadima brodova u Karibima i Pacifiku i poklon multimilionskog džambo-džeta Trampu iz Katara.
Demokrate bi takođe mogle pronaći mnogo toga u etičkim sukobima u vezi sa predsednikovim porodičnim poslovima, regulacijom kriptovaluta i upotrebom izvršne vlasti i Ministarstva pravde da osvetom udare na političke protivnike.
Mračna istorijska poređenja
Tramp je rekao da se plaši da će, ako republikanci ne pobede na izborima za Kongres u novembru, Demokrate opozvati predsednika po treći put. Ali da li bi Demokrate zaista išle tako daleko čak i kada mnogi veruju da je svaku nedelju dana učinio nešto za opoziv?
Osim ako Tramp nije učinio nešto toliko strašno da mu rejting padne u zaborav i republikanci žele njegovo uklanjanje, gotovo da nema šanse za dvotrećinsku većinu u Senatu potrebnu za osudu.
I nijedan političar nije tako vešto koristio poziciju žrtve kao autor najvećeg političkog povratka u modernoj istoriji.
Ponekad je politička linija tanka. Na primer, na saslušanju u Predstavničkom domu o granici, demokratski predstavnik Den Goldman pitao je Lajonsa da identifikuje režime 20. veka koji su zaustavljali ljude na ulicama i tražili njihove dokumente.
„Da li je Nemačka pod nacistima jedan od njih?“, pitao je Goldman.
Mnogi Amerikanci smatraju da ponašanje federalnih agenata krši Ustav i predstavlja pretnju i vide sličnosti sa autoritarnim državama, posebno nakon ubistava Gud i Pretija.
Ali poređenja sa zlom režima Adolfa Hitlera retko su mudra ili istorijski precizna, koliko god možda privlačila neke progresivce.
Neki umereni republikanci ili nezavisni glasači mogli bi smatrati ovakva pitanja ekstremnim.
Demokrate su u prošlosti pravile greške kada su preterano kritikovali policiju.
A u utorak, imigracioni zvaničnici su podsetili odbor na Trampove uspehe u smanjenju ulazaka neregistrovanih migranata i na nemar Bajdenove administracije u obezbeđivanju granice.
Goldman je, međutim, ICE taktike nazvao „neameričkim i čistim fašizmom“, rekavši da su izazvale opravdane poređenja.
Ekstremizam ICE-a na ulicama Minesote pomogao je da problem koji je nekada bio jedan od Trampovih najboljih postane politička slabost.
To možda objašnjava pad raspoloženja predsednika na Fox Business-u kada je razmišljao o trendu kako predsednici trpe poraze na srednjim izborima.
„Popularan sam i dobro sam prošao“, tvrdio je Tramp u intervjuu koji je emitovan u utorak. Ankete sugerišu da se većina birača ne slaže, a zid bola može da ga očekuje u poslednje dve godine mandata.
Ipak, demokrate prvo moraju da pobede. A stranka sklona greškama ne može ništa uzeti zdravo za gotovo.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
