Poslednji put primenjen je 1992. godine: Šta je Zakon o pobuni kojim Tramp preti Minesoti?

„Ako korumpirani političari Minesote ne budu poštovali zakon i ne zaustave profesionalne agitatore i pobunjenike koji napadaju patriote iz ICE-a, koji samo pokušavaju da obave svoj posao, ja ću primeniti INSURRECTION ACT, što su mnogi predsednici pre mene radili, i brzo ću stati na kraj sramoti koja se događa u toj nekada velikoj državi“, napisao je na društvenoj mreži Truth Social.

Pretnja Trampa dolazi usred protesta zbog ubistva Rene Gud od strane agenta Agencije za imigraciju (ICE) i povećanih tenzija oko imigracionih operacija u više gradova. Administracija je u proteklih nekoliko nedelja poslala hiljade federalnih agenata u državu kako bi istražila prevare i sprovela najnoviju fazu pojačane kontrole imigracije.

Primena Insurrection Act mogla bi da otvori put Trampovoj administraciji da rasporedi trupe u Minesoti uprkos protivljenju demokratskog guvernera Tima Volca i lokalnih zvaničnika.

Šta je Zakon o pobuni?

Zakon o ponuni (Insurrection Act) iz 1807. je američki savezni zakon koji daje predsedniku ovlašćenje da upotrebi američku vojsku ili federalizuje Nacionalnu gardu unutar SAD kako bi ugušio pobunu, nemire ili situacije koje sprečavaju sprovođenje saveznog zakona.

Zakon se retko koristi u modernoj istoriji. Poslednji put je primenjen 1992. godine tokom nereda u Los Anđelesu.

Tokom decenija zakon je imao izmene, poslednju značajniju 1874. godine.

Zakon ima tri glavna dela:

– Prvi kaže da predsednik može rasporediti trupe ili miliciju ako to država zatraži kako bi suzbila pobunu.

– Drugi ovlašćuje predsednika da pošalje snage samostalno kad god proceni da „nezakonite prepreke, udruženja ili okupljanja, ili pobuna protiv vlasti Sjedinjenih Država čine sprovođenje zakona Sjedinjenih Država nepraktičnim“. Može rasporediti trupe „ako smatra potrebnim da sprovede te zakone ili suzbije pobunu.“

– Treći deo kaže da predsednik može koristiti vojsku da zaustavi pobunu ili zaverenički plan koji ometa sprovođenje saveznog zakona ili krši ustavna prava kada države ne uspeju da ih zaštite.

„Osnovna ideja, koja se pojavila rano u Sjedinjenim Državama, jeste da mogu postojati okolnosti kada resursi državnih i lokalnih organa reda, kao i državne i lokalne milicije, sada Nacionalne garde, ne bi mogli adekvatno da obuzdaju proteste ili nemire u svojim zajednicama“, ističe Vilijam Benks, profesor emeritus na Univerzitetu Syracuse i stručnjak za domaću ulogu vojske.

Zakon o pobuni, dodaje, dozvoljava predsedniku da pozove redovnu vojsku ili druge savezne snage da uđu u državne ili lokalne zajednice i angažuju se u sprovođenju zakona u vanrednim okolnostima.

Kada se može primeniti Zakon o pobuni?

Zakon prepušta predsedniku da odluči kada treba da se primeni.

Džozef Nan, pravni savetnik u Brenan Centru za pravdu koji je detaljno proučavao zakon, ukazuje da je zakon istorijski bio „alat za vanredne situacije kada civilne vlasti budu preplavljene iznenadnom krizom – pobunom, masovnim građanskim nemirima.“

„Zakon daje predsedniku široku slobodu da odluči kada postoji pobuna i koliko dugo trupe mogu biti angažovane. Ali široka diskrecija nije isto što i beskonačna diskrecija, i široka diskrecija može biti zloupotrebljena“, ukazuje Nan.

Benks dodaje da je Zakon o pobuni pisan da se primenjuje kada stvari potpuno izmaknu kontroli.

„A kada stvari potpuno izmaknu kontroli, naravno, zavisi od ugla posmatrača“, navodi Benks. On napominje da je osnova za aktiviranje zakona „izuzetno otvorena“ i da zakon „u osnovi kaže da predsednik može ovo učiniti kad god proceni da je sprovođenje zakona nepraktično“.

„Ne postoje proceduralni zahtevi, poput konsultacija sa državnim i lokalnim zvaničnicima, izveštaja Kongresu, vremenskih ograničenja — znate, da traje 30 ili 60 dana, a onda morate da se povučete osim ako Kongres ne obnovi zakon, nešto slično. Jednostavno je otvoreno. Predsednik to radi. Radi to po svojoj proceni i nema posebne kriterijume koje mora da sledi“, objašnjava Benks.

Zakon iz 1878. godine poznat kao Posse Comitatus Act generalno zabranjuje upotrebu vojske u svrhe sprovođenja zakona. „Ali Zakon o pobuni predstavlja „najvažniji izuzetak“ od tog zakona“, ukazuje Nan, dodajući da njegovo primenjivanje znači da Posse Comitatus Act ne važi.

Kada je Zakon o pobuni bio primenjen?

Zakon o pobuni i njegov prethodnik korišćeni su za rešavanje 30 kriznih situacija tokom godina, prema evidenciji Brenan Centra. Poslednji put je primenjen 1992. godine, kada je predsednik Džordž H. V. Buš naredio raspoređivanje trupa u Kaliforniji da suzbiju nemire u Los Anđelesu na zahtev guvernera države.

Zakon se obično primenjuje kada države traže pomoć od savezne vlade. Predsednici su zakon primenili samostalno samo pet puta u poslednjih 130 godina, sve tokom doba građanskih prava, prema Nanu.

Predsednik Dvajt D. Ajzenhauer 1957. je federalizovao Nacionalnu gardu Arkanzasa i poslao 101. vazduhoplovnu diviziju u Litl Rok da sprovede desegregaciju. Kenedi je primenio Zakon o pobuni tri puta uprkos prigovorima državnih zvaničnika, jednom u Misisipiju i dva puta u Alabami. Džonson je takođe samostalno koristio zakon u Alabami 1965. godine.

„Ideja je da se retko, ako ikada, primenjuje, i zapravo, u našoj istoriji, nije često korišćen“, ističe Benks.

Da li je Tramp ranije koristio Zakon o pobuni?

Ne, ali je pretio da hoće.

Tramp je 2020. razmatrao mogućnost primene Zakona o pobuni da rasporedi trupe u gradovima širom SAD kao odgovor na rasne nemire nakon ubistva Džordža Flojda.

„Ako grad ili država odbiju da preduzme mere neophodne za zaštitu života i imovine svojih građana, ja ću rasporediti američku vojsku i brzo rešiti problem za njih“, rekao je u govoru u Beloj kući u junu 2020. Na kraju je odustao, a tadašnji izveštaji su ukazivali da su zvaničnici administracije bili podeljeni oko raspoređivanja trupa.

Tramp je takođe pominjao primenu zakona od povratka u Belu kuću prošle godine. U oktobru je novinarima rekao da „ako želim da primenim određeni zakon, mogu to činiti rutinski“ očigledno aludirajući na Zakon o pobuni.

„I mogao bih da radim šta god želim. Ali nismo to uradili jer dobro nam ide i bez toga. Ali bio bih ovlašćen da to uradim, razumete to, i sudovi se ne bi mešali, niko ne bi intervenisao, i mogao bih poslati vojsku, mornaricu, vazduhoplovstvo, marince, mogao bih poslati koga god želim. Ali nisam to uradio jer nam ide dobro i bez toga“, rekao je tada Tramp.

Zar Tramp nije slao trupe u druge gradove?

Da, ali nije koristio Zakon o pobuni za to, a nedavna odluka Vrhovnog suda ograničila je njegovu mogućnost da raspoređuje trupe pod drugim ovlašćenjem.

Prošle godine, Tramp je naredio raspoređivanje Nacionalne garde u gradovima u Kaliforniji, Ilinoisu, Tenesiju i Oregonu, kao i u Vašingtonu, prema ovlašćenju poznatom kao Titl 10, delu saveznog zakona koji se odnosi na oružane snage. Administracija je tvrdila da su trupe potrebne za podršku imigracionim agentima i zaštitu savezne imovine.

Nekoliko gradova i država čiji su zvaničnici prigovarali zbog raspoređivanja trupa podnelo je tužbe da ih blokira. U jednom slučaju, država Ilinois i grad Čikago tražili su nalog koji bi zabranio vladi da mobilizuje i šalje trupe u oblast Čikaga, tvrdeći da je federalizacija i raspoređivanje Nacionalne garde Ilinoisa od strane Trampa bilo nezakonito. Okružni sudija se složio i blokirao planove administracije.

Spor je dospeo do Vrhovnog suda. U decembru, sudije su odbile da zamrznu odluku nižeg suda u tesnoj, preliminarnoj odluci. Nedelju dana kasnije, Tramp je rekao da Nacionalna garda napušta Čikago, Los Anđeles i Portland.

„Mislim da odluka Vrhovnog suda svakako povećava verovatnoću da će pokušati da koriste Zakon o pobuni“, smtra Nan i dodaje da sudije nisu odlučivale o suštini slučaja.

Zašto Tramp preti primenom Zakona o pobuni u Minesoti?

Predsednik je u objavi na svojoj mreži Truth Social rekao da bi mogao da primeni zakon da zaštiti 3.000 ICE agenata i drugih saveznih službenika koji su poslati u Minesotu poslednjih nedelja kao deo administrativnog pojačanja u sprovođenju imigracionih i istraga prevara.

Administracija je ciljala Minesotu na više frontova u poslednjih nekoliko nedelja, u svetlu pojačane kontrole zbog velikih prevara koje su otkrivene u državi poslednjih godina. Predsednik i drugi zvaničnici administracije okrivili su za skandal guvernera Valza, demokratskog kandidata za potpredsednika 2024. Povećane imigracione operacije u Minesoti odvijaju se paralelno sa povećanim saveznim resursima za istragu prevara.

Lokalni zvaničnici kažu da su savezni agenti odgovorni za podsticanje tenzija na terenu, ukazujući na oštre taktike ICE agenata i ubistvo Gud. Zvaničnici administracije tvrde da je agent delovao u samoodbrani i da demonstranti i aktivisti ometaju savezno sprovođenje zakona.

Ali Nan smatra da događaji u Minesoti ne opravdavaju primenu zakona.

„U suštini, zakon postoji za uske krizne situacije, a nijedan kriterijum koji bi opravdao primenu Zakona o pobuni nije prisutan u Minesoti. Šta je tačno pobuna? Nema pobune. Jesu li pobunjenici ljudi iz Minesote? Koga tačno štitimo?“, ukazuje ovaj stručnjak.

Nan kaže da je „teško reći koliko nemira zapravo ima“.

„Ali u meri u kojoj ih ima, oni se uglavnom podstiču bezakonjem i nasiljem ICE-a. A vlada ne može otići u američki grad i podsticati nemire kroz bezakonito, nasilno ponašanje, a potom primeniti Zakon o pobuni tvrdeći da to treba da uradi da bi suzbila te nemire“, navodi Nan.

Da li bi sud mogao da blokira Trampovu primenu Zakona o pobuni?

„Da, ali pravna borba bi se odvijala u uglavnom neistraženoj oblasti“, objašnjava Nanu. Primena Zakona o pobuni od strane predsednika nikada nije bila blokirana od strane suda.

„Vrlo malo je sudske prakse na ovu temu. Jedno, Zakon o pobuni se jednostavno retko primenjuje. Dva, nikada nije bio očigledno zloupotrebljen na ovaj način. Postojale su primene Zakona o pobuni koje nisu bile savršeno opravdane, nisu bile očigledno potrebne, ali nikada nisu bile otvoreno zloupotrebljene“, ukazuje stručnjak.

Nan dodaje da nijedna država nikada nije osporila primenu Zakona o pobuni i postoji samo jedan slučaj gde je to urađeno, slučaj Vrhovnog suda poznat kao Martin protiv Mota iz 1827.

Ta odluka je utvrdila da predsednik ima široka vanredna ovlašćenja, ali Nan navodi da specifičnosti slučaja znače da možda ne „odražavaju opšte pravilo“.

„Dostupni sudski presedani, koji su veoma ograničeni, sugerišu da postoji prilično uski skup okolnosti kada je upotreba Zakona o pobuni odgovarajuća. Vaš argument bi gotovo sigurno bio da je predsednik prekoračio granice svoje diskrecije u skladu sa zakonom, da ga koristi za situaciju koju Kongres nije nameravao da ovlasti“, zaključuje Nan.