Tramp želi da republikanci „nacionalizuju“ američke izbore: Šta kaže Ustav?

Trampove izjave su bile zapažene i zbog svoje nejasnoće, ali i zbog onoga što bi mogle značiti ako se tumače doslovno – posebno kada dolaze od predsednika koji je već pokušao da poništi jedne izbore, a sada pokušava da koristi ovlašćenja koja su u američkoj istoriji bez presedana, reklo je CNN-u gotovo desetak izbornih zvaničnika, advokata i nestranačkih stručnjaka.

Izvršna vlast ima neka ovlašćenja u vezi sa izborima, poput slanja posmatrača prava glasa iz Ministarstva pravde na biračka mesta, što je učinjeno prošle godine u Kaliforniji i Nju Džersiju.

Ali Trampove izjave u ponedeljak da republikanci „treba da preuzmu glasanje“ i da „nacionalizuju glasanje“ dovele bi ulogu savezne vlade na nivo koji nikada ranije nije viđen u ovoj zemlji, a stručnjaci kažu da bi time bila ugrožena ovlašćenja koja Ustav daje saveznim državama.

„Postoji jedan mali problem – Ustav sprečava federalizaciju izbora“, rekla je za CNN Džena Grisvold, demokratska  sekretarka za državu Kolorado.

„Veoma je zabrinjavajuće što Tramp i dalje koristi svoju platformu da potkopava američke izbore. Ovi napadi uglavnom ne uspevaju, ali moramo ozbiljno shvatiti ove komentare“.

Bela kuća je kasnije pokušala da umanji značaj Trampovih izjava tvrdeći u utorak da je on zapravo samo izrazio podršku zakonu SAVE, predloženom zakonskom aktu koji bi zahtevao od ljudi da dokažu svoje državljanstvo pre registracije za glasanje. (Cilj zakona je borba protiv nelegalnog glasanja od strane neregistrovanih imigranata, što studije pokazuju da se događa na mikroskopskom nivou.)

Vreme kada je Tramp dao ove izjave takođe je šokantno za stručnjake za izbore. One su usledile dva dana nakon što su demokrate osvojile crvenu senatorsku poziciju u Teksasu, pet dana nakon što je FBI po nalogu suda zaplenio izborne zapise iz 2020. u okrugu Fulton, Džordžija i u vreme kada Ministarstvo pravde vodi više tužbi kako bi dobilo biračke spiskove iz država koje kontrolišu demokrate.

„Svi moramo biti veoma, veoma prisebni u vezi sa ovim“, smatra Lori Ringhend, profesorka na Pravnom fakultetu Univerziteta Džordžija, koja predaje ustavno i izborno pravo.

Dodaje da postoji „malo stvari koje radimo kao zemlja važnije od mirne primopredaje vlasti kroz izborni proces, i niko ne bi trebalo olako da potkopava to“.

Šta je Tramp rekao?

Predsednik je počeo poznatom tangentom u intervjuu koji je emitovan u ponedeljak sa desničarskim podkasterom Denom Bonđinom, koji je do skoro bio Trampov zamenik direktora FBI.

Tramp je rekao da je nasledio „granicu punu rupa“ od bivšeg predsednika Džo Bajdena, koji je dopustio „milione“ neregistrovanih imigranata u zemlju, uključujući mnoge ubice, zavisnike od droge i ljude iz mentalnih ustanova. (Neki aspekti ovih tvrdnji su osporeni.)

„Ako ih ne izbacimo, republikanci nikada više neće pobediti na izborima“, rekao je Tramp.

Zatim je dodao novi deo: „Republikanci bi trebalo da kažu: ‘Mi želimo da preuzmemo’. Trebalo bi da preuzmemo glasanje, barem u mnogo, recimo, 15 mesta. Republikanci bi trebalo da nacionalizuju glasanje“.

Tramp nije dao detalje šta tačno misli  i Bonđino nije pitao. Nije jasno na kojih „15 mesta“ predsednik misli, iako je Bela kuća u utorak rekla da se radi o državama za koje on veruje da imaju „visok stepen“ izborne prevare. Takođe nije jasno koliko je predsednik ozbiljan, niti koliko je razmišljao o svom kontroverznom predlogu pre ponedeljka.

„To je deo izazova, zar ne? Ne znamo šta to znači“, rekla je Ringhend. „I mislim da je prvo, i možda najvažnije, da šta god da znači, to je nešto što Kongres mora da sprovede“.

Bela kuća je u utorak takođe povezala Trampove izjave sa zakonom SAVE, ali taj predlog zakona nema nikakve veze sa nacionalizacijom izbora. Kasnije tog dana, Tramp je pozvao zakonodavce da preduzmu akciju po njegovoj ideji „nacionalizacije“, i rekao da države rade za saveznu vladu u sprovođenju izbora – koncept koji je u suprotnosti sa principima federalizma ugrađenim u Ustav.

„Država je agent savezne vlade u izborima“, tvrdio je predsednik, dodajući: „Ne znam zašto savezna vlada to ionako ne radi“.

Na pitanje  CNN u vezi sa ustavnim odredbama koje dozvoljavaju državama da sprovode izbore, rekao je: „Mogu da sprovode izbore, ali moraju to da rade pošteno“.

Šta Ustav kaže?

Samo 44 reči u američkom Ustavu govore celu priču. Ključni deo koji se tiče administracije izbora nalazi se u Članu I, Odeljku IV, poznatom kao „Klauzula o izborima“ (Elections Clause).

Kaže: „Vreme, mesta i način održavanja izbora za senatore i predstavnike, određuje u svakoj državi njena zakonodavna vlast, ali Kongres može u bilo koje vreme zakonom propisati ili izmeniti takva pravila, osim u vezi sa mestima izbora senatora“.

Ova klauzula zadužuje pojedinačne državne zakonodavne vlasti da odlučuju kako će se održavati izbori za Kongres. Ona daje Kongresu prostor da nadgleda i reguliše ta pravila, na primer, da postavi standardni dan izbora.

Federalistički spisi pružaju uvid u to kako su tvorci Ustava razvili ovu odredbu. Pravni stručnjaci kažu da dela Aleksandra Hamiltona opisuju intenzivnu odlučnost da se moći nad izborima podele, i stvarni strah od davanja previše vlasti novoj saveznoj vladi. Praktično, države su već imale infrastrukturu za sprovođenje izbora.

„Bojali su se da ili države ili savezna vlada imaju previše kontrole nad izborima“, rekao je Tim Ford, demokratski izborni advokat i profesor na Pravnom fakultetu Univerziteta Temple. „Dakle, pokušali su da postignu ravnotežu. Obe strane imaju glas u tom procesu“.

Ključna stvar: Ustav ne daje predsedniku mogućnost da odlučuje kako se izbori sprovode. Bez obzira šta Tramp misli pod nacionalizacijom izbora, to nije nešto što on može narediti samo u ime izvršne vlasti.

„Tvorci su bili veoma mudri što su upravo izbore označili kao oblast u kojoj predsednik doslovno nema nikakvu moć“, rekao je Dejvid Beker, nestranački stručnjak za procedure glasanja koji savetuje zvaničnike izbora iz obe stranke.

„Samo državne zakonodavne vlasti i Kongres imaju ovlašćenja da regulišu izbore, a sudovi su ovo mnogo puta potvrdili“.

Kako države sprovode izbore?

Američki izborni sistem je veoma decentralizovan a to je prednost, a ne mana.

Postoji više od 10.000 izbornih administrativnih jurisdikcija širom zemlje, i različite države imaju različita pravila za sprovođenje izbora. Državne zakonodavne vlasti donose zakone koji regulišu kada biračka mesta otvaraju i zatvaraju, koliko dana ranog glasanja je dozvoljeno, ko može glasati poštom, koliko kutija za glasanje je dozvoljeno i još mnogo toga.

Lokalne jurisdikcije sprovode ova pravila i upravljaju biračkim mestima. One su takođe odgovorne za sabiranje rezultata i često te podatke dostavljaju sekretaru države, koji je glavni izborni zvaničnik u većini država. Sekretari države vrše revizije kako bi proverili brojeve i kasnije potvrđuju konačne izborne rezultate.

Ove procedure variraju od države do države, i od okruga do okruga. Decentralizovani model omogućava lokalnim zvaničnicima da prilagode pravila lokalnim potrebama. Takođe, stručnjaci kažu da ovaj model otežava lošim akterima da počine sistemsku prevaru ili pokrenu sajber napade na nacionalnom nivou.

„Predsednik pokušava da sruši sistem koji je već izgrađen da spreči široko rasprostranjenu izbornu manipulaciju, i svako ko predlaže federalno preuzimanje nije razmotrio logistički haos koji bi to izazvalo kod birača i izbornih zvaničnika“, rekla je Rebeka Karuters, koja vodi Centar za fer izbore (Fair Elections Center), koji se protivi zakonu SAVE.

Tokom pandemije kovid-19, mnoge države su značajno proširile pristup glasanju poštom – što je dovelo do rekordnog odziva na izborima 2020. godine.

Tramp je tada netačno tvrdio da više glasanja poštom automatski pomaže demokratama (što su mnoge studije tokom godina opovrgle), a kasnije je lažno tvrdio da je izgubio te izbore samo zato što su bili namešteni. On se nije odmakao od te opsesije, što je navelo mnoge države pod republikanskom kontrolom da ograniče mnoge od tih reformi glasanja.

Koja ovlašćenja ima savezna vlada?

Ako Tramp zaista želi saveznu kontrolu nad izborima, morao bi da ide kroz Kongres.

Ustavna „Klauzula o izborima“ (Elections Clause) ne daje nikakva ovlašćenja predsedniku. Države vode proces tako što postavljaju pravila izbora, ali Kongres može regulisati šta države rade.

Pravni stručnjaci kažu da, ako bi Kongres prihvatio Trampov maksimalistički pristup, zakonodavci bi mogli da donesu zakon koji bi omogućio opsežnu federalnu kontrolu nad izborima.

Međutim, generacijama su zakonodavci izbegavali ovakve mere. Poslednji veliki zakon koji je koristio ovo ovlašćenje bio je Help America Vote Act iz 2002.  nakon haosa na izborima 2000.

„Ako se pošteno pročita, Ustav daje Kongresu priličnu moć da kreira nacionalna pravila za federalne izbore“, rekao je Stiv Vladek, analitičar CNN-a za Vrhovni sud i profesor na Pravnom fakultetu Univerziteta Džordžtaun. „Ali postoji razlog zašto Kongres već 237 godina uglavnom ne koristi tu moć, to je ređe nego što bi ljudi pomislili.“

Nedavno su demokrate bile te koje su se zalagale za uspostavljanje federalnih standarda izbora. Nakon 2020, Predstavnički dom pod demokratama je usvojio For the People Act, koji bi naterao države da ponude registraciju birača istog dana, prošire rano glasanje i ublaže druge restrikcije.

Republikanci u Senatu su to kritikovali kao „demokratsko preuzimanje izbora“ i „jednostrani pokušaj kontrole moći“. Nikada nije postao zakon.

Sada su uloge delimično zamenjene. Republikanci promovišu SAVE Act i još agresivniji zakon predložen prošle nedelje, Make Elections Great Again Act, koji bi kodifikovao Trampovu listu želja za izborima, uključujući obavezne nacionalne zahteve za identifikaciju birača.

„Čak i kada dolazi od običnog političara, ova federalna kontrola bila bi loša ideja“, rekao je Valter Olson, republikanac koji je prešao u nezavisne, stariji saradnik libertarijanskog Cato Instituta. Dodao je malo verovatno da zakon koji predviđa novu federalnu kontrolu nad izborima prođe kroz Kongres u ovom mandatu“.

Šta je Tramp pokušao 2020. godine?

Tramp je kao što je poznato pokušao da preokrene rezultate izbora 2020, nakon što je izgubio od Bajdena. Njegove akcije koje su dovele do sada obustavljene federalne krivične optužnice koju je podneo specijalni tužilac Džek Smit pružaju mapu onoga što bi mogao da učini da poremeti predstojeće izbore.

Zbog decentralizovane prirode američkih izbora, mnogi Trampovi pokušaji 2020. fokusirali su se na pritiskanje državnih i lokalnih republikanskih zvaničnika da odlože brojanje glasova, odbiju da potvrde rezultate ili čak „pronađu“ dovoljno glasova da preokrenu ishod.

Jedna značajna savezna intervencija u izborima 2020. koju je Tramp razmatrao bila je da potpiše izvršne uredbe koje bi naređivale Pentagonu i Ministarstvu unutrašnje bezbednosti da zaplene glasačke mašine i tragaju za izbornom prevarom.

Odustao je nakon besne rasprave u Ovalnoj kancelariji, gde su mnogi njegovi glavni savetnici žestoko odbili ekstremne desničarske teorije zavere koje su podržavale te uredbe, izveštavao je CNN. Tramp je prošlog meseca za Njujork Tajms rekao da žali zbog odluke iz 2020. i da je „trebalo da“ potpiše uredbe.

„Postoji velika razlika između tada i sada“, rekao je Beker, nestranački stručnjak za izbore. „Mnogo teoretičara zavere sada radi u administraciji za predsednika. I mnogi ljudi sa principima su uklonjeni. To nas čini mnogo ranjivijim.“

Šta Tramp pokušava sada?

Teško je utvrditi kako tačno Tramp zamišlja „nacionalizovane“ izbore. Ali Trampove akcije tokom prve godine povratka u Belu kuću daju tragove o moći koju bi mogao da želi da ima nad američkim izbornim sistemom.

Prošle godine, Tramp je potpisao izvršnu uredbu za koju stručnjaci kažu da je bila dizajnirana da zaobiđe ustavne provere koje sprečavaju predsednika da preuzme kontrolu nad sistemom izbora. Većina odredbi te uredbe je blokirana od strane sudova.

On je takođe pokrenuo neviđeni napor da države gde su na vlasti republikanci precrtaju svoje kongresne mape kako bi pomogao republikancima u Predstavničkom domu, koji imaju tanku većinu. Ali ti napori su se očigledno odbili: demokratske države su sada precrtale svoje mape, dok su druge republikanske države odbile, pretvarajući pokušaj u gotovo neuspeh.

Tramp je pokušao da izgradi nacionalnu bazu birača, a njegova administracija je tužila skoro polovinu svih država zbog njihovih sopstvenih biračkih spiskova. Ovi napori naišli su na žestok otpor demokratskih zvaničnika za izbore, ali i na očigledni skepticizam nekih republikanskih zvaničnika, koji ne žele da predaju privatne podatke svojih birača. Tužbe Ministarstva pravde su naišle na prepreke na sudu, sa slučajevima odbačenim u Kaliforniji i Oregonu.

„Ova administracija je napravila koncentrisane napore da preuzme izbornu vlast od država“, rekao je Beker. „Srećom, sudovi su ostali čvrsti i odbacili ove pokušaje. I dalje verujem u naš sistem.“

Cela saga oko „nacionalizacije“ predstavlja potpuni zaokret u odnosu na politiku SAD pre Trampa.

Dok je Rusija pokušavala da se meša u izbore 2016, Ministarstvo za unutrašnju bezbednost u Obaminoj administraciji nudilo je državama pojačanu sajber-pomoć. Neki republikanski guverneri su tada odbili, optužujući demokrate da pokušavaju da podriju ulogu država u vođenju izbora.

„Sećam se kada su republikanci verovali u prava država i čvrsto se protivili bilo kakvom federalnom uplitanju u državne politike, a izbori su bili najvažniji,“ rekao je Ben Ginsberg, veteran republikanski advokat za izbore, koji je sada kritičar Trampa. „Doktrina se očigledno promenila, a principi su izgleda zaboravljeni.“