Tramp „trese kaveze“, opstanak NATO na ozbiljnom ispitu: Da li je „razvod“ SAD i Evrope zbog Grenlanda neizbežan?

Tramp je zapretio da će uvesti carine za osam evropskih zemalja kako bi ostvario svoj cilj, što je izazvalo intenzivne diskusije (i bes) širom kontinenta o tome kako bi Evropa trebalo da uzvrati u odbrani svoje teritorije, piše Politico.

Podsetimo, u subotu uveče Tramp je objavio je da će uvesti carine od 10 procenata evropskim zemljama koje pokušaju da ga spreče da zauzme ogromno arktičko ostrvo.

Danska, Norveška, Švedska, Francuska, Nemačka, Ujedinjeno Kraljevstvo, Holandija i Finska su države pogođene Trampovom „carinskom bombom“, koja je gurnula EU i NATO u haos.

Evropski političari su u nedelju požurili da smisle odgovor, razmatrajući opcije koje uključuju aktiviranje anti-prinudnog instrumenta EU – namenjenog kažnjavanju zemalja koje svoje tržište koriste kao sredstvo geopolitičkog ucenjivanja – ili uvođenje protivcarina u vrednosti od 93 milijarde evra.

Za mnoge evropske vlade, uključujući i najstarije i najodanije američke saveznike, Trampova pretnja kaznenim tarifama protiv bilo koga ko pokuša da ga spreči da zauzme Grenland bila je poslednja kap. Razvod, veruju oni, sada je neizbežan, piše Politico.

U privatnim razgovorima, zaprepašćeni evropski zvaničnici opisuju Trampovu žurbu da anektira suverenu dansku teritoriju kao „ludo“ i „besmisleno“, pitajući se da li je zapao u svoj „ratnički režim“ nakon avanture u Venecueli – i kažu da zaslužuje najžešću evropsku odmazdu za ono što mnogi vide kao jasan i neopravdan „napad“ na saveznike s druge strane Atlantika.

„Mislim da se to doživljava kao korak predaleko“, rekao je jedan evropski diplomata, koji je kao i drugi dobio anonimnost da bi mogao otvoreno da govori. Evropa je kritikovana zbog toga što je slaba prema Trampu, dodao je on, u tome ima istine, ali postoje crvene linije.“

Viši evropski zvaničnici sve više veruju da je vreme da se suoče sa istinom: Trampova Amerika više nije pouzdan trgovinski partner, a još manje pouzdan bezbednosni saveznik, i hitno se okreću budućnosti.

„Došlo je do promene u politici SAD i na mnogo načina ona je trajna“, rekao je jedan viši zvaničnik evropske vlade. „Čekanje da prođe nije rešenje. Ono što treba uraditi je uredan i koordinisan prelaz u novu realnost.“

Ta koordinacija je već počela, kao i velika rasprava o tome šta sledi.

Ako ne dođe do radikalne promene u pristupu Sjedinjenih Država, ovaj proces će verovatno završiti radikalnim preoblikovanjem Zapada koje bi poremetilo globalni balans moći. Posledice se kreću od transatlantskih ekonomskih šteta usled rasta trgovinskih tenzija, do bezbednosnih rizika dok Evropa pokušava da se brani bez američke pomoći pre nego što bude potpuno spremna za to.

Verovatno bi bilo i troškova za Sjedinjene Države, na primer u sposobnosti da projektuju svoju vojnu moć u Africi i na Bliskom istoku bez pristupa mreži baza, aerodroma i logističke podrške koju trenutno pruža Evropa.

Budućnost bez SAD

Pored svih priča o odmazdi usmerene protiv američke trgovine, diplomate i državni zvaničnici u nacionalnim prestonicama razmatraju i šta bi dugoročno razdvajanje od Vašingtona moglo da donese.

Za većinu je ta perspektiva bolna – okončanje 80 godina mirne saradnje, uzajamne podrške i profitabilne trgovine, i smrtonosni udarac NATO-u u njegovom sadašnjem obliku. Mnoge vlade žele da spasu ono što mogu, dok italijanska liderka s desnice, Đorđa Meloni, pokušava da obnovi odnose.

Generalni sekretar NATO-a Mark Rute danas će u Briselu ugostiti danskog ministra odbrane Troelsa Lunda Poulsena i grenlandsku ministarku spoljnih poslova Vivian Motcfeldt.

U međuvremenu, politički i korporativni svet pristižu u alpski grad Davos u Švajcarskoj, gde počinje godišnji skup Svetskog ekonomskog foruma. Biće to, ocenjuje Politico, sigurno spektakl.

Tramp nije preduzeo ništa da smanji tenzije. Štaviše, u objavama na svojoj društvenoj mreži Truth Social napisao je da Danska nije uspela da učini ništa kako bi uklonila „rusku pretnju” sa Grenlanda.

„NATO već 20 godina govori Danskoj da ‘mora da ukloni rusku pretnju sa Grenlanda’“, naveo je Tramp.

„Sada je vreme i to će biti učinjeno!“, naglasio je.

Raspad NATO-a?

Tramp gura NATO u ono što bi mogla postati njegova najgora kriza ikada, piše CNN.

Da li će relativni mir u svetu biti ugrožen raspadom najmoćnijeg vojnog saveza, delimično će zavisiti od toga da li će republikanci u Kongresu pokazati retku odlučnost u izazivanju svog nepopravljivog predsednika, navodi se dalje

Još jedan ključni faktor je da li će evropski lideri, koji su na najnoviju eskalaciju odgovorili čeličnom jedinstvenošću, zapretiti posledicama po Trampa i SAD.

Evropska unija je ogroman trgovinski blok, a odmazda bi mogla da udari po američkim berzama koje Tramp ističe kao merilo ekonomskog blagostanja. Ali trgovinske odmazde ili ograničavanje vojne saradnje na kraju bi moglo više da naškodi američkim saveznicima nego njihovom zaštitniku.

Na obe strane Atlantika postoji opipljiva zabrinutost da NATO može da se raspadne. Takav ranije nezamisliv scenario predstavljao bi istorijsku pobedu za Rusiju i Kinu i možda najdestabilizujući ishod Trampova dva mandata u Beloj kući.

Postoji i zabrinutost u Kongresu zbog Trampovog ponašanja. Ali da li postoji dovoljan broj republikanca koji su toliko zaštitnički nastrojeni prema NATO-u, temelju američke globalne moći, da bi se kockali sa izuzetno retkim raskolom s njim?

Na kraju, međutim, sudbina saveza u velikoj meri zavisi od predsednika koji vidi američku vojnu moć kao svoju da je koristi bez pravnih ili ustavnih ograničenja i koji prezire NATO kao “sistem zaštite”.

Tramp je tačno ukazao na to da su mnoge zemlje NATO-a uzimale američki bezbednosni kišobran zdravo za gotovo, smanjujući svoje oružane snage u poslednjim decenijama. Njegov bes, kao i pretnja koju je naglasila ruska invazija na Ukrajinu, naveli su mnoge članice da obećaju značajno povećanje izdvajanja za odbranu.

Ali time što nije isključio mogućnost vojnog delovanja radi preuzimanja Grenlanda, rizikuje da uništi NATO i njegov član 5 o uzajamnoj odbrani zbog lične opsesije. I to uprkos tome što među američkim biračima nema stvarne želje da poseduju ostrvo ili da ga plate. Oni su više zabrinuti zbog visokih cena godinu dana u drugom Trampovom mandatu.

„Predsednik ima potpuno vojno prisustvo na Grenlandu da nas zaštiti od bilo kakve pretnje. Dakle, ako želi da kupi Grenland, to je jedna stvar. Ali da ga vojno napadne značilo bi da se član 5 NATO-a potpuno preokrene, i u suštini bi nas dovelo u rat sa samim NATO-om“, rekao je republikanski kongresmen Majkl Mekaul iz Teksasa, bivši predsednik Odbora za spoljne poslove i Odbora za unutrašnju bezbednost.

„To bi na kraju ukinulo NATO kakvog poznajemo, organizaciju koja nas je štitila od svetskih ratova“, rekao je Mekaul.

Trampov potpredsednik iz prvog mandata, Majk Pens, rekao je za CNN da iako SAD imaju interes da kontrolišu i na kraju poseduju Grenland, Trampove metode su kontraproduktivne.

„Mislim da trenutni stav, koji se nadam da će se promeniti i ublažiti, preti da raskine taj snažan odnos, ne samo sa Danskom, već sa svim našim NATO saveznicima“, rekao je Pens u nedelju.

Zastupnik iz Ohaja Majk Terner, koji predvodi američku delegaciju u parlamentarnoj skupštini NATO-a, saglasio se da Tramp ima legitimne bezbednosne brige u vezi sa Grenlandom.

Ali je rekao za emisiju Face the Nation na CBS-u u nedelju da „sigurno ne postoji ovlašćenje da predsednik koristi vojnu silu da zauzme teritoriju od zemlje članice NATO-a.“

Da li će Kongres uraditi išta da zaustavi Trampa?

Republikanski senator iz Kentakija Rеnd Pоl i demokratski senator iz Virdžinije Тim Kein planiraju da uvedu prepreke. Oni su rekli da razmatraju novu rezoluciju o ratnim ovlašćenjima u vezi sa Grenlandom što bi imalo za cilj da ograniči Trampovu mogućnost da koristi vojne akcije bez saglasnosti Kongresa.

Takođe nameravaju da ospore nove carine i istaknu zakon koji kaže da predsednik ne može jednostrano povući SAD iz NATO-a bez odobrenja Kongresa.

Pol je rekao da Tramp „trese kaveze“ tako što odbija da isključi mogućnost da silom uzme Grenland. Ali je dodao: „Nisam čuo da postoji podrška republikanaca za to, iako su najratoborniji članovi našeg kluba rekli da to neće podržati.“

Neki republikanci se nadaju da Tramp samo igra ulogu „nekretninskog ajkule“. „Mislim da je to samo način na koji Tramp rešava stvari. Mislim, pogledajte, postizao je dobre dogovore tako što je zauzimao agresivan stav“, rekao je republikanski senator iz Floride, Rik Skot za Fox Njuz.

Međutim, administracija koja se ojačala uspesima protiv venecuelanskog predsednika Nikolasa Maduraizgleda je prešla iz klasičnog režima pregovarača u režim koji svojim izrazima potvrđuje da SAD smatra da je toliko snažna da može uzeti šta želi.

Ministar finansija SAD Skot Besent rekao je u nedelju da su „SAD trenutno najvatrenija zemlja na svetu i najjača zemlja na svetu“, te da „Evropа projektuje slabost, dok SAD projektuju snagu.“

Ovaj potez i pretnje carinama izazvale su snažne reakcije i kod saveznika i u samom američkom Kongresu, dok se transatlantske veze sve više nalaze na ozbiljnom ispitu.

NATO imao podele, ali nijednu ovakvu

NATO je suočavan sa mnogim tenzijama u svojih skoro 77 godina. Tokom Suecke krize 1956. godine, SAD su se suprotstavile britansko-francuskoj invaziji na delove Egipta. Tokom 1990-ih, neke evropske zemlje su bile frustrirane zbog prvobitne nevoljnosti Vašingtona da uključi NATO u zaustavljanje rata u bivšoj Jugoslaviji.

Početkom 2000-ih, nakon perioda preispitivanja svoje uloge posle Hladnog rata, NATO je prvi put pozvao na primenu Člana 5 u odbrani SAD nakon napada 11. septembra. Kasnije je predvodio kampanju u Avganistanu. Ali besne podele izbile su oko Iraka.

Trampov pritisak na NATO dolazi nakon perioda uspeha za savez, nakon što su Švedska i Finska pristupile tokom Bajdenove administracije, posle ruske invazije na Ukrajinu. Trenutni razdor je bez presedana jer nijedan od lidera koji su ga negovali sedam decenija nije mogao da zamisli scenario u kojem jedna članica preti drugoj. To što je napadačka strana Sjedinjene Države – najvažnija članica – čini situaciju još neverovatnijom.

Trampova opsesija Grenlandom, koji postaje sve važniji kako se ubrzava trka za kontrolu Arktika, ima strateški smisao. Ali njegova argumentacija zašto SAD moraju da ga imaju samo za sebe je nejasna.

Besent je izneo zapanjujuću argumentaciju koja implicira da Tramp može delovati unilateralno po bilo kom globalnom pitanju. „Nacionalna vanredna situacija je izbegavanje nacionalne vanredne situacije. To je strateška odluka predsednika“, rekao je za NBC. Trampovo pozivanje na vanredna ovlašćenja da uvede carine kao deo svojih trgovinskih ratova ključna je tačka spora dok Vrhovni sud razmatra da li su predsednikove carine oduzele Kongresu trgovinska ovlašćenja.

Zašto je Grenland toliko važan za Evropu?

Posle Trampovih zahteva za Grenland, evropski lideri koji su poslednjih godinu dana pokušavali da udobrovolje i pomiluju predsednika, postavili su se oštrije.

Problem nije samo teritorija. On dotiče srž evropskog ideala, oblikovanog kroz vekove kontinenatalnog krvoprolića, da narodi i države imaju pravo na samoopredeljenje i da nisu obični vazali svemoćnih sila.

Predsednik Emanuel Makron povukao je upečatljivu paralelu između Trampa i ruskog predsednika Vladimira Putina i njihovog teritorijalnog „gangsterizma“, kada je na platformi X napisao da Francuska podržava nezavisnost i suverenitet svih nacija.

„Ni jedna zastrašivanja ili pretnja nas neće uticati – ni u Ukrajini, ni na Grenlandu, ni bilo gde drugde u svetu kada se suočavamo sa takvim situacijama“, rekao je.

Ali biće potrebno više od reči da se Tramp umiri.

Bivši visoki službenik britanskog Ministarstva spoljnih poslova Sajmon Mekdonald smatra da „nema povratka, kada jedan saveznik vojno okrene leđa drugom, to je kraj saveza. Oni koji najviše očigledno profitiraju od toga su predsednici Putin i Si“, prenosi Gardijan.

Zatvaranje američkog pristupa NATO bazama u Evropi postaje krajnja tačka. Ipak, pošto se američka težnja za Grenlandom zasniva na potrebi da se nadgledaju i suprotstave ruskim i kineskim pretnjama u Arktiku, gubitak saradnje od strane Skandinavije, Islanda i Velike Britanije u krajnjem slučaju ne bi služio američkom nacionalnom interesu – što bi američka vojska bez sumnje i iznela svom vrhovnom komandantu.

To ne znači da nema i nekih nerealnih glasova. Mekdonald je rekao da bi kupovina Danskih zapadnih Indija 1917. godine, današnjih Američkih Devičanskih Ostrva, mogla biti presedan. „Kupovina teritorije je standardna diplomatska procedura, i meni se čini da je to put napred“. Ali njegov glas je usamljen, delom zato što postavlja katastrofalan presedan.

U Trampovoj glavi, sve, uključujući Grenland i mesto u njegovoj verziji Saveta bezbednosti UN — „Odboru za mir“, treba da bude na prodaju. Ne samo da je sila u pravu, već bogatstvo, bez obzira na način na koji je stečeno, jednako je legitimnosti.

Za Evropu, koja je izgrađena na drugačijem skupu vrednosti, to bi bilo ekvivalent potpisivanju sopstvene smrtne presude.

Posledice aneksije Grenlanda

Postoje naznake da Trampove pretnje mogu da dovedu do propasti ratifikacije trgovinskog sporazuma EU i SAD, koji je SAD-u nudio povoljne uslove – delom zato što je Evropa znala da ne može da rizikuje gubitak američke odbrambene podrške.

Krah sporazuma ili osvetničke carine mogli bi da naškode Trampu tako što bi podigli cene uvoza u godini parlamentarnih izbora, kada su birači nezadovoljni njegovim ekonomskim rezultatima.

Raspad NATO saveza mogao bi na kraju da stvori probleme za SAD ako bi uključio zatvaranje vojnih baza u Britaniji, Nemačkoj ili drugde koje SAD koriste za projiciranje sile na Bliskom istoku i u Africi. I to bi moglo da ostavi preopterećenu američku vojsku sa isključivom odgovornošću za odbranu Arktika.

Prekid transatlantskih veza takođe bi zakomplikovao neke od Trampovih drugih prioriteta, kao što je njegova želja za evropskom podrškom i finansiranjem inicijative za stabilizaciju i obnovu Gaze.

A ako je zaista ozbiljan u nameri da okonča rat u Ukrajini, to se ne može fer uraditi bez Evrope. Članice NATO-a takođe bi mogle da se okrenu od američke kupovine oružja i ulaganja.

Ipak, države NATO-a i dalje su duboko ranjive na Trampa. Decenije nedovoljnog ulaganja u odbranu ostavile su ih zavisnim od američke vojne moći 80 godina nakon Drugog svetskog rata i skoro 35 godina nakon kraja Hladnog rata.

U Evropi postoji stvarna volja da bude nezavisnija. Ali biće potrebno decenijama da se izgradi obim i sveobuhvatna otpornost, pod uslovom da slabe vlade uspeju da uvere nezadovoljne birače da naprave žrtve za odbrambena izdvajanja, ukazuje CNN.

U konačnici, ova neuravnotežena dinamika u Zapadnom savezu jednako doprinosi trenutnoj blokadi kao i američki predsednik koji je „izmakao kontroli“.