Spisak razloga je dugačak: Zašto Tramp ne zaslužuje Nobela?

Među brojnim razlozima koji ga čine jednim od najmanje zaslužnih ljudi na svetu kojima treba odati počast jeste to što je sam uništio Američku agenciju za međunarodni razvoj (USAID), koja je spasila stotine miliona ljudi od gladi i bolesti i promovisala demokratiju i vladavinu prava širom sveta, piše kolumnista Gardijana Sidni Blumental.

U izvršnoj naredbi izdatoj na dan njegove inauguracije, 20. januara, Tramp je oklevetao USAID kao „neusklađenu sa američkim interesima i u mnogim slučajevima suprotnu američkim vrednostima“ i tvrdio da njeni radnici „služe destabilizaciji svetskog mira“.
Taj čin zlobe sam po sebi trebalo bi da bude dovoljan da izbriše Trampa sa najduže liste.

Jasno je da je najdostojniji kandidat za Nobelovu nagradu za mir, bez obzira da li je njegovo ime podneto pre roka ili ne, USAID. Od svog osnivanja pod Džonom F. Kenedijem 1961. godine, USAID je podržavao opsežne programe o globalnom zdravlju, bezbednosti hrane, obrazovanju i demokratskom razvoju koji su, rešavajući osnovne uzroke nestabilnosti i siromaštva, promovisali slobodniji, mirniji i prosperitetniji svet 64 godine dok ga Tramp nije uništio.

Kao opšte pravilo, ne bi trebalo da postoji sramota vezana za organizovani pokušaj osvajanja nagrade od strane Trampa ili drugih. Međutim, Trampovo lobiranje je, kao i mnogo toga drugog u vezi sa njim, okaljano perverznim državničkim veštinama koje su podstakle sukobe tamo gde ih ranije nije bilo i njegovom neutoljivom potrebom za obožavanjem sličnim kultu.

Nekoliko svetskih lidera, poput Benjamina Netanjahua, pisali su u znak podrške Trampovoj nominaciji na njegov zahtev, cinično računajući da će to zaslužiti njihovu naklonost za njihove često zloćudne i ratoborne ciljeve. Tramp je lično izvršio pritisak na indijskog premijera, Narendru Modija, da napiše pismo zasnovano na laži da je Tramp „rešio“ nedavni vojni sukob sa Pakistanom.

Modi je bio otuđen zbog neprimerenog zahteva. Nakon što je odbio da podnese lažnu izjavu, Tramp je uveo carinu od 50 odsto Indiji, što je Modija poslalo u naručje Kine. Ne postoji međunarodna nagrada za ovu vrstu namerno destruktivnog ponašanja.

Pohvale Trampovih najbližih saradnika koji ga slave kao najboljeg kandidata su simptomi ulizice koja je večno obeležje autoritarnih režima. Uklapajući se u istorijski obrazac, servilnost unutar kulta ličnosti zamenjuje iskrenost, činjenice i dokaze.

Tramp kažnjava i uklanja otvorene savetnike, potiskuje činjenične obaveštajne podatke i stručne informacije koje nisu falsifikovane ili iskrivljene da bi se postigli unapred određeni rezultati i odbacuje dokaze u vezi sa medicinom, životnom sredinom i energijom dobijene iz naučne metode.

Tenor mazne servilnosti savršeno je izrazio Stiven Vitkof, Trampov međunarodni predstavnik za sve namene, govoreći na avgustovskom sastanku kabineta.

„Postoji samo jedna stvar koju želim“, rekao je, „da se Nobelov komitet konačno sabere i shvati da ste vi najbolji kandidat otkako se o ovoj Nobelovoj nagradi ikada govorilo.“

Formulacija Vitkofove hvale jezivo podseća na reči koje je u filmu „Mandžurski kandidat“ iz 1962. godine izgovorio lik majora Bena Marka, kojeg igra Frenk Sinatra, koji je bio ispranog mozga kao ratni zarobljenik u rukama Severnokorejaca.

On iznova i iznova ponavlja svoje divljenje prema vojnom naredniku iz svoje jedinice koji je programiran da bude politički ubica u ime i komunista i američke krajnje desnice.

„Rejmond Šo“, kaže major Marko, „je najljubaznije, najhrabrije, najtoplije, najdivnije ljudsko biće koje sam ikada upoznao u životu.“

U filmu, Šo dobija nagradu – Kongresnu medalju časti – na osnovu svedočenja svojih saboraca ispranih mozgova.

„Bez obzira šta uradim, oni neće odustati i ne bavim se politikom zbog toga“, rekao je Tramp. Sugerisao je da su napori da mu se dodeli nagrada bili spontani: „Imam mnogo ljudi koji to jesu.“

Kada mu je uručeno pismo o nominaciji koje je Netanjahu podneo, Tramp je rekao: „Nikada mi neće dati Nobelovu nagradu za mir. Zaslužujem je.“

Ali Trampovo apsurdno licemerje o tome da ne pokreće poluge iza zavese da bi dobio nominaciju takođe nije konačan razlog da mu se uskrati nagrada.

Trampovo negodovanje zbog toga što nije dobio nagradu koja još nije dodeljena je potpuno isto kao i njegovo negodovanje što nije dobio Emi za svoj rijaliti TV program „Šegrt“.

Godinama je negodovao: „Trebalo je da je dobijem.“ „Izbacili su me iz Emija.“ „Svi Emiji su politika.“ „Prevara.“ „Nebitno.“

Zatim je, kao i za Emi, tvrdio da su predsednički izbori 2020. godine bili „namešteni“ i organizovao je pobunu da bi srušio demokratski rezultat. U njegovom paranoičnom lancu stvari koje su mu pogrešno uskraćene sada je to Nobelova nagrada. Popunite prazninu.

Trampova čežnja za nagradom takođe odražava njegov bes što ju je Barak Obama dobio. Trampov animozitet prema Obami zbog Nobelove nagrade usledio je nakon njegove zlobno smišljene kampanje za dodelu Nobelove nagrade.

„Afirmativna diskriminacija“, rekao je Tramp. „Namešteno.“ „Nije imao pojma zašto ju je dobio.“ „Da sam se zvao Obama, dobio bih Nobelovu nagradu za deset sekundi.“

Diplomatsko i političko trenje koje je Tramp neopravdano izazvao između SAD i Norveške svojim uvredljivim komentarima takođe ne bi trebalo da bude odlučujuće pitanje koje utiče na procenu odbora.

Godine 2018, Tramp je rekao: „Zašto želimo sve ove ljude iz Afrike ovde? To su zemlje rupe… Trebalo bi da imamo više ljudi iz Norveške.“

Njegov komentar je izazvao nacionalno gađenje u Norveškoj. „U ime Norveške: hvala, ali ne hvala“, tvitovao je političar koji predstavlja norvešku Konzervativnu stranku.

Trampova nedavno uvedena carina od 15 odsto Norveškoj, uprkos njenom beznačajnom trgovinskom deficitu, oštetila je njenu ribarsku industriju.

Njegova antipatija prema obnovljivim oblicima energije, bacajući celu industriju energije vetra u haos, koštala je norvešku državnu energetsku kompaniju Ekvinor, koja je imala tekući projekat vetroelektrana kod Njujorka, oko milijardu dolara.

U julu je Tramp nazvao norveškog ministra finansija Jensa Stoltenberga, bivšeg šefa NATO-a, „iznenađenim“. „Želeo je Nobelovu nagradu – i da razgovara o carinama“, objavile su norveške novine.

Ali nijedna od ovih uvredljivih, odvratnih, pa čak i zlonamernih akcija ne bi trebalo da bude odlučujuća u odluci o tome da li će Tramp dobiti nagradu.

Razlozi za uskraćivanje nagrade su mnogo fundamentalniji i istaknutiji. Njegova diskvalifikacija za Nobelovu nagradu nije to što je on okoreli lažov, providni prevarant i nespretni šegadžija. Reč je o tome što ispunjava druge, mnogo relevantnije i opasnije kriterijume koji su uklesani tokom epoha čovečanstva pre nego što je nagrada za mir uopšte zamišljena.

Za samo nekoliko meseci otkako je ponovo preuzeo dužnost, Tramp je postao svetski vesnik rata, gladi, bolesti i smrti.

Standardi po kojima bi trebalo da bude ocenjen su oni opisani u Knjizi Otkrivenja (6:1–8) pojavom četiri jahača Apokalipse. Tramp jaše ili pretpostavlja da jaše sve te strašne simbole uništenja, koji ne predskazuju nikakav slavni dolazak mira, novo nebo i novu zemlju, niti proriču trenutak čišćenja za pokajanje, već umesto toga pokolj praćen diktaturom i beskrajnim pošastima.

Konkretno, umesto biblijski, Tramp je bio omogućivač rata. Svojim postupcima je podržao Netanjahuov ofanzivni rat za potpuno etničko čišćenje i uništenje Gaze.

Svojim odbijanjem da postavi uslove za 17,8 milijardi dolara vojne pomoći, Tramp je omogućio Netanjahuu da ignoriše savet izraelske vojske i obaveštajnog rukovodstva da ne nastavljaju i ne šire taj rat.

Tramp je pozvao SAD da „preuzmu“ i „poseduju“ Gazu kako bi je pretvorile u „Rivijeru Bliskog istoka“. Ovaj entitet bi generisao profit kroz starateljstvo pod vođstvom SAD, privatna ulaganja u mega-građevinske projekte i „dobrovoljno“ preseljenje Palestinaca.

Tramp je održao sastanak u Beloj kući o planu nazvanom Trast za rekonstituciju Gaze, ekonomsko ubrzanje i transformaciju – ili „Veliki trast“ – koji predviđa izgradnju „Gaze Tramp Rivijere i ostrva“ i „Proizvodne zone Ilona Maska“ i plaćanje Palestincima 5.000 dolara za preseljenje.

Prema ovom planu, Tramp bi lično profitirao kršeći klauzulu o primanjima iz Ustava.

Što se tiče Ukrajine, Tramp je prvobitno pristao na evropski predlog za prekid vatre koji bi rezultirao novim sankcijama ako Vladimir Putin ne bi sarađivao.

Ali čim se suočio sa Putinom na njihovom samitu na Aljasci, Tramp je posustao i stao na Putinovu stranu.

Posledica je bila intenziviranje ruskog bombardovanja ukrajinskih civilnih ciljeva – kao i sedišta Evropske unije u Kijevu.
Trampovo potkopavanje inicijative za prekid vatre bio je njegov najnoviji gest divljenja i poštovanja prema Putinu.

Trampova Bela kuća je saopštila da „ne isključuje“ vojnu akciju za zauzimanje Grenlanda, polunezavisne teritorije Danske, članice NATO-a.

U međuvremenu, Danska izveštava da je Tramp rasporedio političko osoblje blisko Beloj kući na Grenland kako bi agitovalo za preuzimanje od strane SAD i pripremilo se za moguće vojne operacije SAD tamo.

Dana 28. avgusta, ministar spoljnih poslova Danske pozvao je najvišeg američkog diplomatu da upozori Trampovu administraciju na njenu tajnu operaciju uticaja.

Tramp je više puta polagao pravo na teritoriju zone Panamskog kanala i pretio da će upotrebiti vojnu silu da je zauzme. Ove pretnje su očigledno upućene delimično kako bi se izvršio pritisak na vladu Paname da smanji ili ukine poreze na imovinu Trampove organizacije za koje su optuženi da su tamo utajili plaćanje.

Godine 2017. nakon zajedničke istrage Rojters i NBC njuz su izvestili da je hotel i kula Tramp Oušn Klub Internešenel u Panama Sitiju bio paravan za međunarodno pranje novca od trgovine narkoticima, nazvano Narko-a-Lago. Trampova organizacija je tvrdila da ne snosi nikakvu odgovornost za aktivnosti unutar njenih jedinica.

Tramp je takođe više puta polagao pravo na celu Kanadu, još jednu članicu NATO-a, da bude okupirana i pripojena Sjedinjenim Državama kao jedinstvena država. Bela kuća je odbila da isključi upotrebu vojne sile u tu svrhu.

Dana 21. juna, Tramp je naredio operaciju „Ponoćni čekić“, iznenadni, koordinisani vazdušni napad na iranska nuklearna postrojenja u Fordovu, Natanzu, Isfahanu i drugim lokacijama. Misija je uključivala bombardere B-2 koji su ispustili masivne bombe za probijanje bunkera (MOP) „bunker buster“ na lokaciju Fordov i drugo oružje na druga postrojenja.

Kada je general-potpukovnik Džefri Kruz, direktor Odbrambene obaveštajne agencije, izvestio o preliminarnoj obaveštajnoj proceni da iranski nuklearni kapacitet nije „uništen“, kako se Tramp hvalio, odmah je otpušten.

Tramp je tvrdio da je posredovao u mirovnom sporazumu između Azerbejdžana i Jermenije, nakon što su strane došle u Belu kuću na ceremoniju potpisivanja mirovnog sporazuma.

Međutim, obe vlade su kasnije priznale da je to bio publicitetski trik osmišljen da pomogne Trampu u njegovoj kampanji za nagradu za mir i da zapravo nije zaključen nikakav mirovni sporazum.

Trampova tvrdnja da je posredovao u postizanju mirovnog sporazuma između Indije i Pakistana bila je još jedan trik da ulepša svoje akreditive za nagradu. Kada ga je Modi odbio, Tramp je to iskoristio kao izgovor za uvođenje kaznene tarife.

Njegova tvrdnja da je posredovao u postizanju mirovnog sporazuma između Ruande i Demokratske Republike Kongo i povlačenja ruandskih snaga sa teritorije DR Konga bila je podjednako lažna.

Pobunjenici M23, koje kontroliše Ruanda, ostaju na teritoriji DR Konga, počinivši masakre u 14 sela u julu, a mirovni sporazum je fikcija.

Tramp je takođe omogućio kampanju Netanjahuove vlade protiv stanovništva Gaze, garantujući Netanjahuu nekažnjivost za njegov projekat izgladnjivanja, dok je naredio predstavniku SAD u Ujedinjenim nacijama da ne potpiše izjavu svih 14 ostalih članica Saveta bezbednosti da je glad u Gazi „kriza koju je stvorio čovek“ i da krši međunarodno pravo.

Ogromna glad besni i u Sudanu, što je značajnim delom povezano sa posredničkim ratom koji je tamo vodio američki saveznik, Ujedinjeni Arapski Emirati. Trampova odluka da obustavi sve operacije pomoći USAID-a, kao deo opšteg uništavanja agencije od strane njegove administracije, učinila je glad u Sudanu mnogo akutnijom.

Kao rezultat toga, više od 80 odsto kuhinja za hitnu pomoć je zatvoreno. Norveški savet za izbeglice (NRC) i Međunarodni komitet za spasavanje (IRC) izjavili su da smanjenje finansiranja direktno doprinosi smrtnim slučajevima od gladi i bolesti. NRC je upozorio da je neaktivnost omogućila da se kriza u Sudanu pogorša „preko mere“.

Pored stvaranja uslova za glad, Trampova odluka da ukine USAID mogla bi dovesti do više od 14 miliona dodatnih smrtnih slučajeva koji su se mogli sprečiti širom sveta do 2030. godine, prema autoritativnoj studiji iz jula 2025. u britanskom medicinskom časopisu Lancet – „zapanjujući broj smrtnih slučajeva koji su se mogli sprečiti“.

Prema izveštaju, „finansiranje USAID-a povezano je sa smanjenjem smrtnosti od HIV-a/SIDE za 65% (što predstavlja 25,5 miliona smrtnih slučajeva), 51% od malarije (8 miliona smrtnih slučajeva) i 50% od zanemarenih tropskih bolesti (8,9 miliona smrtnih slučajeva)“, pored značajnog smanjenja mnogih drugih bolesti. Ali Tramp je ukinuo sve ove programe.

Kod kuće, Tramp je uništio Nacionalne institute za zdravlje i Centre za kontrolu i prevenciju bolesti i uskratio 2,6 milijardi dolara sa Harvard univerziteta iz federalnih fondova, uključujući i sredstva za medicinska istraživanja raka i drugih bolesti.

Nakon što je naoružani čovek sa poluautomatskom puškom, koji se protivio vakcinama, ispalio 150 metaka u sedište CDC-a u Atlanti i ubio policajca, Tramp nije rekao apsolutno ništa.

On je čvrst borac protiv bilo kakvih ograničenja u vezi sa oružjem, koje je gotovo bez izuzetka oružje koje se koristi u masakrima u školama, masovnim pucnjavama i nasilnim zločinima.

„Pogledah“, piše u Knjizi Otkrovenja, „i eto preda mnom bledi konj! Njegov jahač se zvao Smrt.“