Bez javnih komentara: Kako je završen susret Trampa i Netanjahua u SAD

Šesta poseta Netanjahua Beloj kući otkako se Tramp vratio na dužnost završena je bez ikakvih javnih komentara između dva lidera. Rezultate sastanka koji je bio organizovan na brzinu Tramp je sumirao u onlajn objavi.

„Nije postignuto ništa konkretno, osim što sam insistirao da se pregovori sa Iranom nastave kako bi se videlo da li se sporazum može postići ili ne“, napisao je Tramp u objavi na platformi Truth Social. „Ako može, obavestiću premijera da će to biti preferencija. Ako ne može, moraćemo samo da vidimo kakav će biti ishod.“

SAD su gomilale snage na Bliskom istoku, pretći velikim udarom na iranski nuklearni program, kao i na njegovo rukovodstvo i vojsku, dok Bela kuća traži nove ustupke u vezi sa nuklearnim programom zemlje. Tramp je ove nedelje rekao da razmatra slanje još jednog nosača aviona u region da bi se pridružio američkom brodu „Abraham Linkoln“.

Međutim, Izrael je pozvao Iran da takođe ograniči svoj program balističkih raketa i smanji podršku regionalnim saveznicima, uključujući Hamas u Gazi i libanski Hezbolah. Netanjahuova kancelarija je pre putovanja saopštila da on „veruje da svi pregovori moraju uključivati ograničavanje balističkih raketa i prekid podrške iranskoj osovini“.

Visoki američki i iranski izaslanici sastali su se prošle nedelje u Omanu na razgovorima koji su se bavili samo iranskim nuklearnim programom dok je Teheran rekao da se njegov program balističkih raketa i podrška regionalnim saveznicima nisu predmet diskusije.

Dva lidera su saveznici, ali povremeno se njihova međusobna frustracija izliva u javnost jer je Izrael tražio veću podršku SAD u brojnim sukobima u regionu, ukazuje britanski list.

U svojoj onlajn objavi, Tramp je sugerisao da obuzdava Netanjahua, ali je takođe rekao da bi dalji udari mogli biti rezultat ako Iran ne pristane na novi nuklearni sporazum sa SAD.

„Prošli put kada je Iran odlučio da je bolje da ne sklapa sporazum, i pogodili su ih „Ponoćnim čekićem“ – to im nije dobro funkcionisalo“, rekao je Tramp, misleći na udare prošlog juna koji su ciljali iranska postrojenja za obogaćivanje uranijuma u ​​Natanzu i Fordovu. „Nadam se da će ovog puta biti razumniji i odgovorniji.“

Ranije je iranski predsednik Masud Pezeškijan negirao da zemlja teži nuklearnom oružju, priznajući „veliku ožalošćenost“ nakon nedavnog obračuna vlasti sa demonstrantima. Tramp je naveo i nuklearni program i obračun sa učesnicima protesta kao razloge za gomilanje američke vojske u regionu.

Pezeškijan je rekao da je Iran spreman da pregovara o svom nuklearnom programu i da je „spreman na svaku vrstu verifikacije“ u vezi sa svojim tvrdnjama da ne pokušava da izgradi nuklearno oružje. Međutim, Međunarodna agencija za atomsku energiju, koja je nadzorno telo UN za nuklearnu energiju, mesecima nije u mogućnosti da izvrši inspekciju i verifikuje iranski nuklearni arsenal.

Pezeškijan je rekao: „Visok zid nepoverenja koji su Sjedinjene Države i Evropa stvorile svojim prošlim izjavama i postupcima ne dozvoljava da ovi razgovori dođu do zaključka. Istovremeno, sa punom odlučnošću se angažujemo u dijalogu usmerenom na mir i stabilnost u regionu, zajedno sa našim susednim zemljama.“

Tramp je u svojoj izjavi dodao da su dvojica lidera razgovarala o situaciji u Gazi, gde je, kako je naveo, postignut „ogroman napredak“. Novi izveštaji pojavili su se 10. februara da će Hamasu u početku biti dozvoljeno da zadrži deo svog oružja u okviru budućih faza primirja postignutog uz posredovanje SAD.

Zvaničnik Hamasa Osama Hamdan izjavio je da teroristička organizacija nije dobila „nikakav nacrt ili zvanični predlog“ u vezi sa svojim oružjem i da je „zadržavanje oružja [Hamasa] pravo sve dok traje okupacija“, piše FDD.org (Foundation for Defense and Democracies).

„Tramp je ponovio da teži ‘boljem dogovoru’ sa Teheranom. Pa ipak, režim nije signalizirao da će odustati od održavanja svojih kapaciteta za obogaćivanje uranijuma, arsenala balističkih raketa i sponzorisanja terorizma. Štaviše, Islamska Republika nastavlja da pogubljuje demonstrante, prelazeći Trampovu ‘crvenu liniju’. Pregovori sa tako ubilačkim režimom bi ga samo legitimisali i otuđili najveću antiislamističku i proameričku populaciju na Bliskom istoku.“ — smatra istraživački analitičar FDD-a Džanatan Sajeh.

Edmund Fiton-Braun, viši saradnik FDD-a, ukazao je da je „Netanjahu godinama marljivo ‘obrađivao’ Trampa, budući da je najčešći posetilac tokom Trampovog drugog mandata“.

„Tramp je izrazio želju za dogovorom sa Iranom, a Netanjahu je verovatno istakao skepticizam Izraela u pogledu izgleda za sporazum. Ako je Netanjahu uspeo da impresionira Trampa delom svog skepticizma, to će, nadamo se, smanjiti toleranciju Vašingtona prema iranskom odugovlačenju bez konkretnih ustupaka“, ocenio je Fiton-Braun.

U međuvremenu, Netanjahu je tokom posete Vašingtonu izjavio da se Izrael pridružio Trampovoj inicijativi pod nazivom Odbor za mir.

Rezolucija Saveta bezbednosti Ujedinjenih Nacija (SBUN), usvojena sredinom novembra prošle godine, ovlastila je Odbor i zemlje koje sarađuju sa njim da uspostave međunarodne stabilizacione snage u Pojasu Gaze, nakon što je u oktobru na snagu stupilo primirje kojim se okončava rat sa Izraelom, a koje su potpisali Jerusalim i palestinska militantna grupa Hamas.

Prema Trampovom planu za Gazu, Odbor je trebalo da nadgleda privremenu upravu palestinskih teritorija, da bi on kasnije dodao da će se ta inicijativa proširiti kako bi se bavila i drugim globalnim sukobima.

Odbor će održati svoj prvi sastanak 19. februara u Vašingtonu kako bi razgovarao o obnovi Gaze.

Mnogi stručnjaci za ljudska prava kažu da je Trampovo nadgledanje odbora za nadzor poslova strane teritorije ličilo na kolonijalnu strukturu, a očekuje se da će članstvo Izraela doneti dalje kritike jer u inicijativi nema palestinskog člana.