„U to sam 100 odsto siguran“: Hoće li Tramp dobiti Nobela za mir?

Ipak, šanse da postane nobelovac nisu velike, ako se uzme u obzir to da je norveški Nobelov komitet, koji dodeljuje nagrade, održao svoj poslednji sastanak u ponedeljak, što znači da je ime laureata izabrano mnogo pre zaključenja sporazuma između Izraela i Hamasa.

Istoričar Nobelovog komiteta Asle Sven je rekao za AFP, prenela je Beta, da „Tramp neće osvojiti nagradu ove godine“.

„U to sam 100 odsto siguran“, naglasio je Sven, napominjući da je američki predsednik odavno „dao odrešene ruke“ izraelskom premijeru Benjaminu Netanjahuu da bombarduje Gazu i da je pružio značajnu vojnu pomoć izraelskoj vojsci.

On je takođe ukazao i da sporazum između Izraela i Hamasa „nema apsolutno nikakvog uticaja“ na izbor laureata za 2025. godinu jer je „Nobelov komitet već doneo odluku“.

I analitička javnost je skeptična da ovogodišnji Nobel za mir, čiji će dobitnik biti proglašen sutra, treba da završi u Trampovim rukama.

Nina Greger, direktorka Instituta za istraživanje mira u Oslu, sugerisala je da bi uspešan pritisak na Rusiju da okonča rat u Ukrajini ili na Izrael da obustavi rat u Gazi učinio Trampa održivim kandidatom, piše Skaj njuz.

U testamentu Alfreda Nobela, na osnovu kojeg je nagrada uspostavljena, navodi se da bi Nobel trebalo da ide osobi „koja je učinila najviše ili najbolje za unapređenje bratstva među narodima“.

„To je nešto što Tramp ne radi“, ukazala je Greger.

On je, naglašava ona, povukao SAD iz Svetske zdravstvene organizacije i iz Pariskog sporazuma o klimatskim promenama, pokrenuo je trgovinski rat protiv starih prijatelja i saveznika.

„To nije baš ono o čemu razmišljamo kada razmišljamo o miroljubivom predsedniku ili nekome ko je zaista zainteresovan za promociju mira“, objasnila je Greger.

Tramp je tokom svog drugog mandata takođe predložio mere za koje kritičari tvrde da će ometati obrazovanje i naučna istraživanja – dve oblasti koje se smatraju stubovima Nobelove nagrade.

One uključuju smanjenje budžeta za Nacionalne institute za zdravlje, najvećeg svetskog finansijera biomedicinskih istraživanja, i planove za raspuštanje Ministarstva prosvete kako bi se smanjila uloga savezne vlade u obrazovanju u korist veće kontrole od strane država.

Ilva Engstrom, potpredsednica Švedske kraljevske akademije nauka, koja dodeljuje tri od šest Nobelovih nagrada – za hemiju, fiziku i ekonomiju – rekla je da veruje da su Trampove promene nepromišljene i da bi mogle imati „destruktivne posledice“.

„Akademska sloboda je jedan od stubova demokratskog sistema“, navela je ona.

Trampova administracija negira gušenje akademske slobode, tvrdeći da će njene mere smanjiti rasipanje i promovisati naučne inovacije.

Kritičari Trampa takođe ukazuju na njegovu kontroverznu Agenciju za imigraciju i carine (ICE), preko koje predsednik šalje trupe u niz gradova koji su pod vođstvom demokrata kako bi sprovodio svoje zakone o imigraciji.

Asle Toje, zamenik šefa sadašnjeg Norveškog Nobelovog komiteta, sugerisao je da je Trampova kampanja lobiranja za nagradu možda imala suprotan efekat na njegove šanse za pobedu.

„Ove vrste kampanja uticaja imaju više negativan nego pozitivan efekat. Zato što o tome razgovaramo u Komitetu. Neki kandidati se zaista snažno zalažu za to i to nam se ne sviđa. Navikli smo da radimo u zaključanoj sobi bez pokušaja da se na nas vrši uticaj. Već je dovoljno teško postići dogovor među sobom, bez da drugi ljudi pokušavaju da utiču na nas“, objasnio je.

Tramp se predstavljao kao „predsednik mira“ i rekao je da je okončao šest ili sedam ratova tokom svog drugog mandata, uključujući sukobe između Izraela i Irana, Indije i Pakistana i Tajlanda i Kambodže.

Kada su naši prostori u pitanju, rekao je i da se Srbija ove godine spremala da krene u novi rat protiv Kosova, ali da je njegova administracija sprečila sukob, zapretivši Beogradu obustavom trgovine.

Nisu svi sukobi u potpunosti rešeni i nije jasno da li su akcije ili uticaj Sjedinjenih Država bili presudni u svima njima, ukazuje CBS njuz, pozivajući se na stručnjake s kojima je ranije razgovarao na tu temu.

Tramp je takođe predložio mirovni plan za Izrael i Gazu i razgovarao je sa svetskim liderima o okončanju ruskog rata u Ukrajini.

Predsednik SAD je novinarima u junu sugerisao da bi Nobelov komitet „trebalo da mu dodeli“ Nobelovu nagradu za mir i da je „trebalo da je dobije četiri ili pet puta“.

U septembru je delegatima Ujedinjenih nacija rekao da „svi kažu“ da bi trebalo da dobije nagradu. Slične komentare je dao kada su se vojni generali okupili u Virdžiniji prošle nedelje.

Ipak, u septembru ove godine je za CBS njuz rekao da ne traži nagradu.

„Nemam šta da kažem o tome. Sve što mogu da uradim jeste da gasim ratove“, rekao je tada Tramp.

Dodao je i da „ne traži pažnju“ i da „samo želi da spasava živote“.

Trampa je za Nobela nominovao izraelski premijer Benjamin Netanjahu u julu, a vlada Pakistana u junu.

Ove nedelje Forum porodica talaca iz Izraela pozvao je Nobelov komitet da dodeli nagradu za mir Trampu zbog njegove „nepokolebljive posvećenosti i izvanrednog vođstva“ u težnjama za postizanje sporazuma o vraćanju kući preostalih talaca koje je Hamas oteo 7. oktobra 2023. godine.

Međutim, CBS njuz ukazuje da su ovi napori prošli rok za Nobelovu nagradu za mir 2025.

Tramp je takođe bio nominovan za nagradu tokom svog prvog mandata.

I stručnjaci koje je kontaktirao Asošijejted pres su rekli da je malo verovatno da će Nobelov komitet dodeliti predsedniku SAD nagradu za njegova dosadašnja dostignuća u drugom mandatu. Međutim, Baraku Obami je nagrada dodeljena tokom ​​njegove prve godine u Beloj kući, a nije obezbedio bilo kakve mirovne sporazume.

Komitet se uglavnom fokusira na „trajnost mira, promociju međunarodnog bratstva i tihi rad institucija koje jačaju te ciljeve“, ukazao je AP.

Jedan stručnjak koji je dao izjavu za agenciju je rekao da Komitet verovatno ne želi da bude viđen kao neko ko popušta pod političkim pritiskom.

Nobelovu nagradu za mir su do sada dobila četvorica predsednika SAD – Teodor Ruzvelt (1906.), Vudro Vilson (1919.), Džimi Karter (2002.) i Barak Obama (2009.).

Ove godine je za nagradu nominovano 338 pojedinaca i organizacija. Poslednja je dodeljena Nihon Hidankjou, grupi preživelih bombardovanja Hirošime i Nagasakija, koji se bore protiv nuklearnog oružja.