Trampove nove tarife i neizvesnost oko narednih poteza: Zašto neke države slave?

Međutim, kada je Tramp u četvrtak uveče potpisao naredbu o uvođenju novih carina na robu iz 68 zemalja i Evropske unije, datum početka primene tih oštrih uvoznih dažbina pomeren je za sedam dana kako bi se ažurirao carinski raspored.

Ta promena iako potencijalno dobra vest za zemlje koje još nisu postigle dogovor sa SAD unela je novu dozu neizvesnosti.

Tramp je obećao da će povećanje poreza na gotovo tri biliona dolara vrednu robu uvezenu u Sjedinjene Američke Države doneti novo bogatstvo, pokrenuti talas otvaranja novih fabrika i radnih mesta, smanjiti budžetske deficite i, jednostavno, naterati druge zemlje da s više poštovanja tretiraju Ameriku, prenosi AP.

Drugi su u Trampovoj politici videli nepažljivo sastavljen plan koji bi mogao postepeno naneti štetu i potkopati američku moć i prosperitet.

„Jedina stvar koju ćemo znati sa sigurnošću danas jeste da će američki uvozni porezi, koji koče rast, biti istorijski visoki i složeni, i da će, zbog toga što su ovi sporazumi tako nejasni i nedovršeni, neizvesnost politike ostati veoma visoka“, rekao je Skot Linsikom, potpredsednik ekonomije u Institutu Kato. „Ostalo je u velikoj meri naknadno objavljeno“.

Nove carine prete povećanju inflacije neizvesnost oko narednih poteza

Još uvek nema znakova da će carine dovesti do otvaranja novih domaćih radnih mesta u proizvodnji, a američka ekonomija sada ima 14.000 manje proizvodnih radnih mesta nego u aprilu.

U četvrtak, jedna ključna mera inflacije, poznata kao indeks ličnih potrošačkih izdataka, pokazala je da su cene porasle za 2,6 odsto tokom 12 meseci koji su se završili u junu, što je znak da se inflacija možda ubrzava kako carine prolaze kroz ekonomiju.

Izgledi za veću inflaciju zbog carina doveli su do toga da Federalne rezerve (FED) odlože dodatna smanjenja svojih referentnih kamatnih stopa, što je frustriralo Trampa, koji je na Truth Social nazvao predsednika FED Džeroma Pauela „TOTALNIM GUBITNIKOM“.

Uoči uvođenja carina, Pauel je nagovestio da su one uvele američku i svetsku ekonomiju u stanje velike neizvesnosti.

„Ostalo je još mnogo nepoznanica koje treba razrešiti“, rekao je Pauel novinarima u sredu. „Dakle, da, učimo sve više i više. Ali ne deluje kao da smo blizu kraja tog procesa. I nije na nama da to sudimo, ali svakako izgleda kao da nas još mnogo toga čeka“.

Nove carinske stope predsednika SAD Donalda Trampa, koje idu i do 41 odsto na uvoz iz desetina zemalja, izazvale su u petak izraze olakšanja kod nekih država koje su uspele da postignu dogovor ili smanje stope u odnosu na one najavljene u aprilu.

S druge strane, neki su izrazili razočaranje ili frustraciju jer nisu uspeli da se dogovore pre Trampovog roka 1. avgusta za sklapanje sporazuma sa američkim trgovinskim partnerima.

Nove stope trebalo bi da stupe na snagu 7. avgusta, ali neizvesnost oko Trampovih narednih poteza i dalje postoji.

Budućnost trgovinskih odnosa sa Kinom, koja ostvaruje najveći trgovinski suficit sa SAD, ostaje nejasna nakon što pregovori u Stokholmu ranije ove nedelje nisu urodili plodom.

Tramp još nije rekao da li će produžiti pauzu od 12. avgusta na bolno visoke uvozne dažbine na kineske proizvode.

Reakcija finansijskih tržišta bila je prigušena. Berzanski indeksi su pali u Aziji, pri čemu je južnokorejski Kospi pao za skoro 4 odsto nakon što je carinska stopa za ovog američkog saveznika određena na 15 odsto. Američki dolar je oslabio u odnosu na japanski jen i trguje se po kursu višem od 150 jena za dolar.

Za Kanadu i Švajcarsku – žaljenje i razočaranje

Kanadski premijer Mark Karni izjavio je da je njegova vlada razočarana Trampovom odlukom da poveća američku carinu na robu iz Kanade sa 25 na 35 odsto, počevši od petka. Roba koja se u SAD prevozi iz nespecificiranih trećih zemalja suočava se sa carinom od 40 odsto, piše AP.

Tramp je kao razlog naveo, kako je rekao, nedostatak saradnje u suzbijanju krijumčarenja nedozvoljenih droga preko severne granice.

Takođe je kritikovao kanadski plan da prizna palestinsku državu i izrazio nezadovoljstvo trgovinskim deficitom, koji je uglavnom rezultat američke kupovine kanadske nafte.

„Kanada čini samo jedan odsto uvoza fentanila u SAD i intenzivno radi na daljem smanjenju tih količina“, naveo je Karni u saopštenju.

Mnogi kanadski izvozi u SAD pokriveni su Sporazumom SAD-Meksiko-Kanada (USMCA) i ne podležu carinama. Međutim, čelik, drvo, aluminijum i automobili su i dalje pogođeni dodatnim carinama.

Švajcarska je bila pogođena nakon što je Tramp naredio carinsku stopu od 39 odsto na uvoz iz ove zemlje poznate po luksuznim satovima, farmaceutskim proizvodima i finansijskim uslugama – što je više od ranije predloženih 31 odsto.

„Savezno veće izražava duboko žaljenje što, uprkos napretku u bilateralnim pregovorima i veoma konstruktivnom stavu Švajcarske od samog početka, SAD nameravaju da jednostrano uvedu dodatne carine na uvoz iz Švajcarske,” saopštila je vlada na mreži X. Naveli su da će nastaviti da traže pregovaračko rešenje.

Još se pregovara

Zvaničnici sa Novog Zelanda u petak su saopštili da će nastaviti da lobiraju kod Trampa da smanji carinu od 15 odsto koju je najavio za izvoz njihove zemlje u SAD – što je povećanje u odnosu na osnovnu stopu od 10 odsto postavljenu u aprilu.

„Ne smatramo da je ovo dobra stvar. Ne smatramo da je opravdano,” rekao je ministar trgovine Tod MekKlej za Radio Novi Zeland. Ova zemlja izvozi meso, mlečne proizvode, vino i poljoprivredne mašine, a imala je trgovinski suficit sa SAD od 1,1 milijardu dolara u 2024, prema podacima američkog trgovinskog predstavništva.

MekKlej je rekao da su novozelandski izvoznici prijavili da mogu da podnesu carinu od 10 odsto ili da te troškove prebace na američke potrošače kroz povećanje cena. Dalje povećanje bi, kako je rekao, „promenilo računicu.”

Ni Novi Zeland ni njegov sused Australija nisu postigli carinski sporazum sa Trampovom administracijom. Australijski izvoz čelika i aluminijuma suočava se sa oštrom carinom od 50 odsto još od juna.

Australijski ministar trgovine Don Ferel rekao je da ukupna carina od 10 odsto na australijski izvoz u SAD predstavlja potvrdu „staloženih pregovora“ njegove vlade. Ipak, rekao je da ni taj nivo nije opravdan.

SAD izvoze dvostruko više robe u Australiju nego što iz nje uvoze, a Australija ne primenjuje nikakve carine na američki izvoz.

Tajvanu smanjene carine

Glavni sekretar japanske vlade Jošimasa Hajaši bio je obazriv u komentaru Trampove izvršne naredbe kojom je carina za Japan određena na 15 odsto, nakon što su dve strane postigle sporazum – što je izazvalo veliko olakšanje u Tokiju.

„Smatramo da je neophodno pažljivo ispitati detalje ove mere,“ rekao je Hajaši. „Japanska vlada će nastaviti da poziva američku stranu da hitno sprovede mere za realizaciju nedavnog sporazuma, uključujući smanjenje carina na automobile i auto-delove.“

Predsednik Tajvana, Laj Čing-te, izjavio je da Tajvan još nije ušao u završne pregovore sa SAD zbog problema sa usklađivanjem termina, ali je izrazio nadu da će konačna carinska stopa biti dodatno smanjena nakon poslednje runde razgovora.

Trampova administracija smanjila je carinu za Tajvan na 20 odsto, sa prvobitno predloženih 32 odsto. Tajvan je ključni dobavljač naprednih poluprovodnika koji su neophodni za mnoge proizvode i tehnologije.

„Od početka 20 odsto nije bio naš cilj. Nadamo se da ćemo u daljim pregovorima dobiti povoljniju i razumniju poresku stopu,“ rekao je Laj novinarima u Tajpeju u petak.

Sjedinjene Države su najveći saveznik Tajvana, iako formalno ne priznaju ostrvo kao nezavisnu državu. „Želimo da ojačamo saradnju SAD i Tajvana u oblasti nacionalne bezbednosti, tehnologije i na mnogim drugim poljima,” rekao je Laj.

Neke države slave nove carinske stope

Zemlje širom sveta jutros su se suočile se s novom ekonomskom stvarnošću – nove carine na izvoz.

I dok većinu zemalja pogađaju rastuće carinske stope, neke mogu da odahnu nakon što su u poslednjem trenutku postigle dogovore. Carine Kambodži, Vijetnamu, Indoneziji, Maleziji i Tajlandu znatno su smanjene u odnosu na prvobitno predložene stope – sada iznose 19 ili 20 odsto, prenosi CNN.

Malezija, koja se suočavala s mogućnošću carine od 24 odsto na svoj izvoz, uspela je da pregovorima tu stopu spusti na 19 odsto – što je njeno ministarstvo trgovine nazvalo „značajnim postignućem“.

Malezija je saopštila da dogovor koji je postignut nije narušio suverenitet zemlje, navodeći u saopštenju da je „ostala čvrsta po pitanju više ključnih crvenih linija“ tokom „temeljnog i metodičnog pregovaračkog procesa“.

Kambodža, koja je svoj dogovor sa SAD postigla u četvrtak, sada se takođe suočava sa carinom od 19%, umesto prvobitno najavljenih 49 odsto.

Premijer Kambodže, Hun Manet, izjavio je da je ovo „dobra vest za narod i ekonomiju Kambodže“.

Tramp je pretio da neće sklopiti trgovinske sporazume sa Kambodžom i Tajlandom ukoliko ne okončaju oružani sukob oko pogranične teritorije. Dve zemlje su se složile da započnu prekid vatre koji je stupio na snagu u utorak.

Tajland se takođe suočava sa carinom od 19 odsto, a ministar finansija te zemlje, Pičaj Čunhavadžira, izjavio je da ta stopa „odražava snažno prijateljstvo i blisko partnerstvo između Tajlanda i Sjedinjenih Država.“ To je značajno smanjenje u odnosu na ranije predloženih 36 odsto.

„Ishod ovih pregovora pokazuje da Tajland mora ubrzati svoju prilagodbu i nastaviti sa izgradnjom stabilne i otporne ekonomije, spremne da se suoči sa globalnim izazovima,“ rekao je on.

Za Bangladeš, nova carina od 20 odsto sprečila je raniju pretnju od 35 odsto carine na uvoz — što je dobra vest za ovog južnoazijskog izvoznika odeće i druge lake industrijske robe. „To je dobra vest za naš sektor tekstila i milione ljudi koji zavise od njega,” rekao je Halilur Rahman, savetnik za nacionalnu bezbednost i glavni pregovarač Bangladeša.

„Takođe smo očuvali našu globalnu konkurentnost i otvorili nove mogućnosti za pristup najvećem potrošačkom tržištu na svetu,” rekao je Rahman. „Zaštita naše industrije odeće bila je glavni prioritet, ali smo se fokusirali i na obaveze za kupovinu američkih poljoprivrednih proizvoda. To podržava naše ciljeve u pogledu bezbednosti hrane i gradi dobre odnose sa američkim poljoprivrednim državama.”

Carine izmenjene ovim državama u odnosu na 02.april

Dana 2. aprila, predsednik Donald Tramp proglasio je ekonomsku vanrednu situaciju u SAD i najavio carine od najmanje 10 odsto za sve zemlje, sa višim stopama za 60 zemalja ili trgovinskih blokova sa značajnim trgovinskim suficitom u odnosu na SAD. Taj dan je nazvao „Danom oslobođenja“.

U četvrtak, uoči isteka roka u ponoć, Tramp je objavio izmene nekih od tih recipročnih carina.

Zemlja / region Prethodna stopa Nova stopa

Angola 32 odsto 15 odsto

Bangladeš 37odsto 20 odsto

Bosna i Hercegovina 35odsto 30odsto

Bocvana 37odsto 15 odsto

Brunej 24odsto 25odsto

Kambodža 49odsto 19odsto

Kamerun 11odsto 15odsto

Čad 13odsto 15odsto

Obala Slonovače 21odsto 15odsto

DR Kongo 11odsto 15odsto

Ekvatorijalna Gvineja 13odsto 15odsto

Evropska unija 20odsto 15odsto (za većinu proizvoda)

Foklandska ostrva 41odsto 10odsto

Fidži 32odsto 15odsto

Gvajana 38odsto 15odsto

Indija 26odsto 25odsto

Indonezija 32odsto 19odsto

Irak 39odsto 35odsto

Izrael 17odsto 15odsto

Japan 24odsto 15odsto

Jordan 20odsto 15odsto

Kazahstan 27odsto 25odsto

Laos 48odsto 40odsto

Lesoto 50odsto 15odsto

Libija 31odsto 30odsto

Lihtenštajn 37odsto 15odsto

Madagaskar 47odsto 15odsto

Malavi 17odsto 15odsto

Malezija 24odsto 19odsto

Mauricijus 40odsto 15odsto

Moldavija 31odsto 25odsto

Mozambik 16odsto 15odsto

Mjanmar 44odsto 40odsto

Namibija 21odsto 15odsto

Nauru 30odsto 15odsto

Nigerija 14odsto 15odsto

Severna Makedonija 33odsto 15odsto

Pakistan 29odsto 19odsto

Filipini 17odsto 19odsto

Srbija 37odsto 35odsto

Južna Koreja 30odsto 15odsto

Šri Lanka 44odsto 20odsto

Švajcarska 31odsto 39odsto

Tajvan 32odsto 20odsto

Tajland 36odsto 19odsto

Tunis 28odsto 25odsto

Vanuatu 22odsto 15odsto

Vijetnam 46odsto 20odsto

Zambija 17odsto 15odsto

Zimbabve 18odsto 15odsto