„Ovo je goli neokolonijalizam, Trampova gruba iskrenost samo ubrzava pad američke moći“: Oven Džons o „Odboru za mir“ u Gazi

Oven Džons, kolumnista Gardijana, piše da kada je nedavno posetio Zapadnu obalu, Palestinci su mu stalno isticali jednu istu stvar: Izrael je njihovu zemlju pretvorio u laboratoriju.

Tehnologija ugnjetavanja koju je primenio, uključujući i u svom genocidu u Gazi, obuhvata od visoko-tehnološkog nadzora do vojnih dronova i veštačke inteligencije na bojnom polju. Te tehnologije su izvezene u represivne države širom sveta. I tu se ne zaustavlja.

To nas dovodi do Donalda Trampa i njegovog „Odbora za mir“, koji će sada upravljati Gazom. U uspavanoj oksfordskoj seoskoj sredini Sutton Courtenay, gde je sahranjen Džordž Orvel, samo tlo treba da se trese. Ovo nije mir. Ovo je goli neokolonijalizam.

Ni jedno mesto nije rezervisano za Palestinca, a kamoli za preživelog iz Gaze. Tramp će predsedavati kao pojedinac, a ne kao predsednik SAD – drugim rečima, kao car Gaze.

Među pozvanim članovima je Toni Bler, koga u celom Bliskom istoku prezireju kao arhitektu ilegalne invazije na Irak. Ako koga zanima koje su mu veštine kada je u pitanju obnova razorene arapske teritorije, treba se podsetiti se šta je zaključio Čilkot izveštaj o toj katastrofi: „Britanija nije uspela da planira ili se pripremi za veliki program rekonstrukcije potreban u Iraku“.

Ko još? Najmanje dva investitora u nekretnine, uključujući Trampovog zeta Džareda Kušnera, koji je nekada hvalisao „veoma vredne“ potencijale Gaze kao „obale uz more“.

Mađarski desničarski autokrata Viktor Orban. Izraelski milijarder Jakir Gabaj i američki tajkun iz privatnog kapitala Mark Rouen. Vladimir Putin, koji je pomogao da se pretežno muslimanska područja pretvore u ruševine u Čečeniji, takođe ima pozivnicu, prema Kremlju.

Naravno, Izrael nije zadovoljan, pretpostavljam zato što je pozvan turski predsednik Redžep Tajip Erdogan. Ništa manje od potpune kontrole nad Gazom ne bi ih zadovoljilo – ali to je malo utehe za traumatizovano palestinsko stanovništvo.

Naznake kuda ovo vodi nisu nimalo suptilne. Tramp zahteva milijardu dolara od svake zemlje da bi bila stalni član, a nacrt statuta, prema Blumbergu, sugeriše da će on kontrolisati novac.

Pre godinu dana predložio je trajno preseljenje stanovništva Gaze: etničko čišćenje. Objavio je AI-generisani video u kojem Gaza izgleda kao luksuzni odmaralište, sa ogromnom zlatnom statuom njega samog.

Bilo bi naivno pretpostaviti da je odustao od takvih planova, čak i ako je pritisak arapskih država prošle godine delimično uticao, kada je rekao da „niko ne istiskuje Palestince“. To je bilo jasno iz manje primećenih komentara koje je izneo na nedavnoj konferenciji za štampu sa Benjaminom Netanjahuom – izraelskim premijerom koji je po optužnici Međunarodnog krivičnog suda tražen zbog ratnih zločina i zločina protiv čovečnosti.

Tramp je sugerisao da bi, ako bi stanovništvu Gaze bila pružena prilika da živi u boljoj klimi, oni otišli. „Oni su tamo zato što, na neki način, moraju biti“, rekao je on.

Pozvao se na ankete koje sugerišu da bi skoro polovina stanovništva Gaze otišla. Ništa čudno: teritorija je svedena na apokaliptične ruševine, preživeli žive u šatorima, lišeni osnovnih životnih potreba.

Kada Netanjahu kaže da će Palestincima „biti dozvoljeno da izađu“, kao što je rekao prošle godine, jasno predviđa da se neće vratiti.

Na početku genocida, on je privatno podržao „dobrovoljnu migraciju“ u principu, verovatno znajući da će njegova vojska učiniti Gazu neizdrživo za život. „Naš problem je pronalazak zemalja koje su spremne da prime građane Gaze“, rekao je svojim saveznicima pre dve godine, „i radimo na tome“.

Obratite pažnju: Izrael je nedavno priznao Somalilend. Somalijski predsednik je sugerisao da su imali obaveštajne podatke da je odmetnuta republika pristala da primi izbeglice iz Gaze zauzvrat.

Somalilend to negira, ali njegov ministar spoljnih poslova to nije isključio prošlog marta. Gaza je razrušena pustoš, sada predodređena da postane šema za zarađivanje novca za investitore u nekretnine i Trampove dvorjane.

Ali ovo nije samo pitanje palestinskog naroda. Statut „Odbora za mir“ čak ni ne pominje Gazu. On zvuči kao pokušaj da se izgradi alternativa UN-u: gruba alatka za Trampa da sprovodi američku moć. Drugim rečima – evo šablona, a Gaza je samo probni model.

Ako Tramp veruje da će ovo služiti interesima američke hegemonije, čeka ga brutalni sudar sa realnošću. Zapadna dominacija bila je zasnovana na tri stuba: vojna superiornost, ekonomska dominacija i moralna superiornost.

Prvi je srušen na bojnim poljima Iraka i Avganistana. Drugi je diskreditovan finansijskom krizom 2008. A moralna superiornost? To je oduvek bila prevara, naravno, kao što mogu posvedočiti torture u zatvorima diktatura podržanih od SAD u Latinskoj Americi ili opadanje kože na telima vijetnamske dece pogođene američkim napalmom.

Ali, za razliku od starijih rivalstava između velikih sila, Hladni rat je prodavan kao sukob univerzalnih filozofija: demokratije i slobode protiv socijalizma i jednakosti. Kolaps Sovjetskog Saveza je predstavljen kao trijumf zapadnog učenja.

Dok je američka vojska spaljivala avganistanske svadbe, a američki vojnici fotografisani sa iskrivljenim osmesima, dok su goli Iračani nagomilavani u ljudski piramidu u zatvoru Abu Graib, te moralne tvrdnje su se raspale.

Kada su američke demokrate naoružavale i olakšavali likvidaciju Gaze, moralni bankrot Amerike postao je jasno dvopartijski fenomen.

Ono što je zapanjujuće kod Trampa jeste to što je on napustio čak i privid moralne superiornosti. O Venecueli, otvoreno se hvali da će američke kompanije „ponovo preuzeti“ naftu te zemlje.

Nestale su tvrdnje da američka hegemonija postoji zbog želje da se zaštiti sloboda celog čovečanstva – „zemlje koja bi bila svetionik narodima i blistajući grad na brdu“, kako je to rekao Ronald Regan.

Trampova gruba iskrenost samo ubrzava pad američke moći. Moralna supremacija je oduvek bila obmana, ali je bila korisna laž. Kupovala je bar deo podrške i pristanka. Sad kad je mrtva, svet će sve više želeti da okrene stranu i odbaci svoje propadajuće gospodare.