Tramp je učinio nešto što nije nijedan predsednik SAD od Drugog svetskog rata: Koje je poteze povukao nekoliko sati nakon inauguracije?

Proglašavajući novo američko „zlatno doba“, Tramp je zbrisao velike delove nasleđa Džoa Bajdena i pokazao da planira da uči iz svojih neuspeha u prvom mandatu ne bi li ovog puta izveo transformaciono predsedništvo.

On je, navodi se, pomilovao stotine izgrednika od napada 6. januara 2021. sa jednim potpisom svog crnog markera.

Pokrenuo je obećanu čistku u sektoru imigracija i plan za bezbednost granica i uveo tehnološke oligarhe milijardera u svoj unutrašnji politički krug.

Novi predsednik je pokrenuo istovremene političke alarme u više stranih prestonica momentalno odvrativši SAD od internacionalizma koji je prihvatio svaki predsednik osim njega od Drugog svetskog rata.

U danu burne retorike, zemljotresa izvršne vlasti i euforičnih prijema za 47. predsednika na inauguracionim balovima MAGA CNN je izdvojio najvažnije događaje.

Pražnjenje zatvora  – pomilovanje izgrednika

U gestu koji je bio šokantan po svojoj veličini i koji je odmah pokrenuo pitanja o jednakoj primeni zakona, Tramp je ponudio opšte pomilovanje za oko 1.500 izgrednika 6. januara 2021.

Nekoliko sati nakon što se zakleo da će čuvati, štititi i braniti Ustav, on nije pokazao nikakvu razliku između onih koji su krivi za premlaćivanje policajaca i drugih koji su ušli u američki Kapitol, ali nisu osuđeni za nasilna krivična dela.

Njegove promene su se proširile i na neke od najistaknutijih ekstremista u zemlji, uključujući pristalice Proud Boys i Čuvara zakletve.

Trampov zapanjujući potez pokazao je da predsednici koji osvoje funkcije nakon napada na demokratiju mogu samo da prkose pravdi, a zatim da oslobode svoje pristalice.

On je legitimisao upotrebu nasilja kao oruđa političkog izražavanja, slabeći američku demokratiju i sugerišući da bi oni koji počine nasilne zločine u ime 47. predsednika mogli da se izvuku.

Bivša predsednica Predstavničkog doma Nensi Pelosi nazvala je Trampove postupke „nečuvenom uvredom za naš pravosudni sistem i heroje koji su pretrpeli fizičke ožiljke i emocionalne traume dok su štitili Kapitol, Kongres i Ustav“.

Imigraciona transformacija

Ništa nije pokrenulo Trampovu političku karijeru kao njegove demagoške i preuveličane tvrdnje da su Ameriku preplavili migranti bez dokumenata. U kampanji 2024. iskoristio je Bajdenov neuspeh da ublaži graničnu krizu ranije tokom svog predsedništva.

Tramp je u ponedeljak iskoristio izvršne akcije te je proglasio vanredno stanje na južnoj granici, okončavši upotrebu aplikacije koja je dozvoljavala legalnim migrantima da uđu u SAD. On je započeo proces ukidanja državljanstva po rođenju a novi predsednik je takođe suspendovao preseljenje izbeglica na četiri meseca.

Tramp je otpustio više rukovodstvo Ministarstva pravde odgovorno za nadgledanje imigracionih sudova i obećao je u svom inauguracionom obraćanju da će poslati trupe na granicu. On je odbio da kaže novinarima kada će početi racije ali neizvesnost koja rađa strah je cilj sama po sebi.

Ipak, Tramp ne može samo svojim perom da ispuni svoje ciljeve za masovne deportacije. Da bi finansirao svoje planove odluku mora da potvrdi Kongres.

Samo dva pola-muški i ženski

Tramp je takođe brzo reagovao u vezi sa nizom predizbornih obećanja koja će oduševiti njegovu bazu MAGA, ali bi neke Amerikance mogla ostaviti stigmatizovanim.

On je, na primer, poništio Bajdenove naredbe protiv diskriminacije na osnovu rodnog identiteta i seksualne orijentacije i ukinuo programe o raznolikosti.

U jednom primeru promene, Stejt department će sada zahtevati od podnosilaca zahteva za pasoše i vizu da „tačno“ napišu svoj pol u svojim zvaničnim dokumentima.

„It will henceforth be the official policy of the United States government that there are only two genders: male and female,“ says President Trump.

Latest: https://t.co/vUOmnjrucF

📺 Sky 501, Virgin 602, Freeview 233 and YouTube pic.twitter.com/xrI5hsOkYp

— Sky News (@SkyNews) January 20, 2025

Donald Tramp je obećao danas da će odustati od politike pomoći transrodnim osobama i rekao da će SAD od sada priznati samo dva pola, muški i ženski, definisanih rođenjem, a takođe će biti ukinuta federalna pomoć namenjena podsticanju diverziteta u vladi.

Tehničari su u kući

Ilon Mask je stigao u Belu kuću pre novog predsednika. Vlasnik X i SpaceX, koji ima velike savezne ugovore, pojavio se dok je Tramp gledao svoju inauguralnu paradu u vašingtonskoj areni Capital One. Mask je spreman da počne da radi u novoosnovanom Odeljenju za vladinu efikasnost.

A ranije u ponedeljak, Mask, osnivač Amazona Džef Bezos, izvršni direktor Epla Tim Kuk, izvršni direktor Gugla Sundar Pičai i osnivač Mete Mark Zakerberg pojavili su se zajedno sa Trampom na službi pre inauguracije i zauzeli istaknute pozicije na inauguraciji.

Bila je to zapanjujuća manifestacija pomeranja vođa Silikonske doline od demokrata ka Trampu. Predsednik je kasnije tvrdio da ima smisla staviti takve pionire da rade za američke interese u svetu hiperkonkurentnosti.

Ali njihovo prisustvo donosi ogroman potencijalni sukob interesa. A rukovodioci efektivno kontrolišu izvore informacija za milione Amerikanaca i sada imaju podsticaje da ih oblikuju kako bi zadovoljili Trampa.

Globalni udarni talasi

Tramp se vratio remeteći san globalnih lidera. Tokom konferencije za štampu u Ovalnom kabinetu, on je u hodu izbacio spoljnu politiku. Potvrdio je široko rasprostranjen zahtev da članice NATO-a više nego udvostruče svoju obećanu potrošnju na odbranu na 5 odsto BDP-a.

To je nemoguće za saveznike koji su zaglibljeni u ekonomske probleme i pokušavaju da finansiraju ogromne države blagostanja. Ovo je verovatno pregovaračka taktika pošto ni SAD ne troše toliko. Ali Evropa se vratila Trampu u oči.

Tramp je eskalirao svoj rat reči oko Panamskog kanala, rekavši da su SAD napravile „glup poklon“ kada su ustupile suverenitet nad vitalnim plovnim putem. On je lažno tvrdio da „Kina upravlja Panamskim kanalom i mi ga nismo dali Kini. Dali smo ga Panami i vraćamo ga nazad“.

Nije naveo datum kada će uvesti obećane carine Kini, dok je potvrdio da je pozvan da poseti Peking. Ovo je sugerisalo da Tramp traži potencijalne nove tarife kao pregovaračko sredstvo pre svakog putovanja.

Tramp je takođe više puta lažno tvrdio da bi tarife donele ogromnu finansijsku dobit za SAD, kada bi njihov trošak uglavnom snosili američki potrošači. Mogućnost da bi oni mogli da dovedu do inflatornih pritisaka i povećaju cenu namirnica, smeštaja i benzina takođe bi moglo da odloži planirane mere Trampu.

Narko karteli-terorističke organizacije

On je takođe označio meksičke narko kartele kao strane terorističke organizacije.

Tramp je takođe pokušao da započne rat nadmetanja za svoju prvu inostranu posetu, rekavši da ako Saudijska Arabija ili bilo koja nacija potroši 500 miliona dolara na američku robu, oni bi mogli da budu na vrhu liste.

I u fascinantnom potezu, izvršio je pritisak na ruskog predsednika Vladimira Putina da sklopi mirovni sporazum u Ukrajini, rekavši da zbog rata „ne izgleda baš dobro“.

„Lepe tarife“

Jedna stvar koju Tramp nije odmah uradio a govorio je da hoće to je da nametne velike nove inostrane dažbine trgovinskim partnerima – možda da bi izbegao zastrašivanje tržišta – uprkos tome što je ranije rekao da je carina „najlepša reč“.

Ali kasnije je rekao da će 1. februara uvesti carine od 25 odsto Meksiku i Kanadi, povećavajući izglede za kontinentalni trgovinski rat.

„Razmišljamo o 25 odsto za Meksiko i Kanadu jer oni dozvoljavaju velikom broju ljudi… da uđu i da uđe fentanil“, rekao je Tramp. „Mislim da ćemo to učiniti 1. februara.“

Meksiko je bio najveći trgovinski partner SAD u 2023. sa ukupnom trgovinskom razmenom od 807 milijardi dolara, iznosom koji je premašio trgovinu SAD sa Kinom, prema američkom Stejt departmentu.

Povlačenje iz Svestke zadravstvene organizacije

Tek što je inaugurisan za predsednika SAD Tramp nije gubio vreme. Potpisao je niz spoljnopolitičkih poteza među kojima je i povlačenje SAD iz Svetske zdravstvene organizacije za koju su analitičari upozorili da bi mogla da ometa napore u borbi protiv budućih pandemija, prenosi Gardijan.

SAD se povlače iz organizacije, navodi se u nalogu, zbog „nepravilnog postupanja organizacije sa pandemijom Covid-19 koja je nastala zbog Vuhana u Kini i drugih globalnih zdravstvenih kriza, njenog neuspeha da usvoji hitno potrebne reforme i njene nesposobnosti da demonstrirati nezavisnost od neprikladnog političkog uticaja država članica SZO.” SAD su najveći finansijer organizacije sa sedištem u Ženevi.

Potpisao je naredbu kojom povlači SAD iz Pariskog klimatskog sporazuma na kojoj se pozabavio temama od trgovinskih ratova do TikToka i rekao da je „nije uveren“ da će se primirje između Hamasa i Izraela održati.

Tramp je takođe u ponedeljak uveče potpisao izvršnu naredbu kojom je proglasio 90-dnevnu pauzu u isplaćivanju američke inostrane razvojne pomoći, ostavljajući tu neizvesnost u zavisnost od odluke Marka Rubija, kojeg je juče jednoglasno potvrdio Senat za državnog sekretara.

Tramp je takođe poništio sankcije Bajdenove administracije protiv nasilnih izraelskih naseljenika što se smatra ustupkom izraelskom premijeru Benjaminu Netanjahuu usred ključnog sporazuma o prekidu vatre između Izraela i Hamasa.

Ovakve odluke donete munjevito brzo u prvim satima Trampovog predsedavanja nagovestile su kako će američka spoljna politika napraviti oštar i idiosinkratičan zaokret prema viziji novog predsednika o spoljnoj politici „Amerika na prvom mestu“ koja ceni interese SAD iznad svega.

„Putin uništava Rusiju“

Istovremeno, Tramp je izneo vesti o temama od zabrane TikToka do razgovora sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom o trogodišnjem ratu u Ukrajini.

Upitan o ratu u Ukrajini, Tramp je rekao da će se sastati sa Putinom „vrlo brzo“ i rekao da njegov ruski kolega „uništava Rusiju“ odbijanjem da pregovara o prekidu vatre sa Ukrajinom.

O tome da li bi mogao da posreduje u prekidu vatre, rekao je: „Moram da razgovaram sa predsednikom Putinom, moraćemo da saznamo. On ne može biti oduševljen. Ne ide mu tako dobro“.

Gaza fenomenalna lokacija na moru

Bio je uveren da može da ubedi Saudijsku Arabiju da normalizuje odnose sa Izraelom u skladu sa Abrahamovim sporazumom, što je bila politika potpisivanja njegove prethodne administracije.

Ali na pitanje da li može da održi primirje između Izraela i Hamasa, on je rekao da „nije uveren. To nije naš rat, to je njihov rat“.

„Mislim da su na drugoj strani veoma oslabljeni“, rekao je on, misleći na Gazu i militantnu grupu Hamas. „Pogledao sam sliku Gaze. Gaza je kao veliko mesto za rušenje. To mesto zaista mora biti obnovljeno na drugačiji način.“

Upitan da li je spreman da pomogne u obnovi Gaze, rekao je „možda“, a zatim je krenuo u neposrednu diskusiju koja je potekla iz njegovih dana kao investitora za nekretnine.

„Znate da je Gaza zanimljiva, to je fenomenalna lokacija“, rekao je on. „Na moru, najbolje vreme… neke lepe stvari mogu da se urade sa njom“.