Tramp predlaže nuklearne testove – šta to znači

Prošlo je 33 godine otkako su Sjedinjene Američke Države poslednji put testirale nuklearno oružje uz eksploziju. Ali ove srede 29. oktobra 2025. predsednik Donald Tramp je, čini se, izdao nalog da se testiranja obnove „odmah“.

Objava predsednika na njegovoj platformi Truth Social pozivala se na nuklearnu pretnju Rusije i Kine.

„Zbog programa testiranja drugih zemalja, naložio sam Ministarstvu rata da počne testiranje našeg nuklearnog oružja na ravnopravnoj osnovi“, napisao je Tramp. Ministarstvo rata koje je pomenuo u stvari je dosadašnje Ministarstvo odbrane kojem je nedavno vraćeno to staro ime.

Nekoliko dana ranije, Tramp je osudio Rusiju zbog testiranja nuklearne rakete na nuklearni pogon.

Ako se najava predsednika SAD pretvori u stvarnost, to bi značilo ukidanje višedecenijskog moratorijuma na nuklearna testiranja.

Trampova administracija je već tokom njegovog prvog mandata razmatrala sličnu ideju, ali je ona na kraju odbačena.

Da li je verovatno da SAD zaista detoniraju nuklearno oružje?

Stručnjaci za nuklearno oružje kažu da nije sasvim jasno šta Tramp tačno podrazumeva pod nuklearnim testiranjem. To bi moglo značiti samo testove leta, poput onih koje sprovodi Rusija – dakle, ispitivanja projektila koji nose nuklearne bojeve glave ili oružja slične veličine, ali bez detoniranja. Ili bi to moglo značiti složen i opasan proces podzemne detonacije.

„Očekujem da će biti sprovedeni testovi leta američkih interkontinentalnih balističkih raketa, ali bih bio veoma iznenađen kada bi Sjedinjene Države ponovo započele stvarna nuklearna eksplozivna testiranja“, kaže za DW doktor Aleksander Bolfras, šef odeljenja za strategiju, tehnologiju i kontrolu naoružanja u Međunarodnom institutu za strateške studije, trustu mozgova koji ima kancelarije širom sveta.

Vitalij Fedčenko, viši istraživač u Stokholmskom međunarodnom institutu za istraživanje mira (SIPRI), takođe sumnja u tu mogućnost, s obzirom na nedostatak konkretnih informacija. On ukazuje da bi smer Trampovog naloga mogao da upućuje na manje ozbiljnu opciju.

„U američkoj administraciji je za održavanje sposobnosti za izvođenje nuklearnih testova zaduženo Ministarstvo energetike, a ne Ministarstvo odbrane“, kaže Fedčenko. „Dakle, ako je on naložio Ministarstvu odbrane da to uradi, onda možda govori o nekoj vrsti raketnih testova i sličnim stvarima. Ali ako govorimo o samom nuklearnom oružju, onda je to u nadležnosti Ministarstva energetike.“

Gde bi u SAD moglo da se obavi testiranje detonacije?

Oba stručnjaka slažu se da bi, ukoliko dođe do eksplozije, ona bila izvedena u pustinji Nevade. Tamo su i ranije sprovođeni takvi testovi, pre nego što je većina nuklearnih država proglasila obustavu.

Ali Fedčenko za DW dodaje da, s obzirom na to da danas verovatno ima vrlo malo ljudi s neposrednim iskustvom u takvim testovima, kao i na složenost potrebne logistike, bilo kakva brza akcija na tom planu deluje gotovo nemoguće.

„Ako govorimo o stvarnom datumu testiranja, to bi bilo tek za nekoliko godina – najmanje 18 meseci, čak i ako sve teče apsolutno po planu“, rekao je. „Potrebno je pripremiti mesto gde će se test obaviti. Ako je test podzemni, mora se iskopati okno ili nešto slično.

„Test se može obaviti pod zemljom, ali to je i dalje nuklearna eksplozija. I ako nešto ne krene po planu, može doći do ispuštanja ili curenja radioaktivnih materijala u atmosferu. Dakle, govorimo o mogućem radioaktivnom oblaku negde u blizini Las Vegasa. Takođe bi došlo i do seizmičkih efekata na visoke zgrade.“

Kakvu ulogu ima Rusija u svemu tome?

Ruski testovi nuklearnih projektila našli su se početkom nedelje na naslovnim stranama, kada je načelnik Generalštaba Ruske Federacije, Valerij Gerasimov, izvestio predsednika Vladimira Putina da je vojska „izvela višesatni let rakete na nuklearni pogon, koja je preletela 14.000 kilometara – što nije njen maksimum.“

Ali Bolfras sumnja da će to imati stvaran uticaj na SAD.

„Ne mislim da Sjedinjene Države pokušavaju da oponašaju ono što Rusi rade. SAD već imaju jasno definisan program modernizacije svog nuklearnog oružja. Mnoge od tih modernizacija potiču još iz kasnog perioda Hladnog rata, pa ima smisla osavremeniti ih i uvesti nove sisteme“, rekao je.

„Ali ti ruski, takozvani egzotični ili novi sistemi uglavnom proizlaze iz straha da bi američka protivraketna odbrana mogla da onemogući prodor njihovog tradicionalnog nuklearnog oružja. Sjedinjene Države nemaju takav strah, jer Rusija ne ulaže u protivraketnu odbranu na isti način kao SAD.“

Da li bi druge nuklearne sile mogle da izazovu novu trku u naoružanju?

Iako Trampove namere, a kamoli konkretne akcije, još nisu jasne, čak i sama ovakva izjava može da ima odjeka.

Prema podacima SIPRI-ja, Sjedinjene Države, Rusija, Velika Britanija, Francuska, Kina, Indija, Pakistan, Severna Koreja i Izrael smatraju se „nuklearno naoružanim državama“.

Prema izveštaju te organizacije objavljenom ranije ove godine, sve te zemlje sprovodile su „intenzivne programe modernizacije nuklearnog oružja tokom 2024. godine, unapređujući postojeće sisteme i dodajući nove verzije“.

Kako je Tramp nedavno istakao, SAD imaju više nuklearnih bojevih glava od bilo koje druge zemlje, dok je Kina, kaže, „daleka treća“ iza Rusije.

Ali azijska sila udvostručila je veličinu svog arsenala na procenjenih 600 nuklearnih bojevih glava u 2025. – u odnosu na 300 u 2020, prema podacima vašingtonskog trusta mozgova Centar za strateške i međunarodne studije. Procene su da bi taj broj do 2030. mogao da poraste na više od hiljadu.

„Osim Kine, ne vidimo masovno gomilanje nuklearnog oružja“, kaže Bolfras. „Sjedinjene Države su duboko zabrinute za budućnost. Ne samo da moraju da prilagode svoj nuklearni arsenal i strategiju Rusiji, već sada moraju da se suoče s dve sile. Postoji, dakle, potencijal za trku u naoružanju.“