Tramp razmatra ciljani napad na Iran, a potom i veći udar

Prema navodima osoba upoznatih sa internim razmatranjima u administraciji, predsednik Tramp je rekao saradnicima da će, ukoliko diplomatija ili eventualni početni ciljani američki napad ne navedu Iran da popusti i odustane od nuklearnog programa, razmotriti mnogo veći napad u narednim mesecima, sa ciljem da se iransko rukovodstvo ukloni s vlasti, navodi NT.

Pregovarači Sjedinjenih Država i Irana trebalo bi da se sastanu u četvrtak u Ženevi u, po svemu sudeći, poslednjem pokušaju da se izbegne vojni sukob. Međutim, Tramp razmatra opcije za američku akciju ukoliko pregovori propadnu.

Iako konačne odluke još nisu donete, njegovi saradnici navode da je Tramp sklon da u narednim danima sprovede početni udar, kako bi pokazao iranskim liderima da moraju pristati da se odreknu sposobnosti za izradu nuklearnog oružja.

Među mogućim metama razmatraju se sedište Iranske revolucionarne garde, nuklearna postrojenja, kao i program balističkih raketa.

Ukoliko ti potezi ne ubede Teheran da ispuni njegove zahteve, Tramp je saradnicima rekao da ostavlja otvorenom mogućnost vojne ofanzive kasnije tokom godine, sa ciljem da se pomogne svrgavanje ajatolaha Alija Hamneija, vrhovnog vođe Irana.

Čak i unutar administracije postoje sumnje da li se takav cilj može postići samo vazdušnim udarima. U međuvremenu, iza kulisa se razmatra novi predlog koji bi mogao da ponudi izlaz iz vojnog sukoba: veoma ograničen program obogaćivanja uranijuma koji bi Iran sprovodio isključivo u medicinske svrhe.

Nije jasno da li bi ijedna strana pristala na takav kompromis. Ipak, predlog dolazi u trenutku kada se dve grupe nosača aviona, kao i desetine lovaca, bombardera i aviona za dopunu goriva, okupljaju na dometu Irana.

Tramp je u sredu u Sobi za krizne situacije u Beloj kući razgovarao o planovima za napade na Iran. Sastanku su prisustvovali potpredsednik Džej Di Vens, državni sekretar Marko Rubio, predsedavajući Združenog generalštaba general Den Kejn, direktor CIA Džon Retklif i šefica kabineta Susi Vajls.

Tokom sastanka, Tramp je tražio od generala Kejna i Retklifa da se izjasne o široj strategiji prema Iranu, ali se oni u pravilu ne zalažu za određene političke stavove. General Kejn je govorio o operativnim mogućnostima vojske, dok je Retklif izneo procene o situaciji na terenu i mogućim ishodima predloženih operacija.

Za razliku od operacije prošlog meseca, kada je procenjeno da postoji velika verovatnoća uspeha u akciji protiv predsednika Venecuele Nikolasa Madura, general Kejn nije mogao da pruži ista uveravanja kada je reč o Iranu, pre svega zato što je reč o daleko složenijoj meti.

Potpredsednik Vens, koji se ranije zalagao za uzdržanost u prekomorskim vojnim intervencijama, nije se usprotivio napadu, ali je tokom sastanka intenzivno ispitivao generala Kejna i Retklifa, tražeći detaljnije procene rizika i složenosti operacije protiv Irana.

Ranije su razmatrane i opcije koje su uključivale slanje timova specijalnih snaga na teren radi uništavanja iranskih nuklearnih i raketnih postrojenja, uključujući objekte duboko ukopane ispod zemlje, van dometa konvencionalne američke municije. Međutim, takve operacije bile bi izuzetno rizične, pa su za sada ti planovi odloženi.

Bela kuća je odbila da komentariše Trampove odluke.

I pre nego što Iran dostavi svoj, kako se očekuje, poslednji predlog, stavovi obe strane deluju sve tvrđe. Trampov specijalni izaslanik Stiv Vitkof izjavio je da je „jasno uputstvo“ predsednika da jedini prihvatljiv ishod bude „nulta stopa obogaćivanja“ nuklearnog materijala.

Iranski ministar spoljnih poslova Abas Aragči, međutim, poručio je da njegova zemlja nije spremna da se odrekne, kako je rekao, svog „prava“ na proizvodnju nuklearnog goriva u skladu sa Sporazumom o neširenju nuklearnog oružja.

Jedan od predloga koji se razmatra, a koji potiče od generalnog direktora Međunarodne agencije za atomsku energiju Rafaela Grosija, predviđa da Iranu bude dozvoljena proizvodnja vrlo malih količina nuklearnog goriva isključivo u medicinske svrhe. Iran već decenijama proizvodi medicinske izotope u istraživačkom reaktoru u Teheranu.

U tom slučaju, Iran bi mogao da tvrdi da i dalje obogaćuje uranijum, dok bi Tramp mogao da kaže da su zatvorena sva postrojenja koja omogućavaju izradu nuklearnog oružja.

Ipak, ostaje neizvesno da li je Iran spreman da svoj obiman nuklearni program, u koji su uložene milijarde dolara, svede na tako ograničen nivo, kao i da li bi Tramp pristao na bilo kakvo obogaćivanje, s obzirom na njegova javna insistiranja na „nultoj stopi“.

U međuvremenu, američko vojno prisustvo u regionu dostiglo je nivo kakav nije viđen od priprema za invaziju na Irak pre skoro 23 godine. Dve grupe nosača aviona, desetine borbenih i bombarderskih letelica i protivraketni sistemi raspoređeni su u regionu.

Američki zvaničnici, međutim, nisu jedinstveni u pogledu ciljeva. Dok Tramp govori o sprečavanju Irana da razvije nuklearno oružje, drugi zvaničnici navode i dodatne razloge: zaštitu demonstranata, uništavanje iranskog raketnog arsenala i prekid podrške Hamasu i Hezbolahu.

Ipak, vojna akcija SAD mogla bi da izazove snažan nacionalistički odgovor u Iranu, čak i među onima koji žele kraj vlasti ajatolaha Hamneija.

Evropski zvaničnici su izrazili sumnju da bi vojni pritisak mogao naterati iransko rukovodstvo da odustane od programa koji je postao simbol otpora prema Sjedinjenim Državama.