„Isterajte čudovište, tiranin mora pasti“: Sajmon Tisdal ukazuje u analizi da je „Tramp i samo Tramp hitni problem“

Njegov pokušaj da zauzme suverenu teritoriju lojalnog saveznika Danske; njegov govor u Davosu prošle nedelje koji ruši norme, duboko neznalački; i njegovo prezrivo maltretiranje lidera Velike Britanije i EU definitivno su pokazali kakva je egzistencijalna, neumirljiva, neopisiva pretnja 47. američki predsednik zaista, piše Sajmon Tisdal, spoljnopolitički komentator Gardijana.

Sve priče posle Davosa su o tome šta Velika Britanija, EU i NATO moraju da urade u budućnosti da bi se oduprli i obuzdali Trampa i kako da se suprotstave njegovim pokušajima da sruši globalni poredak zasnovan na pravilima.

Ipak, potreban je osećaj za meru. Ako se njegove politike i poziranje uklone iz jednačine, jasno je da ujedinjujući, ali poznati posleratni svet rivalstava velikih sila i de fakto sfera uticaja ostaje uglavnom nepromenjen. Kontinuiteti brojčano nadmašuju pukotine. Takođe je jasno da ovu krizu Evropa na kraju ne može da reši.

Tramp i samo Tramp je glavni, hitni problem. A Tramp je čudovište napravljeno u Americi. Na Amerikancima je da ga ponište i isprave stvari – što će sigurno učiniti, pre ili kasnije.

Kriza na Grenlandu koja još uvek tinja je najnoviji primer – posle Venecuele, Gaze i Irana – Trampovog neoimperijalnog prekoračenja. Ako je iskreno želeo da pojača bezbednost na Arktiku, samo je trebalo da pita.

Danska je već ugovorom obavezana da prihvati više, većih američkih baza. NATO saveznici i EU su spremni da pomognu. Ali ono što vašingtonski kraken zaista želi jeste da proguta celu teritoriju i njene resurse, bez obzira na želje Grenlanđana.

Trampov mučno nedostojanstven, kukavički nastup u Davosu otkrio je čoveka čiji egoizam ne poznaje granice, čija preterana ambicija da vlada svetom izmiče kontroli. Ovo nije preterivanje. Kako drugačije razumeti njegov novi „Odbor za mir“ – klub od milijardu dolara za diktatore, sa njim kao doživotnim predsednikom, koji je očigledno namenjen da zameni UN?

Trampova taktika tvrdokorne ruke, uključujući uobičajene carinske pretnje, izazvala je nešto blizu panike među evropskim liderima. Reakcija Ursule fon der Lajen iz EU bila je tipična. „Promena u međunarodnom poretku nije samo seizmička, već je trajna“, upozorila je.

Široki konsenzus – Mark Karni, premijer Kanade, bio je elokventno apokaliptičan – jeste da se svet promenio, zauvek i na gore, i da je jedino preostalo pravilo „moć čini pravo“.

Ova žalost o sudnjem danu je preuveličana, nedostaje joj perspektiva. Istorijski gledano, poredak zasnovan na pravilima koje su vodile UN uvek je bio izbor „uzmi ili ostavi“ za velike sile tog vremena.

Nelegalna invazija na Irak 2003. godine je tipičan primer. Ono što je sistem činilo funkcionalnim veći deo vremena bila je racionalna težnja ka nacionalnom interesu. Ključna razlika danas je u tome što se Tramp ponaša iracionalno, ugrožavajući interese i vrednosti SAD i njihovih saveznika.

Većina Amerikanaca sada izgleda deli evropski stav o Trampu kao o opasnoj sramoti. Po skoro svakom pitanju, domaćem i spoljnom, njegovi rejtinzi neodobravanja dostižu nove maksimume.

U Davosu, Tramp je ponovio laž da je 2024. godine „ubedljivo“ pobedio. U stvari, on je pobedio na izborima sa 1,5 odsto glasova naroda. Od registrovanog biračkog tela od 174 miliona, oko 97 miliona je glasalo za nekog drugog ili uopšte nije glasalo. Danas je većina protiv Trampa znatno veća.

Šta da se radi? Novembarski srednjoročni izbori bi ga mogli obuzdati – iako se čini da su daleko. Trampovo loše rukovanje ekonomijom, posebno njegovi carinski ratovi, podstiču krizu „pristupačnosti“ čije postojanje on poriče.

Njegovi nasilni antimigrantski paravojni napadi na američke gradove proizvode scene koje podsećaju na film „Građanski rat“ iz 2024. Tramp svakodnevno gazi američki Ustav, podelu vlasti, predstavničku demokratiju i građanske slobode.

Amerikanci nisu glasali za ovo. Niti su to uradili američki saveznici poput Britanije. Uprkos svojoj nepogrešivo ljubaznoj, strpljivoj diplomatiji i ličnom gostoprimstvu prema Trampu, vlada Kira Starmera je više puta izdana ili potkopana zbog Ukrajine, regulacije velikih tehnoloških kompanija, trgovine, klimatske politike, pomoći Gazi, palestinske državnosti i sada britanskih vojnika u Avganistanu.

Lako je razumeti zašto su zapadni političari zabrinuti. Grenland je daleko od sređenog stanja. Tramp i NATO su na ivici sloma. Borba za pravedan mir u Ukrajini je u velikoj opasnosti da bude izgubljena.

Trampov „istorijski“ mirovni plan za Bliski istok fatalno ignoriše centralno pitanje – nezavisnost Palestine. Njegovo lično preziranje suverenih granica, povelje UN i međunarodnog prava ohrabruje druge autokrate svuda.

Traume od prošle nedelje su možda bile formativne. Sada je široko prihvaćeno da Evropa mora učiniti mnogo više da brani i promoviše sopstvenu bezbednost i vrednosti kao geopolitički igrač u prvom redu. U javnosti se antitrampovski ton znatno pooštrio.

Mirotvorci su se povukli u drugi plan dok su se šok i bes pretvorili u prkos. Evropa se snažno suprotstavila Trampovoj „prisili“. Jedan diplomata je to nazvao „rubikonskim trenutkom“. Ali postoje granice onoga što može da učini.

Nada leži u činjenici da se većina Amerikanaca slaže da je Tramp greška, ako ne i otvorena, odbojna aberacija. Ankete pokazuju da većina ostaje čvrsto proevropska i proNATO. I većina svakako shvata da ova svestrana štetna parodija Bele kuće ne može da se nastavi nekontrolisano.

Zarad svojih prijatelja, zarad globalnog poretka, zarad sopstvenog zdravog razuma, ućutkana većina SAD sada mora da deluje brzo, odlučno, jedinstveno – i, ako je potrebno, sa neuobičajenim stepenom ustavne fleksibilnosti – da ograniči njegovu despotsku vladavinu pre nego što se stvari dodatno pogoršaju.

Građani Republike! Sprovedite impičment Trampa. Proglasite ga nepodobnim. Ustanite, pobunite se i svrgnite ga kao što je pre 250 godina svrgnut Džordž III. Uradite sve što morate da mirno rešite svet ovog kičastog, bezobraznog uzurpatora i svrgnete ovog potencijalnog kralja – ali uradite to brzo. Osujetite mu planove. Ugasite ga. Zatvorite ga. Isterajte čudovište.

Od 1945. godine, Amerikanci su preuzeli ulogu nosioca globalne slobode. Sada moraju da se oslobode. SAD 2026. godine zahtevaju drugu revoluciju. Da bi pobegle od noćne more, spasile demokratiju, obnovile grad na brdu, tiranin mora pasti.