Blumberg: Rusija gubi energetski uticaj u Srbiji, Vučić mora da ubedi Vašington da je spreman da se odrekne Gazproma

Poslanici su odobrili odluku vlade da se akcionaru oduzmu prava, preuzmu kontrolu nad preduzećem i imenuju spoljni menadžer koji mora da se dogovori o njegovoj prodaji novom vlasniku.

Ova priča ima simboličko značenje, pokazujući kako se rat koji je Vladimir Putin pokrenuo u Ukrajini pretvorio u gubitke za Rusiju, piše Blumberg.

Trampove sankcije protiv Lukoila i Rosnjefta nanele su najteži udarac ruskoj ekonomskoj moći na Balkanu u decenijama, potkopavajući pozicije Kremlja u regionu u kojem su se Istok i Zapad vekovima borili za uticaj, piše Bloomberg.

„Osnova ruskog uticaja zasnivala se na energetsku dominaciju kroz naftu i gas. Decenijama nije bilo moguće osloboditi se tog sovjetskog nasleđa. Sada je ono u velikoj meri nestalo. Na izdisaju je, i zato izaziva toliku zabrinutost“, rekao je za Ruslan Stefanov, glavni ekonomista sofijskog Centra za proučavanje demokratije.

Pored Bugarske, Rusija gubi energetski uticaj i u Srbiji, zemlji koja je dugo zauzimala proruski kurs, a poslednjih godina – obeleženih približavanjem Zapadu – pokušavala makar da zadrži ravnotežu.

Sada vlada razmatra mogućnost otkupa udela ruskih akcionara u kompaniji Naftna Industrija Srbije (NIS): Gazpromnjefta (44,85 odsto) i petersburške kompanije „Intelligence“ (pod kontrolom Gazprom Kapitala, 11,3 odsto).

NIS, koji upravlja jedinom rafinerijom u zemlji i obezbeđuje oko 80 odsto potreba Srbije za benzinom i dizelom, te više od 90 odsto potreba za avio-gorivom i mazutom, u oktobru nije uspeo da dobije novo izuzeće od američkih sankcija.

U Beogradu žele da izbegnu nacionalizaciju NIS-a. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da će, u krajnjem slučaju, vlada obezbediti novac za otkup, ali je zamolio Gazprom da sam pronađe kupca. Gazprom je, zauzvrat, od SAD zatražio da produže licencu NIS-u dok potraga za kupcem traje.

Neki dobavljači već su prekinuli saradnju sa NIS-om. Da bi izbegao sankcije koje bi mogle ozbiljno da pogode srpsku ekonomiju, Vučić, koji se već mesecima suočava sa masovnim protestima, mora da ubedi Vašington da je Srbija zaista spremna da se odrekne Gazproma, navodi Blumberg.

Bugarska je u međuvremenu u tome uspela: vlasti su usvojile zakon o preuzimanju kontrole nad Neftohim samo nekoliko sati nakon što je američko Ministarstvo finansija 7. novembra odbilo da odobri prodaju Lukoilovog međunarodnog biznisa trgovcu naftom Gunvor, nazvavši tu firmu „marionetom Kremlja“.

Deset dana kasnije, upravljanje kompanijom preuzeo je Rumen Specov, bivši direktor poreske uprave. Nakon toga su SAD izdale Neftohim licencu za nastavak rada do aprila 2026. Lukoil je u sredu saopštio da preduzima sve neophodne korake za prodaju svojih bugarskih aktiva, uključujući rafineriju i mrežu od 220 benzinskih stanica.

Nakon potpunog potiskivanja ruskih naftnih giganata iz Bugarske i Srbije, Putinov uticaj na Balkanu biće neutralisan, smatra Mario Bikarski, viši stručnjak za Evropu u analitičkoj kompaniji Verisk Maplecroft.

„Biće smanjene mogućnosti za lobiranje i druge oblike saradnje sa političkom i poslovnom elitom zemalja regiona“.

Rusija bi mogla pokušati da povrati svoj ekonomski uticaj na Balkanu, ali to će biti teško, smatra Bikarski.

„Čak i kada se rat između Rusije i Ukrajine završi i sankcije eventualno budu ukinute, Rusija će se mučiti da povrati svoj uticaj na energetskim tržištima regiona, s obzirom na to da postoji mnogo širi krug pouzdanijih dobavljača i partnerskih zemalja“, rekao je on.

„Moskva će morati da traži alternativne puteve kako bi zadržala geoekonomski uticaj u regionu“.