„Priča o svemu i misli da je sve u pravu“: Dve stvari je Tramp upadljivo prećutao na sastanku kabineta, zašto?

Najavio je malo planova za ublažavanje duboke nesigurnosti koju milioni Amerikanaca osećaju zbog visokih troškova svakodnevnog života ili zastrašujućeg skoka premija za polise Zakona o pristupačnoj nezi (Affordable Care Act).

Umesto toga, koristi poznatu taktiku majstora brendiranja – oblikovanje nove realnosti u kojoj takvi problemi praktično ne postoje.

„Pogledajte, pristupačnost je prevara koju su započele demokrate, koje su same prouzrokovale probleme sa cenama“, besneo je Tramp na početku beskrajnog sastanka kabineta u utorak. „Oni su kao prevaranti. Znate, ja ih zovem šarlatanima, muškarci i žene. Izađu i kažu ‘pristupačnost'“.

I neke demokrate delovali su kao da su tek naknadno otkrili reč „pristupačnost“ i vide je kao čarobni štapić za oživljavanje svoje stranke.

Međutim, biti kriv za rastuće troškove je prokletstvo za one na vlasti. Tramp to dobro zna. Njegova obećanja da će smanjiti cene pomogla su mu da prošle godine ponovo osvoji Belu kuću. A sada je on na udaru kritika. Nazivanje svega prevarom neće pomoći ni njemu ni građanima koji su najviše pogođeni.

Tramp preuzima veliki rizik odbijajući da prizna krizu životnih troškova koja trenutno dominira politikom, posebno jer poslednji izbori pokazuju da ovo pitanje može biti prednost za demokrate i ugroziti kontrolu Republikanske partije nad Kongresom sledeće godine.

Teška situacija za Džej Di Vensa

Nije prvi put da Trampove izlive o „pristupačnosti“ ostavljaju Džej Di Vensa u teškoj situaciji. Kao potencijalni naslednik Trampa, potpredsednik ne može jednostavno da ignoriše glavno pitanje birača.

Sedeći preko puta Trampa na kabinetskom sastanku, Vens je implicitno priznao da nije sve savršeno, dok je ponavljao stav svog šefa da je za sve kriv Bajden.

„Bilo bi apsurdno rešiti svaki problem nastao u poslednje četiri godine za samo 10 meseci,“ rekao je Vens. „Mislim da će 2026. biti godina kada će ova ekonomija zaista poleteti“.

Predsednik je bio podjednako ležeran i prema rastu premija za Obamacare, što bi sledeće godine moglo uskratiti zdravstvenu zaštitu milionima ljudi.

Pokušaj Bele kuće i republikanskih članova Kongresa da pronađu rešenje zapao je u zastoj zbog neslaganja unutar partije. Čak je i Tramp, pred Dan zahvalnosti, nagovestio da je ova pozicija neodrživa – koliko god mrzeo Obamacare.

Ali u utorak nije bilo mnogo znakova predsedničkog liderstva potrebnog da se kroz duboko nevoljan republikanski Kongres progura bilo kakvo rešenje.

„Obamacare je užasna zdravstvena zaštita“, rekao je Tramp pre nego što je spomenuo svoju ideju da se državni novac da osiguranicima kako bi sami ušli na tržište – šema toliko složena da postoji mala šansa da se realizuje pre praznika.

„Želimo da ljudi sami odu i kupe svoju zdravstvenu zaštitu, i biće im odlično. Biće im odlično. Tako da sada pregovaramo o tome sa demokratama“.

Tramp je izneo iste vrste nejasnih komentara koje u njegovih pet godina na vlasti nikada nisu proizvele plan za zdravstvenu zaštitu.

Tramp je pokušao da smanji cenu određenih lekova na recept. I ponosno je u utorak govorio o tome kako je delovao da lekovi za mršavljenje, ili ono što je nazvao „lek za gojazne, lek za gojazne, F-A-T, za gojazne ljude“ postanu pristupačniji.

Ali dok takvi potezi često zahtevaju razmišljanje izvan okvira koji ograničavaju obične političare, ne postoji jasan strateški kontinuitet između atraktivnih javnih najava.

I dok Tramp, kao milijarder, teško razume pojam pristupačnosti, ima i druge velike planove. Uzmimo za primer aerodrom Duls, izvan Vašingtona.

„To je užasan aerodrom. Pogrešno je dizajniran – sa jednom dobrom zgradom, zapravo. Ima prelepu terminalnu zgradu“, rekao je Tramp pred članovima kabineta. „Pretvorićemo ga u nešto zaista spektakularno. Imamo neverovatan plan za to“.

Ipak, sređivanje aerodroma Duls shodno 21. veku teško da će olakšati ekonomsku krizu koja pogađa milione ljudi. Umesto toga, izgleda više kao lični projekat predsedničke taštine, koje on nada se da će ostaviti trag dugo nakon što napusti funkciju – poput nove balske dvorane u Beloj kući.

Ko će više pohvaliti predsednika

Sastanak Kabineta bio je jednako apsurdan kao i svi prethodni. Podređeni su se takmičili ko će više pohvaliti predsednika.

Sekretar za transport Šon Dafi promovisao je svoju kampanju „Ponovo učiniti Ameriku pametno letećom“. „Možda ne nositi pidžame ili papuče u avionu“, rekao je on. A državni sekretar Marko Rubio proglasio je „najtransformativnijom godinom u američkoj spoljnoj politici barem od završetka Drugog svetskog rata“.

Prisustvo Rubija pored predsednika pričalo je izuzetnu priču.

Mogli biste pomisliti da državni sekretar i savetnik za nacionalnu bezbednost treba da budu u Kremlju, pokušavajući da posreduju u okončanju rata u Ukrajini sa predsednikom Vladimirom Putinom.

Umesto toga, američku delegaciju predvodili su Trampov izaslanik Stiv Vitkof i zet Džared Kušner. Obojica su bogati trgovci i odražavaju transakcionu merkantilističku prirodu Trampove spoljno-političke strategije. Rubio je takođe mogao da „pokvari zabavu“ kao najveći skeptik prema Putinu u Trampovom timu.

Trampovi pokušaji da okonča rat u Ukrajini jedan su od velikih spoljnopolitičkih projekata, delom usmerenih na osvajanje Nobelove nagrade za mir, a koje kritičari iz redova Republikanske stranke, poput razočarane predstavnice Džordžije Mardžori Tejlor Grin, strahuju da ga udaljavaju od njegovih „America First“ korena.

Grin, takođe, želi da se predsednik pozabavi pitanjem pristupačnosti života.

Još jedna od tih spoljnih avantura je ogromno američko vojno jačanje kod Venecuele, dizajnirano da sruši predsednika Nikolasa Madura, kao deo šireg pokušaja da se Trampova moć proširi na Zapadnu hemisferu.

Međutim, iste ankete koje pokazuju da su Amerikanci opsednuti cenama namirnica, stanovanja i zdravstvene zaštite, takođe otkrivaju da većina građana ne podržava vojnu akciju u Venecueli – tip potencijalne strane uključenosti koju je Tramp nekada kritikovao.

Sukob s Madurom i vojne akcije administracije protiv navodnih trgovaca drogom u vodama Venecuele sada su predsednika uvukle u novu oluju koja će ga odvratiti od prioriteta birača.

On i sekretar odbrane Pit Hegset provele su veliki deo sastanka braneći se oko jedne dodatne akcije protiv broda, za koju demokrate upozoravaju da može predstavljati ratni zločin.

Ali sastanak Kabineta takođe pokazuje zašto, uprkos rastućim političkim problemima, Tramp ostaje toliko popularan među biračima baze GOP-a i zašto toliko progresivaca ne razume njegove metode i privlačnost.

Predsednik koristi takve događaje kao izvor da dopuni svoj antiestablišmentski kredibilitet koji ga je doveo u Belu kuću. Govori šta god želi i često se ponosno ponaša nepristojno. Smeh koji se čuo oko kabinetskog stola ne pokazuje samo dodvoravanje.

Pristalice smatraju da je Tramp smešan. On ih pogađa. I ismejavanje medija njegovih Kabinetskih sastanaka u „Putinovom stilu“ samo učvršćuje uverenje da se bori protiv centara moći koje njegovi sledbenici mrze.

Trampova tirada protiv somalijskih imigranata u Minesoti mnogim Amerikancima će delovati duboko uvredljivo, rasistički i kao omalovažavanje vrednosti imigrantske nacije. „Ne želim ih u našoj zemlji, biću iskren, u redu? Neko je rekao, ‘O, to nije politički korektno’. Nije me briga. Ne želim ih u našoj zemlji. Njihova zemlja nije dobra bez razloga. Njihova zemlja smrdi“.

Ovo može biti stav manjine. A prizor predsednika koji bilo koju etničku grupu naziva „smećem“, kao što je Tramp učinio u utorak, šokira – naročito kada se radi o grupi koja uključuje mnoge američke državljane sa pasošima i koja ima ista ustavna prava kao i bilo koji drugi građanin.

Ali Trampova antiimigrantska retorika bila je prvi temelj njegove političke koalicije. I sada to ponovo radi. Kad god je u političkim problemima, vraća se na ciljanja „spoljašnjih neprijatelja“.

Tramp nikada nije mnogo pokušavao da proširi svoju bazu – a ipak je izgradio koaliciju koja je osvojila dva mandata u Beloj kući. Ali beskrajni događaji koji zadovoljavaju njegove pristalice i ignorišu zabrinutost za pristupačnost života koja pogađa sve ostale deluju kao loš politički izbor.

Samo nemojte pokušavati da mu kažete da greši. „Neki ljudi će me ispraviti jer me uvek vole ispravljati, iako sam u pravu oko svega“, rekao je Tramp.