Autoritarni lideri i diktatori: Ko sve učestvuje na sastanku Trampovog Odbora za mir?

Odbor za mir je osnovan da bi realizovao Trampovu viziju budućnosti Gaze nakon što ju je uništio Izrael, ali je on proširio njegov obim, nazivajući ga „najznačajnijim međunarodnim telom u istoriji“.

Globalne sile, uključujući tradicionalne saveznike Vašingtona, strahuju da je telo koje predvode SAD pokušaj da se zaobiđu Ujedinjene nacije i da se zamene klubom članova koji plaćaju članarinu, a koji se vodi na osnovu hirova jednog čoveka, ukazuje Gardijan.

Kako se navodi, nije poznato koliko će od više od 20 članova Odbora za mir, kojim Tramp rukovodi i predsedava, prisustvovati prvom sastanku, koji će danas biti održan. Kao zaobilazno rešenje, nekoliko vlada, uključujući Italiju i Grčku, šalju posmatrače.

Ono što, međutim, jeste poznato je da mnoge zemlje osnivače vode vojni režimi ili diktature dok su se druge pridružile kako bi umirile Trampa.

Britanski portal je napravio listu od nekoliko potvrđenih učesnika koja sadrži i to na kojem se mestu nalazi njihova zemlja na godišnjoj rang-listi o političkim pravima i građanskim slobodama organizacije za zaštitu demokratije Fridom haus.

Kada je reč o Bliskom istoku, učestvovanje na prvom sastanku Odbora za mir potvrdili su egipatski premijer Mustafa Abduli, turski šef diplomatije Hakan Fidan i izraelski šef diplomatije Gideon Saar.

Egipat ima skor 18 od 100 i označen je sa „nije slobodan“. Najnoviji izveštaj organizacije Fridom haus predstavlja negativnu sliku stanja prava u Egiptu i u njemu se opisuje okruženje strogo ograničenih građanskih sloboda i sloboda štampe. „Snage bezbednosti nekažnjeno krše ljudska prava“, navodi se.

Predsednik Egipta Abdel Fatah el-Sisi, kako se navodi, vodi Egipat „na sve autoritarniji način“ otkako je preuzeo vlast u puču 2013. godine. „Smislena politička opozicija praktično ne postoji jer izražavanje neslaganja može dovesti do krivičnog gonjenja i zatvora“, dodaje se u izveštaju.

Na sastanku će Tursku predstavljati  ministar spoljnih poslova Hakan Fidan, čija zemlja na rang-listi Fridom hausa ima skor 33 od sto i takođe je označena sa „nije slobodna“.

Kada je u januaru objavio osnivanje Odbora, Tramp je takođe otkrio planove za osnivanje Izvršnog odbora za Gazu koji bi delovao u okviru tela, a u kojem bi bio i turski šef dipplomatije Hakan Fidan.

On je odgovoran turskom predsedniku Redžepu Tajipu Erdoganu, koji je, prema Fridom hausu, konsolidovao vlast „kroz ustavne promene i zatvaranje političkih protivnika, nezavisnih novinara i članova civilnog društva“.

Iz Izraela u Vašington u ime premijera Benjmina Netanjahua dolazi šef diplomatije Gideon Saar. Njegova zemlja ima skor 73 od sto i ocenjena je kao „slobodna“, ali su Zapadna obala i Gaza označeni sa „nije slobodna“, sa skorom 22 od sto, odnosno dva od sto.

Fridom haus deli Izrael i palestinske teritorije koje okupira u odvojene kategorije (druge grupe za ljudska prava optužuju Izrael da sprovodi sistem aparthejda).

Dok Izraelci uživaju u „parlamentarnoj demokratiji sa višestranačkim sistemom i nezavisnim institucijama“, izveštaj Fridom hausa predstavlja tešku situaciju za Palestince pod izraelskom okupacijom.

U Gazi, indeks navodi da je izraelska vojska „dosledno sprovodila strategiju“ koja je rezultirala „masovnim raseljavanjem i gubitkom života“. Na Zapadnoj obali, navodi se, izraelska okupacija podrazumeva „ograničenja političkih prava i građanskih sloboda Palestinaca i širenje jevrejskih naselja“.

Iz Azije na sastanak u Vašingtonu dolazi premijer Kambodže Hun Manet, predsednik Indonezije Prabovo Subianto, kazahstanski predsednik Kasim-Jomart Tokajev, pakistanski premijer Šehbaz Šarif, uzbekistanski predsednik Šavkat Mirzijojev, te generalni sekretar Komunističke partije Vijetnama To Lam.

Uz oznaku „nije slobodna“, Kambodža ima skor 23 od sto.

Fridom haus navodi da kambodžanskim političkim sistemom već više od tri decenije dominiraju Kambodžanska narodna partija (KNP) i njen lider Hun Sen. Iako je Hun Sen podneo ostavku 2023. godine, to je učinio tek nakon što je omogućio „nedemokratski prenos vlasti na svog sina Huna Maneta“.

Vlada koju predvodi KNP koristi zastrašivanje, politički motivisana krivična gonjenja i nasilje kako bi održala pritisak na opoziciju, nezavisne medije i civilno društvo, navodi Fridom haus.

„Delimično slobodna“ je Indonezija sa skorom 56 od sto.

Indonezija je ključni član Odbora za mir i ponudila je do 8.000 vojnika za raspoređivanje u Gazi kao deo humanitarne misije.

Indeks „Sloboda u svetu“ navodi da je Indonezija ostvarila „impresivan demokratski napredak od pada autoritarnog režima 1998. godine“, ali se dodaje da značajni izazovi i dalje postoje, „uključujući sistemsku korupciju, diskriminaciju i nasilje nad manjinskim grupama… i politizovanu upotrebu zakona o kleveti i bogohuljenju“.

„Nije slobodan“ ni Kazahstan, čiji je skor 23 od sto.

Fridom haus nudi direktnu procenu ove centralnoazijske nacije. „U Kazahstanu, parlamentarni i predsednički izbori nisu ni slobodni, ni pošteni“, navodi se. „Dominantni mediji su ili u državnim rukama, ili u vlasništvu biznismena naklonjenih vladi. Sloboda govora i okupljanja ostaje ograničena i kažnjena, a korupcija je endemska.“

Kasim-Žomart Tokajev, koga je za predsednika lično izabrao bivši diktator Nursultan Nazarbajev, putovanje u Vašington će iskoristiti i da se „sastane sa rukovodiocima vodećih američkih kompanija“, saopštila je njegova kancelarija.

Pakistan važi za „delimično slobodnog“ sa 32 od sto.

Portparol pakistanskog ministarstva spoljnih poslova Tahir Andrabi rekao je novinarima u Islamabadu da se zemlja pridružila Odboru za mir „u dobroj veri“.

Pakistan održava redovne izbore u okviru konkurentnog višepartijskog sistema, navodi Fridom haus. „Međutim, vojska ima ogroman uticaj na formiranje i politiku vlade, zastrašuje medije i uživa nekažnjivost za neselektivnu ili vanzakonsku upotrebu sile.“

Skor 12 od sto ima Uzbekistan koji „nije slobodan“.

Uprkos nekim reformama pod rukovodstvom predsednika Šavkata Mirzijajeva, „Uzbekistan ostaje autoritarna država sa malo znakova demokratizacije. Nijedna opoziciona stranka ne deluje legalno“, saopštio je Fridom haus. Predsednik je jedan od osnivača Odbora za mir.

Jednopartijska država Vijetnam „nije slobodna“ uz skor dvadeset od sto. Prošle godine, štampano izdanje časopisa „Ekonomist“, na čijoj je naslovnoj strani bio generalni sekretar Komunističke partije Vijetnama To Lam, zabranjeno je u zemlji, što je deo dugog niza cenzurisanja medija od strane vlasti.

„Sloboda izražavanja, verske slobode i aktivizam civilnog društva su strogo ograničeni“, kaže Fridom haus. „Vlasti su sve više suzbijale korišćenje društvenih medija i interneta od strane građana za izražavanje neslaganja i deljenje necenzurisanih informacija.“

Iz Evrope u SAD su otputovali albanski premijer Edi Rama, mađarski premijer Viktor Orban i predsednica Kosova Vjosa Osmani. Njihove zemlje su ocenjene kao „delimično slobodne“, sa skorovima, redom, 68 od sto, 65 od sto, odnosno 60 od sto.

Albanija, koju predvodi socijalistički političar i umetnik Edi Rama, jedan je od osnivača Odbora za mir. Rama je ove nedelje rekao da neće postati stalni član, što dolazi sa cenom od milijardu dolara.

Fridom haus smatra ovu evropsku zemlju „delimično slobodnom“, navodeći da Albanija ima evidenciju konkurentnih izbora. „Korupcija i podmićivanje ostaju glavni problemi iako vlada radi na rešavanju korupcije u pravosuđu.“

Desničarski nacionalista Viktor Orban jedan je od Trampovih najbližih saveznika u EU i mnoge Maga pristalice ga smatraju herojem zbog njegovog neprijateljstva prema migraciji. Nekoliko puta je posetio Trampovo odmaralište Mar-a-Lago na Floridi.

Fridom haus optužuje Orbanovu vladu da sprovodi „antimigrantsku i anti-LGBT+ politiku, kao i zakone koji ometaju rad opozicionih grupa, novinara, univerziteta i nevladinih organizacija“.

Predsednica Kosova Vjosa Osmani je jedina žena među osnivačima Trampovog Odbora za mir.

Fridom haus kaže da je mala zemlja sa 1,5 miliona stanovnika u jugoistočnoj Evropi delimično slobodna, održavajući, kako je navela, „kredibilne i relativno dobro administrirane izbore“.

„Mnoge javne institucije su potkopane duboko ukorenjenom korupcijom iako postoje znaci da nova generacija političara kreće u suočavanje sa koruptivnim praksama kroz pravosudne i administrativne reforme“, dodaje se.

Iz Južne Amerike učestvovanje je potvrdio argentinski predsednik Havijer Milej.

„Slobodna“ Argentina ima skor 85 od sto. Fridom haus slavi njenu „živu predstavničku demokratiju sa konkurentnim izborima, aktivnim medijima i sektorima civilnog društva, i neograničenom javnom debatom“.

Međutim, zemlja se transformiše pod rukovodstvom 55-godišneg bivšeg TV lica i liberalnog predsednika Havijera Mileija koji je zajedno sa drugim vladinim zvaničnicima optužio univerzitete da „indoktriniraju studente levičarskom ideologijom“, ukazuje Fridom haus.

Milej je bliski saveznik Trampa, koji je pretio da će ukinuti američku pomoć ako Argentinci ne podrže Mileijevu koaliciju na parlamentarnim izborima u oktobru.