Da li je ostalo dovoljno ljubavi ili je magija izbledela?: Analiza posete britanskog premijera Beloj kući

„Razgovarali smo danas o planu za postizanje mira koji je čvrst i pošten, kojem će Ukrajina doprineti u oblikovanju, koji je podržan snagom, da sprečimo predsednika Rusije Vladimira Putina da se vraća po još“, rekao je Starmer u Beloj kući.

Endrju Rot, doopisnik Gardijana iz Vašingtona koji je pratio posetu Starmera Vašingtonu postavlja pitanje da li je ostalo dovoljno ljubavi u specijalnoj vezi između SAD i Velike Britanije ili je magija izbledela?

To je, navodi u analizi za Gardijan, pitanje sa kojim je Kir Starmer doputovao u Vašington kako bi postavio ono što je ser Piter Vestmakot, britanski ambasador u Vašingtonu od 2012. do 2016. godine, nazvao „jedan od najvažnijih sastanaka britanskog premijera i predsednika koji smo imali od Drugog svetskog rata“.

Starmer je stigao u ofanzivu šarma ne bi li ugušio zabrinutost da Tramp manevriše i pokušava da baci Ukrajinu pod autobus.

Tramp je tokom razgovora sa Starmerom nagovestio da se Velika Britanija neće suočiti sa carinama o kojima je razmišljao da šamara EU.

Čak je pokazao hrabrost kada je sledio primer Emanuela Makrona u ispravljanju Trampovih tvrdnji da je Evropa Ukrajini davala samo vojnu pomoć u obliku kredita.

Starmer interrupts Trump to correct his false claim that European nations "get their money back" from Ukraine:

"Mainly it was gifted, actually." pic.twitter.com/ReDdxN6bYp

— Adam Schwarz (@AdamJSchwarz) February 27, 2025

Ali veće približavanje je daleko, ocenjuje dopisnik Gardijana.

Trampova administracija je puna evroskeptika – od Elona Maska, preko potpredsednika Džej Di Vensa, do Trampovog sina Donalda Mlađeg – koji su ismevali evropske lidere i podržavali alternativne istorije ruske invazije na Ukrajinu koje su bliže dogmi Kremlja nego onima ukrajinskih saveznika u Briselu ili Vašingtonu.

Ali Tramp je poznat po svom nepredvidivom karakteru, a efekat koji njegovi pregovarački partneri mogu imati na njega je poznat.

Govorilo se da on ponavlja bilo koji stav koji je poslednji put čuo, osobina koju su koristili njegovi savetnici tokom prve administracije.

Kaja Kalas, najviša diplomatkinja Evropske unije, izjavila je u četvrtak da „što više Evropljana bude moglo da se sretne sa predsednikom Trampom, to je bolje“.

Samir Puri, saradnik u Chatham House-u u Velikoj Britaniji, rekao je: „Ako niste u prostoriji da biste mogli da izložite svoj stav, on možda jednostavno nikada neće biti razmatran. Sada, to nije garancija uspeha, ali mislim da to zapravo ima vrednost. Uvek je važno naglasiti značaj diplomatije licem u lice.“

Dodaje da je važno jer „imate zemlju koja je napadnuta, Ukrajinu, i imate dve najveće i najmoćnije vojne sile u Evropi, Veliku Britaniju i Francusku, čiji predsednik, premijer dolazi u posetu iste nedelje“.

Ipak, postoji značajan otpor za Veliku Britaniju u Sjedinjenim Američkim Državama. Tramp je pomenuo Makrona i Starmera kao ljude koje voli, ali je u radio intervjuu ranije ove nedelje rekao da oni „nisu uradili ništa“ da okončaju rat.

„Makron je moj prijatelj, sreo sam se sa premijerom i on je veoma prijatan tip… ali niko ništa nije uradio,“ rekao je za Fox Business.

Kada je nova administracija preuzela dužnost u Vašington, državni sekretar Marko Rubio pozvao je saveznike širom sveta – ali prvobitna lista nije uključivala Veliku Britaniju, Francusku ili Nemačku.

Tramp i njegovi saveznici su rekli da žele da skrenu fokus Amerike sa Evrope na Kinu i Indo-Pacifik, i razmišljaju o povlačenju trupa iz Evrope – uključujući baltičke zemlje koje se graniče sa Rusijom.

Evropa mora biti odgovorna za sopstvenu bezbednost i za bezbednost Ukrajine, rekao je on.

I mnogi u Vašingtonu, posebno u Republikanskoj stranci, vide evropske političare kao ideološki suprotstavljene SAD, što je kulminiralo nedavnim Trampovim primedbama da je EU osnovana da bi „prevarila Ameriku“ i govorom Džej Di Vensa na Minhenskoj bezbednosnoj konferenciji gde je rekao evropskim liderima da „ako se kandidujete u strahu od sopstvenih glasača, Amerika ništa ne može da uradi za vas“.

„Angažovanje sa Evropom uopšte nije njihov prioritet“, rekao je Maks Bergman, direktor programa Evropa, Rusija i Evroazija u Centru za strateške i međunarodne studije.

To bi moglo da pruži prednost Starmeru, koji predstavlja „globalnu Britaniju“ nakon Bregzita, koja se hvali da ima više manevarske sposobnosti nego što to mogu imati vlade EU.

Ali kako ta transatlantska podela između SAD i EU raste, posebno u pitanjima trgovine i odbrane, Starmer se može naći u pokušaju da premosti sve veći jaz na sličan način na koji je Toni Bler radio tokom rata u Iraku.

„Velika Britanija je u nemogućem položaju u kojoj, s jedne strane, očajnički želi da održi poseban odnos“, rekao je Bergman.

Ali „Evropa se kreće u drugom pravcu. Naime: razgovori na visokom nivou između državnog sekretara Marka Rubija i Kaje Kalas prekinuti su u četvrtak zbog ‘problema sa rasporedom'“.

Međutim, jedan potencijalni tačka slaganja ostaje u vezi sa Ukrajinom, gde bi vojne sposobnosti Velike Britanije i njena interoperabilnost sa Sjedinjenim Američkim Državama mogli da je postave u jedinstven položaj za pregovaranje sa Sjedinjenim Državama, ukoliko želi da vidi čvrstu posvećenost Trampa u pružanju podrške za post-primirijumske evropske snage bezbednosti u Ukrajini, rekao je Puri.

To partnerstvo i ključna uloga Velike Britanije u sukobu tradicionalno su imali veliki uticaj.

„Velika Britanija je definitivno predvodila mnoge stvari i povukla nas i ostatak Evrope sa sobom“, uključujući snabdevanje naprednim sistemima naoružanja, ukidanje ograničenja u vezi sa njihovom upotrebom, pa čak i razmatranje slanja trupa na terenu, rekao je Erik Čiaramela, viši saradnik u programu za Rusiju i Evraziju na Fondaciji Karnegi za međunarodni mir, koji je služio u Savetu za nacionalnu bezbednost tokom Obamine i prve Trampove administracije.

„Mislim da Britanci imaju sposobnost da utiču na Vašington. Veliko pitanje je: da li smo i dalje u istom okviru sa Trampom kao što smo bili sa Bajdenom?“