Foto: EPA/WILL OLIVER / POOLNije baš neka vest da su strani lideri slično kao i njihovi pandani u Sjedinjenim Američkim Državama zaključili da je laskanje neophodan preduslov za poslovanje sa predsednikom Donaldom Trampom.
Tokom svog prvog mandata, Tramp je delovao gotovo očaran „ljubavnim pismima“ koja je dobijao od severnokorejskog lidera Kim Džong Una. Drugi lideri su činili sve što je u njihovoj moći da se on oseća posebno.
Ali čak i u tom kontekstu, ušli smo u novo i upečatljivo poglavlje, piše CNN. Kako je Tramp započeo znatno transparentniji, transakcioni drugi mandat i prekršio niz normi politizujući svoju funkciju, čini se da su strani lideri primetili novu paradigmu.
Zato su svoje dodvoravanje podigli na maksimalan nivo. Izgleda da nijedna količina ulizivanja nije preterana, nijedno priznanje prerano.
Iako većina ljudi u svetu ima vrlo malo poverenja u Trampa, ti lideri ga tretiraju kao nepobedivog heroja na svetskoj sceni, koristeći sve jače izraze.
U sredu se to manifestovalo kroz izjave više afričkih lidera, koji su, uz određeni podsticaj, izrazili podršku da Tramp dobije toliko željenu Nobelovu nagradu za mir.
Premijer Izraela, Benjamin Netanjahu, pokrenuo je celu stvar u ponedeljak nagoveštavajući da je nominovao Trampa, i niko nije bio spreman da mu se suprotstavi.
„Mogu da garantujem da Mauritanija nikada ne bi bila protiv toga da predsednik Tramp dobije Nobelovu nagradu za mir“, rekao je predsednik te zemlje Mohamed Ould Ghazouani tokom ručka u Beloj kući.
„Naravno da podržavamo da Tramp osvoji tu nagradu“, rekao je predsednik Gvineje-Bisao, Umaro Sisoko Embalo.
Predsednik Senegala, Basiru Diomaj Faj, nazvao je to „zasluženom nagradom“.
„Mislim da predsednik Tramp to zaslužuje za sve napore koje je uložio“, rekao je predsednik Gabona, Bris Oligi Ngema.
On je naveo mirovni sporazum koji je Trampova administracija posredovala između Demokratske Republike Kongo i Ruande.
Nema veze što ne znamo koliko je taj sporazum stvaran, niti što Tramp nije ispunio obećanje da će okončati ratove u Gazi i Ukrajini kada stupi na funkciju.
I nema veze što je Tramp, na istom događaju u sredu, pokazao zapanjujuće nepoznavanje afričkog kontinenta. (Nije čak znao da je engleski zvanični jezik Liberije, pa je pohvalio predsednika te zemlje što govori engleski i pitao gde ga je učio.)
President Trump to Liberian President Joseph Boakai: „Thank you and such good English, such beautiful. Where did you learn to speak so beautifully, where? Were you educated, where? In Liberia?“ pic.twitter.com/WZ2LR5JZcb
— CSPAN (@cspan) July 9, 2025
Ali sve to nema veze. Tramp je bio zadovoljan.
„Nisam znao da će me ovako lepo dočekati“, rekao je Tramp. „Ovo je sjajno. Mogli bismo ovako ceo dan“.
Izgleda da bi se strani lideri rado složili.
Na istom događaju u sredu, predsednik Senegala je sugerisao da za navodnu diplomatsku veštinu Trampa možemo zahvaliti njegovim sposobnostima kao „izuzetnog golf igrača“.
Čak je predložio da bi američki predsednik mogao da investira u golf teren u Senegalu, kao što je to Trampova privatna firma radila na etički diskutabilne načine i drugde.
Netanjahu je takođe bio prepun pohvala nakon što je Tramp odobrio američke napade na Iran. Više puta je te napade nazivao istorijskim prekretnicama koje „mogu dovesti Bliski istok i šire u budućnost prosperiteta i mira“. Netanjahu je dodao da „snage civilizacije zahvaljuju Trampu“.
Možda još iznenađujuće jeste retorika generalnog sekretara NATO-a, Marka Rutea, s obzirom na Trampove ne baš lake odnose s tim savezom.
The secretary-general of NATO Mark Rutte pathetically sucking up to Donald Trump. Proud to make European workers pay „big“ for US weaponry.
No, thank you. pic.twitter.com/ZlbqHCRZy5
— Marc Botenga MEP (@BotengaM) June 24, 2025
Nakon napada na Iran prošlog meseca, Tramp je na Truth Social objavio ličnu poruku od Rutea koja je zvučala kao da je izašla iz komunikacionog tima Bele kuće. Rute je napade nazvao „zaista izuzetnim, i nečim što niko drugi nije smeo da uradi“.
„Evropa će platiti na VELIKI način, kao što i treba, i to će biti tvoja pobeda“, rekao je Rute, komentarišući Trampov pritisak da članice NATO-a troše više na odbranu.
„Ostvarićeš nešto što nijedan američki predsednik decenijama nije mogao da postigne“, dodao je.
Zatim, na NATO samitu u Hagu, Rute je odgovorio na jednu Trampovu vulgarnu opasku time što ga je uporedio s „tatom“. Rekao je: „Tata ponekad mora da koristi oštar jezik.“
Rute je kasnije negirao da je Trampa nazvao „tatom NATO-a“. Ali upotreba te reči uklapa se u pažljivo izgrađeni imidž koji Trampovi saveznici gaje – onaj u kojem se Tramp predstavlja kao dominantna figura „oca“ koja deli grubu ljubav. Bela kuća i Tramp su brzo iskoristili taj komentar.
Možda nikada nećemo saznati koliko je Ruteov komentar bio promišljen. Ali za američkog predsednika to je bio ogroman poklon koji je NATO prikazao u potčinjenom položaju u odnosu na Trampa – baš onako kako bi on voleo. I pored Ruteovih pokušaja da to umanji, Tramp očigledno neće to pustiti niz vodu.
I to je, zapravo, suština cele priče. Iskreno veličanje Trampa može delovati bezazleno. Strani lideri često upućuju komplimente jedni drugima tokom diplomatije, ma koliko oni neiskreni bili – jer to se prosto radi.
Ali i u tome postoje nijanse. U nekom trenutku, lideri mogu žrtvovati svoj kredibilitet i retorički predati moć nekome ko možda nema njihove interese na umu.
Tako je nekadašnji potpredsednik Majk Pens obasipao Trampa pohvalama – 2017. godine je tokom sastanka kabineta proveo tri minuta neprekidno hvaleći Trampa – u proseku jednom na svakih 12 sekundi.
Prebacimo se na 6. januar 2021, kada je Tramp – delujući ravnodušno prema sudbini Pensa – kritikovao svog potpredsednika dok su se izgrednici spuštali na Kapitol. Pens je od tada više puta izrazio zabrinutost zbog smera kojim je Tramp poveo konzervativni pokret i njegovih pokušaja koncentrisanja moći, na primer u oblasti carina.
To preterano veličanje Trampa dodatno osnažuje i njegovu transakcionu prirodu u drugom mandatu. U meri u kojoj laskanje ima efekta na Trampa, ono faktički menja političke odluke za lična priznanja.
Netanjahu je, čini se, procenio da je to odličan način da Tramp ostane zainteresovan za jednu kontroverznu politiku koju izraelski lider podržava – napade na Iran.
Lideri Katara su očigledno zaključili da je darivanje Trampa, koji je zaljubljenik u avione, luksuznim avionom odličan način da se stekne njegova naklonost – čak i dok neki republikanci izražavaju zabrinutost zbog mogućih „uslova“ uz takve poklone i Trampovog zbližavanja s državom koja je povezana s terorističkim grupama.
Ali kalkulacija „daj Trampu ono što želi, a o svemu ostalom razmišljaj kasnije“ sve je češća – što potvrđuje sve veći broj institucija koje se povijaju pod njegovim očiglednim pokušajima koncentracije domaće moći.
Sada to, izgleda, prerasta u takmičenje stranih lidera – ko će mu se više dodvoriti.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
