Trampova zvezda u obaveštajnoj zajednici počinila krivično delo, evo o čemu je reč

Gabard je prošle nedelje iznenadila zvaničnike Centralne obaveštajne agencije (CIA) kada je na spisak 37 sadašnjih i bivših zvaničnika kojima je oduzela bezbednosne dozvole (security clearances) uključila i jednog visokorangiranog operativca CIA koji je radio pod tajnim identitetom.

Većina tih 37 osoba učestvovala je u obaveštajnim procenama u vezi sa pokušajima Rusije da utiče na ishod predsedničkih izbora u SAD 2016. godine, ili su potpisali pismo iz 2019. kojim se poziva na opoziv predsednika Trampa.

Gabard, prema navodima osobe upoznate sa posledicama objave tog spiska, nije znala da je pomenuti agent radio pod tajnim identitetom. Još tri osobe upućene u situaciju rekle su da kancelarija Gabard nije ozbiljno konsultovala CIA pre objavljivanja spiska.

Nacionalna obaveštajna služba nije zatražila mišljenje CIA o sastavu spiska, a CIA nije imala prethodnu informaciju da će Gabard sutradan na mreži X javno objaviti imena, uključujući i ime obaveštajca pod pokrićem, rekla su dva izvora.

U dopisu kojim je najavila oduzimanje bezbednosnih dozvola, Gabard je navela da je postupila po naređenju predsednika Trampa.

„Direktorka nacionalne obaveštajne službe Gabard naložila je ukidanje bezbednosnih dozvola kako bi osigurala da pojedinci koji su zloupotrebili poverenje tako što su politizovali, manipulisali ili odavali poverljive informacije više ne mogu to da rade“, navela je portparolka njene kancelarije.

Prošlonedeljni događaj osvetljava trajnu tenziju između dve najviše obaveštajne funkcije u SAD-u.

Tulsi Gabard i direktor CIA Džon Ratklif imali su nesuglasice još u julu, kada je Gabard deklasifikovala blago redigovan dokument o ruskom uticaju na američke izbore 2016. godine.

CIA je želela da ukloni veći deo izveštaja jer je otkrivao osetljive izvore i metode agencije, navele su osobe upoznatih s tim pitanjem o čemu je pisao i Vašington Post.

„Pametan direktor nacionalne obaveštajne službe bi se konsultovao sa CIA pre nego što bi otkrio identitet operativca pod pokrićem“, rekao je Leri Pajfer, bivši šef kabineta CIA. „To bi moglo da ugrozi CIA procedure za pokriće i odnose sa stranim vladama“.

Kongres je osnovao Kancelariju direktora nacionalne obaveštajne službe (ODNI) 2004. godine, nakon terorističkih napada 11. septembra, kao koordinaciono telo obaveštajne zajednice – što je izazvalo brojne konflikte u prošlosti.

Tokom Obamine administracije, tadašnji direktor CIA Leon Paneta i direktor nacionalne obaveštajne službe Denis Bler sukobljavali su se oko osoblja u inostranstvu i rasprava o tajnim operacijama CIA.

„Direktor Ratklif i ceo elitni tim za nacionalnu bezbednost predsednika posvećeni su iskorenjivanju politizacije obaveštajnih službi i fokusirani su na sprovođenje prioriteta nacionalne bezbednosti predsednika Trampa i zaštitu američkog naroda“, rekla je portparolka CIA Liz Lajons.

CIA operativac kome je prošle nedelje oduzeta bezbednosna dozvola je dugogodišnji stručnjak za Rusiju u agenciji. Radio je više od 20 godina u obaveštajnim strukturama, a od 2014. do 2017. bio je ekspert za Rusiju i Evroaziju u Nacionalnom obaveštajnom savetu, prema javno dostupnoj biografiji.

Ranije ove godine govorio je na poverljivoj obaveštajnoj konferenciji i opisan je kao viši izvršni menadžer u misijskom centru CIA za Evropu i Evroaziju.

CIA operativci mogu da preuzmu civilne ili državne poslove van CIA, a zatim da se vrate u agenciju, gde neki mogu preuzeti zadatke pod pokrićem. CIA je odbila da komentariše slučaj, pozivajući se na politiku da ne otkriva informacije o osoblju.

Bezbednosne dozvole omogućavaju osobi da rukuje poverljivim dokumentima i predstavljaju ključan deo rada u obaveštajnim službama. Njihovo oduzimanje u praksi znači prestanak zaposlenja.

Prošlog meseca u Ovalnom kabinetu, Gabard je predala Trampu spisak od 37 zvaničnika, a Tramp je, prema rečima jednog zvaničnika iz obaveštajne službe koji je prisustvovao sastanku, rekao da oni koji su još uvek zaposleni u vladi treba da budu otpušteni.

Tokom poslednjih mesec dana, Gabard je učvrstila svoj položaj kod Trampa jer je zatražila ponovno razmatranje zaključka obaveštajne zajednice da je Rusija pokušala da utiče na američke izbore u njegovu korist 2016. godine.

Njen politički uticaj je porastao kako je deklasifikovala dokumenta u okviru svoje kampanje protiv sadašnjih i bivših obaveštajaca za koje tvrdi da su manipulisali obaveštajnim procenama u političke svrhe.

Na sednici kabineta Bele kuće u utorak, Tramp je pohvalio Gabard: „Našla si zanimljive stvari, Tulsi“, rekao je. „Postaješ sve veća zvezda svakim danom“.

Na spisku iz prošle nedelje, Gabard je uključila i nekoliko ljudi koji više nemaju bezbednosnu dozvolu. Jedan od njih – Ričard H. Ledžet, bivši zamenik direktora Agencije za nacionalnu bezbednost (NSA) – već je izgubio svoju dozvolu januarskom izvršnom naredbom.

Otkrivanje identiteta operativca pod pokrićem je krivično delo, iako nije jasno da li se zakon može primeniti u slučaju da se identitet otkrije zvaničnim putem, niti da li je njegovo uključivanje na spisak tehnički „otkrivanje“.

Podsećanja radi, 2003. godine tadašnji zamenik državnog sekretara Ričard Armitidž nehotice je otkrio novinarima identitet Valerie Plejm, koja je tada bila tajni operativac CIA zadužena za prikupljanje informacija o iračkom programu oružja za masovno uništenje.

Niko nije optužen u kasnijoj krivičnoj istrazi, ali je Skuter Libi, šef kabineta tadašnjeg potpredsednika Dika Čejnija, osuđen za laganje istražiteljima. Predsednik Džordž Buš mu je smanjio kaznu, a Tramp ga je 2018. godine pomilovao.