Krhko primirje u Gazi i propast najnovijeg plana za Rusiju: Da li realnost sustiže Trampove inicijative?

Velike ambicije predsednika SAD Donald Trampove na Bliskom istoku i u Ukrajini suočavaju se sa unutrašnjim ograničenjima i strašnim posledicama dva brutalna rata, piše CNN.

Tramp je odustao od planova za brzo održavanje drugog samita sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom, izjavivši u utorak da ne želi da troši svoje vreme, što je najnoviji vrtoglavi obrt u njegovim dramatičnim, ali do sada neuspešnim naporima za mir.

Zamenik predsednika Džej Di Vens požurio je na Bliski istok, gde je Tramp tek prošle nedelje izrazio nadu da je uspostavio „večni mir“. Primirje kojem je posredovao između Izraela i Hamasa jedva da se održava.

Trampovi kritičari možda će se zadovoljiti činjenicom da njegove velike ambicije rizikuju krah. Sam je doneo dozu skepticizma svojom preuveličanom prezentacijom obećavajućih inkrementalnih događaja kao istorijskih proboja.

Ali navijati protiv njega samo da bi mu se uskratile pobede bilo bi nemoralno, s obzirom na to da globalna stabilnost i hiljade života mogu zavisiti od njegovog uspeha.

Tramp mora da radi na oba rata danonoćno

Komplikacije koje se pojavljuju oko oba Trampova glavna mirovna napora ukazuju na to koliko je neophodna stalna američka angažovanost, uz ličnu pažnju predsednika, uprkos stalnoj kontroverzi koja ga prati.

Nakon što je zaustavio borbe u Gazi, što je značajan uspeh, postojale su nade da bi mogao započeti novi pokušaj okončanja krvavog rata u Ukrajini, nakon što su prethodni napori propali posle njegovog avgustovskog samita sa tvrdoglavim Putinom.

Međutim, u utorak je predsednik naglo prekinuo najnoviju fazu svog nepredvidivog odnosa sa Putinom, jasno naznačivši da samit koji je predvideo da bi mogao biti održan u Budimpešti u narednim nedeljama više nije prioritet.

„Ne želim da imam uzaludan sastanak. Ne želim da gubim vreme“, rekao je Tramp novinarima u Ovalnoj kancelariji nakon što poziv između državnog sekretara Marka Rubija i njegovog ruskog kolege u ponedeljak nije doneo nikakve proboje.

Trampovo razočaranje bio je najnoviji zaokret u konfuznoj nedelji u kojoj je izgledalo da je spreman da pošalje krstareće rakete u Ukrajinu, zatim ga je Putin ućutkao, a potom je imao još jedan sukob u Ovalnoj kancelariji sa ukrajinskim predsednikom Volodimirom Zelenskim.

Do sada, Trampovi napori oko Ukrajine postižu samo jedno – pobijaju njegove sopstvene upitne tvrdnje da Putin želi mir.

Iluzija napretka

S druge strane, žurba potpredsednika da ojača napredak na Bliskom istoku ima za cilj da spreči da druga velika mirovna inicijativa administracije doživi sličnu sudbinu. Nakon pompezne proslave Trampove pobede u regionu, mane njegovog pristupa postaju jasne.

Glavno pitanje oduvek je bilo kako premostiti početnu pauzu u borbama između Izraela i Hamasa i ambiciozni mirovni plan koji podrazumeva da Hamas odustane od oružja i politički se distancira.

Poseta Vensa usledila je u nastojanju da se stvori iluzija napretka kako bi pregovarači dobili vreme da popune praznine.

Primirje je bilo na klimavim nogama nakon što je Izrael optužio Hamas da je tokom vikenda ubio dvojicu izraelskih vojnika i pokrenuo talas vazdušnih udara u kojima je u Gazi poginulo desetine ljudi.

Ali Vens, pokušavajući da spreči dalju destabilizaciju situacije, nastojao je da ponovo potvrdi širu sliku u vidu simboličnog upozorenja Izraelu i Hamasu da se drže uslova dogovora. Njegova poseta takođe je pokazala posvećenost SAD ključnim arapskim državama potrebnim za sprovođenje Trampovog plana.

„Ono što smo videli prošle nedelje daje mi veliki optimizam da će primirje opstati,“ rekao je Vens u optimističnom tonu, koji se nije slagao sa stvarnošću. „Osećam se vrlo optimistično. Mogu li sa 100 odsto sigurnosti reći da će uspeti? Ne“.

Kako je propao najnoviji plan za Rusiju

Ako je Trampu trebala potvrda da Putin nije spreman da uspostavi mir u Ukrajini, dobio ju je u obliku jata dronova koji su napali ukrajinske elektroenergetske objekte, što predstavlja povratak brutalnoj strategiji korišćenja zime kao oružja protiv smrzavajućih civila.

Predsednik SAD je nadao da će videti znakove pravih promena politike Rusije koji bi opravdali ponovno pokretanje lične diplomatije sa Putinom.

Međutim, moćnik Kremlja odigrao je svoju uobičajenu kartu, nazvavši Trampa dan pre nego što je ugostio Zelenskog u Beloj kući, u pokušaju da pokaže fleksibilnost i ublaži novi pritisak SAD, kao i predsednikovu ljutnju i frustraciju.

Tramp je spekulisao o slanju krstarećih raketa Tomahavk u Ukrajinu, što bi omogućilo snagama Kijeva da prodru duboko u Rusiju.

Međutim, povukao je tu ideju nakon razgovora sa Putinom i umesto toga je kritički okrenuo prema Zelenskom. Potom je razgovor između Rubija i ruskog ministra spoljnih poslova Sergeja Lavrova u ponedeljak pokazao da bi bilo koji novi samit bio osuđen na neuspeh, slično kao i susret na Aljasci.

Rusija nije suštinski promenila stav da Ukrajina nikada ne može pristati na uslove koje traži Moskva.

Ona želi da Kijev ustupi teritoriju u dve istočne oblasti, Lugansku i Donjecku, koje nije uspeo potpuno da zauzme tokom tri godine sukoba. Ukrajina tvrdi da bi takav korak ostavio zemlju opasno ranjivom na buduće ruske napade koji bi mogli krenuti sa tih ključnih područja.

Ova melodrama je ponovila dobro poznat obrazac. Putin je reagovao kada je izgledalo da bi Tramp mogao da nametne cenu ruskoj nepristupačnosti. Potom je američki predsednik, nakon razgovora sa Putinom, vršio pritisak na Ukrajinu da odustane od dela teritorije. I onda je proces ponovo zapao u ćorsokak, ostavljajući Trampa frustriranim.

Tramp se sada vratio svom ranijem stavu da neprijatelji treba da prestanu borbe na postojećim frontovima. „Ostalo je veoma teško pregovarati ako ćete reći: ‘Ti uzmi ovo, a mi ćemo ovo,’“ rekao je novinarima u nedelju u avionu Air Force One.

Zelenski je ranije predvideo da se ništa neće desiti bez Trampovog pokušaja da prisili Putina da sedne za pregovarački sto. „Čim su pitanje dalekometnih sposobnosti postale za nas za Ukrajinu malo manje aktuelno, Rusija je gotovo automatski pokazala manji interes za diplomatiju,“ rekao je u svom dnevnom obraćanju u utorak.

Ovaj ćorsokak odgovara Putinu, koji ne pokazuje znakove da želi da prekine borbe i može iskoristiti dodatno vreme da vodi svoj rat iscrpljivanja sa ciljem da osvoji što više ukrajinske teritorije pre bilo kakvih mirovnih razgovora.

Nakon nedelje prepirki i promena stavova, malo toga se promenilo.

Primirje na Bliskom istoku trebalo je da da zamah za mir u Ukrajini

Trenutni period između dogovora o primirju u Gazi i sprovođenja narednih koraka Trampovog plana omogućava da tenzije rastu, a ugroženost trajnosti dogovora se povećava.

Hamas je iskoristio kraj sukoba sa Izraelom da ponovo učvrsti svoju kontrolu nad Palestincima u Gazi kroz osvetničke likvidacije navodnih saradnika, što izaziva sumnju da će ikada položiti oružje kako Tramp zahteva.

Predviđena je međunarodna mirovna snaga koja bi trajno održavala mir u Pojasu Gaze, ali dok se ona ne formira, primirje će ostati krhko.

Putovanje Vensa bilo je znak Netanjahu da je održavanje primirja izuzetno važno za Trampa, kao i za države poput Katara i Turske, koje moraju nastaviti da vrše pritisak na Hamas da se pridržava njegovog plana sa 20 tačaka.

Američki pregovarači Džared Kušner i Stiv Vitkof iskoristiće podršku koju je doneo Vens kako bi pokušali da ostvare neki napredak i održe zamah.

„Postoji oko 10 prioritetnih pitanja prvog reda, i mi na svim radimo paralelno“, rekao je Kušner u intervjuu za CBS.

Međutim, svaki novi incident u kome poginu izraelski vojnici gotovo sigurno bi podstakao Izrael da ponovo otvori sukobe sa Hamasom. Zato je ključno da se složeni tranzicioni elementi mirovnog plana brzo sprovedu.

„Kritično pitanje trenutno je da se počne sa uspostavljanjem alternativne administracije. To počinje sa Odborom za mir, pojačanim tehno-kratskom palestinskom administracijom, a dodatno se jača prisustvom Međunarodne stabilizacione snage,“ rekao je bivši američki mirovni pregovarač Denis Ros za CNN. „Sve to mora da se sprovede što pre. To će samo po sebi stvoriti zamah.“

Do sada, međutim, stabilizacione snage nisu prešle sa teorijskog na praktični nivo, zbog čega Tramp pokušava da podstakne regionalne sile da požure.

„Brojni naši SADA VELIKI SAVEZNICI na Bliskom istoku i u regionu oko Bliskog istoka jasno i snažno, sa velikim entuzijazmom, obavestili su me da bi, na moj zahtev, želeli da uđu u GAZU sa snažnim snagama i ‘isprave naš Hamas’ ako Hamas nastavi da se loše ponaša i krši sporazum sa nama“, napisao je Tramp na Truth Social.

Nijedna regionalna država javno ne pokazuje spremnost da pošalje svoje mlade vojnike u Gazu da ih postavi između izraelskih i Hamasovih snaga. Dakle, Trampova izjava bila je više izraz nade nego realnosti – opis koji, nažalost, važi i za njegov prekinuti plan da okonča rat u Ukrajini.

Ali bar pokušava. I još nije kasno.