„Izbegnut najgori scenario-rat saveznika“:Trgovinski sporazum Fon der Lajen i Trampa doneo olakšanje ali ali retko ko slavi, zašto? (VIDEO)

Okvirni sporazum doneo je olakšanje za obe strane ali retko ko slavi sam dogovor, piše CNN.

Sporazum predviđa carinu od 15 odsto na većinu evropske robe koja ulazi u Sjedinjene Države, što je više od 10 odsto carine koju je Tramp uveo 2. aprila, a znatno više od prosečne carine od oko 1,2 odsto pre Trampovog predsedništva.

Međutim, to je znatno manje od ogromnih carina kojima je Tramp pretio da će ih uvesti ako se dogovor ne postigne.

Dogovor sa Sjedinjenim Državama delovao je kao nemoguć krajem maja. Frustriran nedostatkom napretka u pregovorima sa EU, Tramp je 24. maja svetu saopštio da je prestao da razgovara sa nekim od najvažnijih američkih saveznika.

„Naši razgovori sa njima vode u ničemu!“ objavio je tada Tramp na platformi Truth Social.

„Ne tražim dogovor,“ rekao je kasnije tog dana u Ovalnoj kancelariji. „Naš zahtev je 50 odsto“.

Ova izjava i pretnja visokom carinom – zatekla je evropske trgovinske pregovarače i pokrenula lidere Evrope na akciju. Brzo su se dogovorili da intenziviraju pregovore.

Tramp, koji je pokazao naročito simpatije prema predsednici Evropske komisije Ursuli fon der Lajen, popustio je nakon što ga je ona pozvala i rekla da će EU delovati „brzo i odlučno“. Tramp je ubrzo odustao od pretnje i izjavio da će nastaviti pregovore.

Evropska unija, kao deo trgovinskog sporazuma sa Sjedinjenim Državama, započeće „velike“ kupovine američke nafte, tečnog prirodnog gasa (LNG) i nuklearnog goriva kako bi u potpunosti napustila ruske, rekla je Fon der Lajen.

„Tarife će biti smanjene i biće uveden sistem kvota. Takođe ćemo proširiti našu energetsku saradnju. Kupovina američke energije će diversifikovati naše izvore snabdevanja i doprineti energetskoj bezbednosti Evrope“, rekla je von der Leien nakon razgovora sa Trampom u Škotskoj.

Prema njenim rečima, „previše“ ruskih ugljovodonika i dalje ulazi u EU, a Evropa namerava da potpuno isključi takve zalihe do 2027. godine. Stoga će u naredne tri godine zemlje EU kupovati gorivo u vrednosti od 750 milijardi dolara od Sjedinjenih Država.

Za prihvatljivu evropsku robu u Sjedinjenim Državama, postojaće osnovna stopa od 15 umesto 30 odsto, što je Tramp ranije pretio.

Ovo je „najbolje što se može postići“, rekla je Fon der Lajen. Istovremeno, za neke proizvode, uključujući avione i rezervne delove za njih, stopa će biti nula.

Postoji i veliki broj robe, uključujući alkohol, za koje tarife još nisu dogovorene.

Trgovinski sporazum između EU i Sjedinjenih Država trebalo bi da stupi na snagu u petak, 1. avgusta. Tramp ga je nazvao „najvećim ikada dogovrenim“.

Prema njegovim rečima, pored kupovine energije, EU je pristala da uloži 600 milijardi dolara u američku ekonomiju i kupi „ogromnu količinu“ vojne opreme, preneo je Blumberg.

Izbegnuto najgore ali mnogo toga nejasno

Sa dogovorom na snazi, dve od najvećih svetskih ekonomija izbegle su potencijalno ekonomski pogubni trgovinski rat. Sjedinjene Države su Evropi pretili carinom od 50 odsto, a Evropa je pretila SAD-u recipročnim carinama koje bi mogle da naškode ključnim američkim industrijama.

Obe strane delovale su kao da više prihvataju činjenicu da je postignut dogovor nego što su ga zapravo slavile.

„Uspešno smo to uradili,“ rekao je Tramp dok je objavljivao dogovor sa fon der Lajen. „Biće zaista dobro.“

„Mislim da smo tačno pogodili ono što smo želeli,“ rekla je fon der Lajen. „Rebalansirati, ali omogućiti trgovinu na obe strane. Što znači dobre poslove na obe strane Atlantika, znači prosperitet na obe strane Atlantika, i to nam je bilo važno.“

„Sjedinjene Države i Evropa ‘izgleda da su za sada izbegle samouništavajući trgovinski rat u najvećem i najdubljem komercijalnom i investicionom odnosu koji globalna ekonomija poznaje'“, rekao je Jorn Flek, viši direktor Evropskog centra Atlantskog saveta.

Ipak, detalji ostaju nejasni. Evropa će povećati ulaganja u Sjedinjene Države za 600 milijardi dolara i obavezati se da će kupiti energente iz SAD u vrednosti od 750 milijardi dolara.

Sporazum ukida carine na razne proizvode, uključujući avione i delove aviona, poluprovodnike, generičke lekove, kao i neke hemikalije i poljoprivredne proizvode.

Morij Obstfeld, viši saradnik Instituta Piterson za međunarodnu ekonomiju, ističe da su mnoga od tih ulaganja već bila planirana. Takođe, sporazum izgleda da malo doprinosi uklanjanju necarinskih barijera EU, poput poreza na dodatu vrednost i digitalnih poreza protiv kojih se Trampova administracija oštro zalagala.

„Mnogo toga mi nije jasno u vezi sa ovim sporazumom“, rekao je Obstfeld.

Industrije obuhvaćene sporazumom o nultim carinama su pozdravile dogovor.

„Režim nultih carina će povećati broj radnih mesta, ojačati našu ekonomsku bezbednost i pružiti okvir za liderstvo SAD u proizvodnji i bezbednosti,“ saopštili su iz Airlines for America.

Međutim, osnovna carina od 15 odsto odnosi se na većinu proizvoda, tako da će članice EU kao i američki uvoznici morati da prihvate činjenicu da će više carine povećati cene evropske robe u Americi.

„Platićete više za vaše evropske uvoze. To je ono što ovo znači“, rekao je Džo Bruselas, glavni ekonomista u RSM-u. „Ovo ne podstiče trgovinu, ovo je jednostavno porez na evropsku robu u Sjedinjenim Državama“.

Sporazum predstavlja još jedan udarac za proizvođače automobila iz Detroita, koji su se protivili sličnom dogovoru koji je Trampova administracija postigla sa Japanom. Carina od 15 odsto na automobile iz EU koji se uvoze u Sjedinjene Države niža je od carine od 25 odsto koju američki proizvođači automobila plaćaju ako se njihovi automobili proizvode u Meksiku.

Iako je Fon der Lajen rekla da su farmaceutski proizvodi uključeni u raniji okvir, priznala je da Tramp na kraju može uvesti više carine na lekove koji se uvoze u SAD.

Ipak, očima vrednih pregovarača i zbog globalne ekonomije dogovor je bolji nego nikakav dogovor.

„Izbegavamo uzvratne mere između Vašingtona i Brisela koje bi se proširile na daleko važniji sektor usluga“, rekao je Bruselas.