„Ne želi da se ponovi Irak“: Tramp priprema planove za „dan posle“ Madura u Venecueli

Planovi se tiho pripremaju i strogo čuvaju u Beloj kući, navode izvori.

Oni uključuju više opcija za to kako bi američka akcija mogla da izgleda u cilju popunjavanja vakuuma moći i stabilizacije zemlje ukoliko Maduro dobrovoljno ode kao deo dogovorenog odlaska, ili bude primoran da ode nakon američkih udara na ciljeve unutar Venecuele ili drugog direktnog delovanja, rekli su izvori.

Zvanično su predstavnici administracije tvrdili da je cilj vojnog pojačanja u Karibima i napada na brodove s drogom smanjenje protoka narkotika u SAD, ali interno planiranje jasno ukazuje na Trampovo razmatranje prisilnog uklanjanja Madura, što zvaničnici privatno priznaju.

CNN je izvestio da Tramp još nije doneo odluku o tome kako će rešiti zastoj, a unutar administracije postoje više frakcija sa oštro suprotstavljenim stavovima o potencijalnoj vojnoj ili tajnoj akciji za uklanjanje Madura.

Iako je Tramp više puta pretio eskalacijom, uključujući kopnene udare, dva visoka zvaničnika administracije rekla su da ne postoji volja za povećanim američkim angažovanjem u zemlji.

Tramp je razgovarao telefonom s Madurovom krajem prošlog meseca, samo nekoliko dana pre nego što je stupila na snagu američka odluka kojom se Maduro i njegova vladina elita označavaju kao članovi strane terorističke organizacije.

Visoki zvaničnik Bele kuće rekao je da, iako razgovor nije bio nužno zategnut, predsednik je Maduru izneo svojevrsni ultimatum, poručivši mu da je u njegovom najboljem interesu da napusti zemlju i da Tramp namerava da nastavi „dizati u vazduh“ brodove.

Tramp je odbio da isključi direktno učešće u promeni režima, a planiranje u Savetu Bele kuće ostavlja mu sve opcije otvorenim.

„Posao savezne vlade je da uvek priprema planove A, B i C“, rekao je jedan visoki zvaničnik administracije, ističući da predsednik ne bi upućivao pretnje koje upućuje da nema tim spreman sa nizom opcija za svaki mogući ishod.

Još jedan izvor upoznat s planiranjem rekao je da je „odgovornost američke vlade da se pripremi za sve scenarije širom sveta koji se mogu ili ne moraju odigrati“.

Planovi se, dodao je izvor, strogo čuvaju u Savetu za unutrašnju bezbednost Bele kuće, na čijem je čelu Stiven Miler, koji je poslednjih meseci blisko sarađivao sa državnim sekretarom i vršiocem dužnosti savetnika za nacionalnu bezbednost Markom Rubiom.

Venecuelanska opozicija predvođena Marijom Korinom Mačado i Edmundom Gonzalesom radi na planovima za „dan posle“ već godinama i neke elemente tih planova javno je podelila.

Njihovi napori bi se bavili bezbednošću, ekonomijom, energetikom, infrastrukturom i obrazovanjem, između ostalog, rekao je za CNN opozicioni lider Dejvid Smolanski.

Opozicija je formulisala planove za „100 sati“ i „100 dana“ za naredne korake u slučaju da Maduro bude zbačen, i ti planovi su podeljeni sa različitim delovima Trampove administracije, rekao je jedan izvor upoznat s time. Nije jasno u kojoj meri je administracija u svoje razmatranje uključila bilo koji aspekt tih planova, dodao je izvor.

Trampova administracija ranije je tvrdila da je Gonzales „pravi predsednik“ Venecuele, nakon što su SAD saopštile da je on osvojio najviše glasova na prošlogodišnjim izborima u zemlji. Tokom leta vođeni su neformalni razgovori unutar administracije o tome da Mačado i Gonzales preuzmu vođenje zemlje ako Maduro bude uklonjen, rekli su zvaničnici.

Mačado je javno hvalila Trampa i poručila da bi Venecuela blisko sarađivala sa SAD.

Ali sada je planiranje za dan posle intenzivnije, jer mora da uzme u obzir različite situacije u kojima bi Maduro mogao da napusti vlast. Nije jasno da li je administracija odlučila na koji način bi mogla da deluje kako bi Madura smenila, što dodatno komplikuje već težak zadatak razvijanja detaljnih planova za period posle njegovog odlaska.

SAD bi morale da odluče koliko i kakvu podršku bi pružile zemlji kako bi sprečile njeno klizanje u sukob i haos, kao i kako bi pokušale da utiču na upravljanje zemljom ukoliko Maduro ode nakon više od decenije na vlasti.

Iako je malo verovatno da bi američke trupe bile raspoređene na terenu – čak iako Tramp to nije isključio – morali bi da postoje planovi za ekonomsku, bezbednosnu i obaveštajnu pomoć, kažu stručnjaci.

Više zvaničnika administracije reklo je da Tramp nije zainteresovan za dugotrajne, iscrpljujuće pregovore s Madurom.

Maduro će dobiti mnogo kraći rok za pregovore nego što je Tramp davao drugim svetskim liderima, rekao je jedan od zvaničnika. Zvaničnici takođe ne smatraju da je pregovorima dogovoreni odlazak Madura verovatan, imajući u vidu dosadašnje neuspehe.

„Problem je što je Maduro u poslednjih deset godina postigao pet dogovora sa različitim stranama i svaki put je prekršio svaki od njih“, rekao je Marko Rubio za Foks prošle nedelje, dodajući da Madurov dosije ne znači da Tramp ne bi trebalo da pokuša da postigne dogovor.

U oktobru je Tramp rekao da je odobrio CIA da deluje unutar Venecuele kako bi suzbila ilegalne tokove migranata i narkotika iz te južnoameričke zemlje, ali nije rekao da li bi agencija imala ovlašćenje da ukloni Madura.

Stručnjaci su pozdravili planove pripreme unutar administracije za razmatranje onoga što dolazi nakon eventualnog pada Madura, s obzirom na to koliko situacija može postati komplikovana i opasna.

„To je dobar znak. Ako nameravaju da promene režim, a čini se da to nameravaju, moraju imati alternativu spremnu od prvog dana“, rekao je Mark Kansijan, viši savetnik u odeljenju za odbranu i bezbednost Centra za strateške i međunarodne studije.

„SAD 2003. u Iraku nisu imale jasan plan za dan posle, i Trampova administracija ne bi želela da ponovi tu situaciju“.

Kansijan je takođe istakao da bi posedovanje tih planova moglo otežati Trampu da odustane od bilo kakvih napora za promenu režima.

Svaki pokušaj izgradnje nove strukture vođstva stavio bi SAD u poziciju da balansiraju obezbeđivanje legitimnosti nove vlade u očima međunarodne i domaće javnosti.

„Kada i kako vraćate priznanje venecuelanskoj vladi? Ako su to Marija Karina Mačado i Edmundo Gonsales koji odmah preuzimaju vlast, onda je vrlo jasno — oni bi se smatrali legitimno izabranim predsednikom i SAD bi obnovile priznanje od prvog dana“, rekao je Fransisko Rodrigez, ekonomista koji proučava Venecuelu.

„Ali ako je u pitanju prelazna vlada koja uključuje ljude iz čavizma, kako i kada priznajete tu vladu? Priznanje će odrediti ukidanje sankcija i pristup ekonomskoj pomoći, što će biti ključno za stabilizaciju zemlje“, rekao je on, misleći na politički pokret bivšeg venecuelanskog lidera Uga Čavesa.

Iako administracija ostaje u kontaktu s venecuelanskom opozicijom, ne održavaju se redovni sastanci na visokom nivou sa zvaničnicima poput Rubija, reklo je više izvora. Opozicioni plan upravljanja zemljom nakon Madurovog odlaska nije poduhvat odobren od strane administracije, dodali su.

Smolanski je pozdravio napore Trampove administracije u vezi s Venecuelom, ali nije mogao da komentariše planiranje za dan posle koje administracija trenutno sprovodi.

„SAD i mi imamo zajedničke stavove o potrebi za slobodnijim i bezbednijim hemisferom, smanjivanju uticaja Kube, Irana, Rusije i Kine u regionu, u kojem je Venecuela centar delovanja tih spoljašnjih aktera“, rekao je Smolanski, viši savetnik za bezbednost i spoljna pitanja Gonzalesa i Mačado.