„Trampova sve očiglednija smrtnost počinje da menja svačije proračune“: Šta je sa zdravljem predsednika SAD?

U poslednje vreme izgleda umorno. Njegov čuveni lažni ten je malo bleđi nego obično i deluje da je puder nanesen u gušćem sloju i nespretnije nego ranije. Čini se da sve češće drema pred kamerama, uključujući sastanke kabineta i događaje za štampu u Ovalnom kabinetu, primećuje Mojra Donegan, kolumnistkinja Gardijana iz SAD.

Njegov javni raspored je lagan – često je u svojim golf-klubovima, putovao je po zemlji ređe nego u ovom periodu svog prvog mandata, a sada retko održava skupove na stadionima koji su nekada definisali njegov preferirani stil politike.

Sklon je da sedi, čak i kada drugi stoje, i skratio je svoj dnevni raspored, često ne obavljajući službene dužnosti pre podneva. Izveštaj Njujork tajmsa otkrio je da su se njegovi javni nastupi smanjili za skoro 40 odsto u poređenju sa njegovom prvom godinom na funkciji.

Ponekad nestaje iz javnosti danima kao što je to činio krajem leta, a on i njegova administracija objavili su nejasne i kontradiktorne informacije o njegovom zdravlju. Čini se da na svojoj desnoj ruci često ima povrede ili ona često menja boje – često će biti prekrivena flasterom ili namazana šminkom; Bela kuća je – neverovatno – tvrdila da je u modricama od previše rukovanja. Na nekim slikama, njegovi članci su vidljivo otečeni.

Tramp sa svojih 79 godina najstariji je čovek ikada izabran za predsednika. A na tu funkciju je stupio nakon što je izneo oštre kritike na račun Džoa Bajdena, čije su godine postale predmet skandala nakon što su njegovi kruti, nespretni i nekoherentni javni nastupi izazvali spekulacije da njegovi saradnici kriju obim njegovog pada.

Godine 2024, Tramp je Bajdenovu starost i nemoć pretvorio u simbol neadekvatnosti Demokratske stranke i nevoljnosti vašingtonskih elita da se bore protiv američkog nazadovanja. Kada je stupio na dužnost početkom 2025. godine, postavio je sliku autopena – uređaja koji je postao zamena za Bajdenovu nesposobnost u desničarskoj mašti – na mesto gde bi se Bajdenov zvanični portret nalazio na „predsedničkoj stazi slavnih“ koju je Tramp postavio.

Ideja je bila da je Bajden, prestar da bi obavljao tu funkciju, izašao na ručak, vodeći administraciju na autopilotu, što je neka vrsta virtuelnog zamenika, a ne odgovornog nosioca vlasti.

Sada se počinju pojavljivati pitanja o Trampovom zdravlju i sposobnosti za obavljanje funkcije. Tramp je otkrio da je u oktobru uradio magnetnu rezonancu iako je odbio da detaljnije objasni šta su njegovi lekari tražili ili šta su pronašli.

„Nemam pojma šta su analizirali“, tvrdio je novinarima u avionu „Er Fors Van“. „Ali šta god da su analizirali, analizirali su dobro i rekli su da sam imao najbolje rezultate koje su ikada videli.“ Predsednikov lekar je u pismu rekao da je snimljeno Trampovo srce i abdomen i da je to urađeno „preventivno“.

Ali stručnjaci su uzvratili da se magnetna rezonanca obično ne koristi kao preventivna nega, rekavši da se vrsta snimanja koju je Tramp dobio obično traži za praćenje postojećih srčanih oboljenja ili neke druge osnovne bolesti.

Tramp je takođe rekao da je „uradio kognitivni test i da ga je odlično položio“.

Nije jasno da li nešto konkretno nije u redu sa Trampovim zdravljem i bilo bi neodgovorno pokušavati da ga ovde dijagnostikujemo. Ali spekulacije o njegovim godinama i fizičkom padu odražavaju stvarnost njegovog režima – da je Tramp smrtan i da je star.

Njegova vladavina – kao predsednika, kao šefa Republikanske stranke i kao gravitacionog centra američke politike – će se završiti.

Moguće je da Trampovo zdravlje ne bi postalo predmet toliko spekulacija da su njegove ankete bile bolje. Predsednik je doživeo dramatičan pad poštovanja u javnosti; nedavne ankete pokazuju da je „pod vodom“ u većini država i u skoro svakoj demografskoj grupi.

Period ispunjen šokom i strahopoštovanjem tokom prvih meseci njegovog drugog mandata, u kojima je napravio velike promene u federalnoj birokratiji i pokušao da iskoristi silu izvršne vlasti da nametne ogromne kulturne promene na univerzitetima, korporacijama i drugim institucijama koje zavise od državnog finansiranja, ustupio je mesto mlakoj eri, u kojoj je Trampova moć slabi kako postaje jasno koliko je njegova podrška zapravo plitka.

Ljudi su spremniji da mu se suprotstave kada mu je rejting na dnu, a taj otpor ga zauzvrat čini manje moćnim, manje efikasnim.

Ako Tramp deluje fizički slabo, onda bi to delimično moglo biti zato što je politički najslabiji. Promenljivi vetrovi javnog mnjenja sada izgleda da smiruju Trampove ambicije da traži neustavni treći mandat, barem za sada – republikanci su manje spremni da rizikuju kako bi pomogli Trampu da pokuša nešto tako očigledno nezakonito kada se njegova sopstvena sposobnost da to izvede čini tako malom. A sa tom promenom došlo je i široko priznanje da Trampu ističe vreme na vlasti.

Američka demokratija – ili ono što je od nje ostalo – nije bezbedna. Ne bi bila bezbedna kada bi Tramp još uvek bio u svom najjačem izdanju i ne bi bila bezbedna da sutra napusti svoju kancelariju.

Ali njegova sve očiglednija smrtnost počinje da menja svačije proračune.

Čak, čini se, i njegove sopstvene. Tramp deluje sve zamišljenije i zamišljenije u starosti, a u poslednje vreme sve češće govori o smrti. „Mislim da možda nisam na putu ka raju. Nisam siguran da li ću moći da stignem u raj“, rekao je u oktobru.