Trampovi protivnici u SAD zovu Evropu u pomoć, „golfska struja“ međunarodne politike promenila smer

Guverner Kalifornije Gevin Njusom, zaštitno lice progresivnih demokrata Aleksandrija Okasio Kortes, Ruben Galjego iz Arizone i Grečen Vitmer iz Mičigena stigli su u Nemačku u pokušaju „demokratske“ Amerike da nekako zauzda politički cunami predsednika Donalda Trampa i ubedi Evropljane da se suprostave agresivnoj politici Bele kuće.

Poker demokratskih nada pokušaće tokom Minhenske bezbednosne konferencije da neutrališe tonalitet političke retorike koji je baš u ovo vreme prošle godine postavio Trampov zamenik, potpredsednik SAD Džej Di Vens, koji je žestokim kritikama i apokaliptičnim predviđanjima, baš u Minhenu, šokirao evropske političare, piše RTS.

Taman kada je Vens odleteo iz Nemačke, iz Amerike ka Evropi pokrenut je cunami jednako neočekivanih poteza, poput posebnih carina za evropsku robu, predlog mirovnog sporazuma za Ukrajinu, najava prisajedinjenja Grenlanda i na koncu, Trampov govor u Švajcarskoj u kojem je objasnio da „Evropa bez Amerike ne postoji“.

Lov na ti-reksa svetske politike

Evropljani su bili zgroženi, a promenu toka svetske politike uspostavljenog pre još 80 godina, sredinom januara u Davosu, nagovestio je Gevin Njusom, koji je lidere Starog kontinenta pozvao da ustanu protiv nasilničke politike Bele kuće.

„Takva je diplomatija Donalda Trampa. On je tiranosaurus reks. Ili se parite sa njim, ili vas pojede. Jedno ili drugo. Ukoliko nastave ovim putem, Evropljani će biti pojedeni. Moraju da ustanu, odlučni i ujedinjeni“, rekao je guverner Kalifornije.

Svega nekoliko časova kasnije, Trampova administracija je sprečila njegov nastup u Davosu, dok ga je portparolka Bele kuće Ana Keli nazvala „trećerazrednim guvernerom, za koga ionako niko nije ni čuo“.

Njusom je, zbog toga, izabran da predvodi grupu Trampovih protivnika, nadajući se da bi Minhen mogao biti bolja pozornica od Davosa, te da će, u trci za udarnim vestima, uspeti da pretekne državnog sekretara Marka Rubija.

Ranjeni, ali ne i mrtvi

Transatlantski savez je ranjen, ali nije mrtav, smatraju zapadnoevropski analitičari, tvrdeći da će lideri EU, koji su poslednjih meseci pronašli nove izvore samopouzdanja, pronaći način da se sami suoče sa problemima.

„Amerikanci nas ne napuštaju. Reč je o promeni prioriteta“, stav je neimenovanog zvaničnika NATO-a, koji je preneo Politiko. Njegov optimizam zasnovan je na činjenici da se saradnja sa oružanim snagama SAD odvija bez smetnji, te da nema ozbiljnih nagoveštaja da će Tramp povući deo vojnika iz Evrope.

Trampovu administraciju, kako se čini, stav evropskih optimista i ne interesuje preterano, pa će Rubio, kad okonča nastup na Minhenskoj bezbednosnoj konferenciji, otputovati u Mađarsku i Slovačku, dve države koje imaju kritički stav prema daljem pružanju pomoći Ukrajini u ratu sa Rusijom, baš na način na koji taj problem vidi i Bela kuća.

Strateško uzmicanje Evrope, koje se ogleda u rekordnim nabavkama američkog naoružanja, moglo bi se, ipak, pokazati nedovoljnim, jer se stavovi dve strane u pogledu budućnosti Grenlanda čine beznadežno nepomirljivim.

Grenland bi se mogao ispostaviti tačkom sa koje nema povratka, što je donekle potvrdila i Bela kuća kada je odlučila da na ovaj skup umesto potpredsednika pošalje šefa Stejt departmenta.

Teške reči iz Vašingtona

U njegovoj pratnji je Kristofer Landau, koji je nedavno optužio Evropu da preko nedemokratski postavljenih lidera ugrožava bezbednost Sjedinjenih Država. Istovremeno, ministar odbrane Pit Hegset je izbegao sastanak ministara odbrane članica NATO-a, održan uoči početka minhenske konferencije.

U takvoj situaciji, evropski lideri često citiraju reči kanadskog premijera Marka Karnija, koji je, takođe u Davosu, ocenio da je poredak zasnovan na pravilima mrtav, te da manje zemlje samo udružene mogu da prežive pritisak velikih.

Udružene male države, kako se čini, s odobravanjem će pratiti minhenski nastup Rubena Galjega, koji mesecima upozorava da Tramp uništava međunarodnu reputaciju SAD, te da bi njegova taština mogla ugroziti i ekonomsku moć Amerike.

Ukoliko dođe do političkog okršaja dve američke političke opcije u Minhenu, to bi bilo prvi put da Amerikanci unutrašnje probleme prenose preko okeana.

Očekuje se i da demokrate zamole ostatak sveta da se strpi dok, na narednim predsedničkim izborima, ne poraze politiku koju su ne toliko davno nazivali anomalijom.

Takva poruka mogla bi pasti na gluve uši, jer dobar deo političara na Zapadu smatra da je stari poredak na samrti i da će se, kako vreme bude prolazilo, moćne države sve češće pozivati na silu.

O takvom međuvlašću će, kako je najavljeno, u Minhenu govoriti francuski predsednik Emanuel Makron, britanski premijer Kir Stramer i predsednica Evropske komisije Ursula fon de Lejen.

Makron, kao prvi koji je u Evropi ustao protiv nove politike SAD, bi krajem meseca mogao ponuditi ostatku Starog kontinenta „francuski nuklearni kišobran“ sada kada Evropljani više ne mogu da računaju na Ameriku.

Prema ovakvoj ideju ozbiljne rezerve izneo je šef NATO-a Mark Rute, koji je ostatak Evrope upozorio da „se ne zavarava da bez SAD može uspešno da se brani“.