Treći svetski rat u narednih pet godina vrlo verovatan: Šta je pokazala anketa Politika?

Anketa je sprovedena u Sjedinjenim Državama, Kanadi, Ujedinjenom Kraljevstvu, Francuskoj i Nemačkoj između 6. i 9. februara, sa više od 2.000 ispitanika iz svake od pet država.

Većina ispitanika u SAD, Kanadi, Velikoj Britaniji i Francuskoj smatra da je izbijanje Trećeg svetskog rata verovatno ili vrlo verovatno u narednih pet godina. Samo Nemačka se izdvaja kao zemlja gde građani više ne veruju da do globalnog rata dolazi u tom periodu.

U SAD, 46 odsto smatra da je nova svetska vojna konfrontacija verovatna do 2031. što je porast u odnosu na prethodnu godinu (38 odsto).

U Velikoj Britaniji 43 odsto ispitanika vidi Treći svetski rat kao verovatan ili vrlo verovatan, u odnosu na 30 odsto u martu 2025.

Anketa takođe pokazuje da mnogi veruju u mogućnost upotrebe nuklearnog oružja u takvom konfliktu, a veliki broj ispitanika smatra da bi budući rat doveo do većih ljudskih gubitaka nego Drugi svetski rat.

Iako postoje znaci da javnost želi veća izdvajanja za odbranu, podrška raste samo dok se ne uzmu u obzir konkretne posledice poput povećanja duga države, smanjenja drugih usluga ili povećanja poreza – tada se ta podrška znatno smanjuje.

Rezultati ove ankete ističu izazov sa kojim se suočavaju lideri NATO-a i Evrope dok pokušavaju da ojačaju bezbednost u trenutku kada su javne finansije ograničene, a osećaj globalne pretnje raste.

Kada je reč o pojedinačnim zemljama koje bi mogle da preduzmu vojnu akciju, ispitanici iz SAD najverovatnije smatraju da će njihova zemlja biti u ratu u narednih pet godina, a zatim slede ispitanici iz Velike Britanije i Francuske.

To sugeriše da nuklearne sile NATO-a možda više očekuju sukobe nego druge zemlje, i da Trampov imidž kao „predsednika mira“ nije ubedljiv za birače kod kuće.

Najmanje jedan od troje ljudi u SAD, Velikoj Britaniji, Francuskoj i Kanadi smatra da je upotreba nuklearnog oružja verovatna ili vrlo verovatna u ratu u narednih pet godina.

Rusija se vidi kao najveća pretnja miru u Evropi, dok Kanađani smatraju da je Trampova Amerika najveća opasnost za bezbednost. U Francuskoj, Nemačkoj i Velikoj Britaniji, druga po veličini pretnja vidi se u SAD, koju ispitanici pominju daleko češće nego Kinu.

Koliko će to koštati?

Većina birača u Francuskoj, Nemačkoj, Velikoj Britaniji i Kanadi smatra da njihova zemlja treba da više troši na odbranu, pri čemu je taj stav najjači u Velikoj Britaniji i Kanadi.

Ali pitanje je kako to finansirati. Anketa The POLITICO Poll pokazala je da podrška za veća izdvajanja za odbranu opada kada se ispitanici pozovu da razmotre da li bi ta sredstva trebalo da dođu iz rezova u drugim budžetima, povećanja državnog zaduživanja ili podizanja poreza.

Prema rezultatima, javnost u Francuskoj i Nemačkoj sada je manje sklona podršci većim odbrambenim budžetima u kontekstu takvih kompromisa nego što je bila prošle godine.

U Nemačkoj, odbrambena potrošnja bila je jedna od najmanje popularnih upotreba novca, bolje ocenjena samo od pomoći u inostranstvu.

Godine 2025, 40 odsto francuske javnosti i 37 odsto nemačke javnosti reklo je da bi podržalo povećanje odbrambenog budžeta kada se pomenuti kompromisi. Ove godine, podrška je pala na samo 28 odsto u Francuskoj i 24 odsto u Nemačkoj.

Obe zemlje sada su više sklone protivljenju dodatnoj potrošnji na odbranu kada moraju razmotriti način finansiranja.

Anketa The POLITICO Poll takođe je pokazala značajan javni skepticizam prema stvaranju stalne vojske EU pod jedinstvenom komandom, ideji koju je predložila Evropska komisija. Predlog je dobio podršku samo 22 odsto Nemaca i 17 odsto Francuza.

Obavezna vojna služba je najpopularnija u Nemačkoj i Francuskoj, gde oko polovine ispitanika podržava tu ideju.