Udar na berlinske bolnice – sve više napada i sabotaža

Udruženje berlinskih bolnica (BKG) upozorava na niz naizgled „neobjašnjivih incidenata“ u bolnicama i zdravstvenim ustanovama u glavnom gradu.

Incidenti uključuju upade dronova iznad bolničkih kompleksa, kibernetičke napade, provale, pa čak i podmetanje požara.

BKG navodi da nemačke bezbednosne i obaveštajne službe neke od ovih napada klasifikuju kao moguće akte hibridnog ratovanja.

Zaštita zdravstvenih ustanova „više nije isključivo unutrašnja stvar bolnica, već zadatak koji se mora rešavati u saradnji s bezbednosnim službama“, poručuju iz BKG-a.

Iz bezbednosnih razloga, BKG je za DW saopštio da ne može precizirati u kojim su se ustanovama incidenti desili. „Rastuća hibridna pretnja“ navela je udruženje da upozori berlinske bolnice da uspostave efikasne mehanizme samoodbrane.

U Berlinu postoji više od 80 bolnica, uključujući i Šarite (Charité) — najveću univerzitetsku bolnicu u Evropi, osnovanu 1710. godine, koja pruža sveobuhvatnu zdravstvenu negu i sprovodi vrhunska istraživanja.

Eksplozije, paljevine, kibernetički napadi

U novembru je snažna eksplozija teško oštetila bolnicu Vivantes, a nekoliko sati kasnije izbio je požar na ulazu Šaritea. U oba slučaja pogođena su odeljenja za lečenje onkoloških pacijenata. To je podstaklo državnu bezbednost da pokrene istragu zbog sumnje na politički motivisanu paljevinu.

Tokom leta prijavljeno je šest odvojenih požara u podrumu bolnice Bundesvera (Bundeswehrkrankenhaus – BWK). List Berliner cajtung (BZ), pozivajući se na bezbednosne izvore, navodi da se spekulisalo o mogućoj vezi sa lečenjem ukrajinskih vojnika u toj ustanovi.

Savezna služba za zaštitu ustavnog poretka (BfV) saopštila je za DW da „trenutno ne beleži povećane (hibridne) aktivnosti stranih obaveštajnih službi ili drugih institucija stranih sila u vezi s bolnicama“.

Međutim, BfV navodi da su bolnice poslednjih godina bile meta raznih sajber kriminalnih grupa i da se istražuje niz digitalnih ucena pomoću zaključavanja podataka (ransomware) u Nemačkoj, za koje se sumnja da iza njih stoje ruski sajber kriminalci.

„Sve su vidljiviji znaci da se granica između kibernetičke špijunaže i kibernetičkog kriminala sve više briše. Direktna povezanost s ruskim državnim strukturama najčešće se ne može nedvosmisleno dokazati“, navodi se u saopštenju Službe za zaštitu Ustava.

Bolnice kao lake mete za ucenu i nasilje

Manuel Atug, osnivač udruženja AG Kritis koje se bavi zaštitom kritične infrastrukture, kaže za DW da su bolnice najčešće mete ucenjivačkih grupa, a ne državnih aktera.

„Gotovo se uvek radi o novcu. To je česta pojava, iako može biti i sabotaže ili špijunaže“, kaže Atug. „Imali smo nedavne provale u bolnice, a zabeleženi su i letovi dronova iznad bolnica.“

Atug navodi da su bolnice tradicionalno slabo pripremljene za odbranu, posebno manje ustanove, najviše zbog hroničnog nedostatka sredstava.

„Neke javne bolnice jednostavno nemaju novca, dok druge sredstva ulažu pre svega u profitabilne odeljenja, a ne u široku bezbednosnu infrastrukturu“, objašnjava on.

Dodaje i da postoji „rastuća spremnost na nasilje prema onima koji pokušavaju da pomognu“, što povezuje s dezinformacijama koje se šire na internetu.

Prema podacima Savezne kriminalističke policije (BKA), u 2024. godini zabeležena su 683 slučaja nasilja nad vatrogascima, dok je kod drugih službi hitne pomoći evidentirano 2.042 slučaja.

27. januara, u navodno podmetnutom požaru u Berlinskoj jevrejskoj bolnici povređeno je 14 ljudi. Sumnja se da je 71-godišnji pacijent zapalio predmet u svojoj sobi, što je dovelo do širenja požara. Državna kriminalistička policija vodi istragu u saradnji s bezbednosnim službama.

Na početku ove godine, sabotaža električnih vodova u jugozapadnom Berlinu ostavila je oko 100000 ljudi bez grejanja, struje i interneta tokom ledenih temperatura. Odgovornost je preuzela levičarska ekstremistička „Vulkanska grupa“.

Duga lista bezbednosnih problema i potreba za ulaganjima

Feliks Nojman, stručnjak za ekstremizam i terorizam iz Fondacije Konrad Adenauer, kaže da Nemačka ima još mnogo posla u zaštiti kritične infrastrukture.

„Neke stvari su urađene, ali pod A prekasno i pod B nedovoljno“, rekao je za DW. „Jesmo li spremni za sadašnju situaciju? Ne baš. Ali postoje razgovori i strategije — to je sigurno.“

BKG navodi da Berlin ide u pravom smeru sa svojim Okvirnim planom civilne zaštite bolnica (ZVKH) predstavljenim u leto 2025. — prvim takvim planom u Nemačkoj — ali da su potrebna i ciljano usmerena ulaganja u otpornost zdravstvenog sistema.

U oktobru 2025. Nemački bolnički institut (DKI) i Institut za zdravstveni menadžment (HCB) objavili su studiju o potrebnim ulaganjima u zaštitu bolnica u različitim scenarijima.

Studija je navela niz bezbednosnih problema poput nedostatka osoblja, slabe kibernetičke bezbednosti, neobezbeđenih pristupnih punktova, nedovoljne pripremljenosti za hemijske, biološke, nuklearne i vojne pretnje, kao i nedovoljne zalihe lekova, krvi i rezervnog napajanja (dovoljno samo za mirnodopske uslove).

Procenjeno je da je potrebno 2,7 milijardi evra i dodatnih 670 miliona godišnje za operativne troškove da bi se odgovorilo na trenutni nivo pretnji.

Nemačka usvaja novi zakon o zaštiti kritične infrastrukture

Bundestag je 29. januara usvojio novi krovni zakon usmeren na jačanje zaštite kritične infrastrukture, uključujući IT i telekomunikacione sisteme, u svetlu sve većeg broja napada i špijunaže u Evropi.

Zakon je dodatno pooštren nakon sabotaže u jugozapadnom Berlinu i obavezuje institucije u strateški važnim sektorima da poboljšaju fizičku zaštitu svojih objekata.

Potencijalnim napadačima, na primer, više ne bi smele biti dostupne informacije o osetljivim infrastrukturnim tačkama, poput preciznih trasa električnih vodova.

U saopštenju za DW, berlinsko Ministarstvo unutrašnjih poslova upozorava da u gradu i dalje postoji „visok nivo apstraktne pretnje“ — zbog intenziviranih aktivnosti stranih obaveštajnih službi, posebno ruskih, te pojačanog delovanja ekstremističkih grupa.

„I protivustavni akteri i obaveštajne službe uključeni su u aktivnosti s ciljem narušavanja javnog reda, podrivanja sposobnosti države da deluje i širenja straha i terora među stanovništvom, institucijama i kompanijama“, stoji u saopštenju.