„Jedina briga je kako i koliko dugo“: Kakav je put Ukrajine u EU i kolika je uloga Orbana?

Ukrajini je potrebna podrška svih 27 zemalja EU da bi postala članica, ali Budimpešta blokira njen prelazak u sledeću fazu pristupnih pregovora, navodeći kao razlog zabrinutost u vezi sa jezičkim pravima etničkih Mađara.

Stav Mađarske izaziva frustracije kod ostalih članica, pa se komesarka za proširenje EU, Marta Kos, prošle nedelje u Ukrajini, sastala sa mađarskom manjinom na zapadu zemlje u pokušaju da ublaži tenzije.

Članstvo u EU je tračak nade za mnoge Ukrajince

Za mnoge ljude u Ukrajini, perspektiva članstva u EU predstavlja svetionik nade za prosperitetnu budućnost, više od tri decenije nakon što je zemlja stekla nezavisnost od Sovjetskog Saveza.

Proruski predsednik Viktor Janukovič je 2014. zbačen masovnim protestima nakon što je pokušao da skrene Kijev sa puta ka EU, a rat koji Rusija vodi protiv Ukrajine učinio je pristupanje EU još privlačnijim za prozapadne Ukrajince.

Međutim, pokušaj Kijeva tokom leta da ograniči nezavisnost ključnih nadzornih tela zabrinuo je mnoge evropske vlade i istakao izazove reformi sa kojima se Ukrajina suočava dok pokušava da svoje zakone uskladi sa standardima EU.

„EU ne može da prihvati novu državu članicu koja ne poštuje u potpunosti vladavinu prava“, rekla je komesarka za proširenje Marta Kos u intervjuu za Rojters.

Kos je dodala da je „jedan deo pokazivanja ljubavi upravo u tome da budemo strogi“, naglašavajući da, kada su u pitanju reforme u oblastima poput poljoprivrede i zaštite životne sredine, „tek sada dolazi težak deo posla“.

Otpor protiv Mađarske

Evropski zvaničnici nagovestili su da će, ako Ukrajina istraje u sprovođenju reformi i u potpunosti se pridržava principa vladavine prava, pronaći način da zaobiđu protivljenje mađarskog premijera Viktora Orbana i omoguće Ukrajini napredak ka članstvu.

Danska premijerka Mete Frederiksen, čija zemlja predsedava EU do kraja decembra, izjavila je u Kopenhagenu u četvrtak da Ukrajina i EU mogu nastaviti da rade na reformama kako bi Kijev bio spreman za članstvo.

„Neću dozvoliti da jedna zemlja, a posebno Viktor Orban, odlučuje o čitavoj evropskoj budućnosti“, rekla je ona.

Vladavina prava

Tokom posete Ukrajini prošle nedelje, evropski zvaničnici su naglasili da je poštovanje vladavine prava preduslov za članstvo.

Poruka je delimično bila reakcija na poteze od 22. jula, kada je pokušano da se poveća kontrola državnog tužioca nad Nacionalnim antikorupcijskim biroom i specijalizovanim tužilaštvom.

Retki protesti u ratnim uslovima naterali su ukrajinsko rukovodstvo da brzo odustane od tog poteza, ali je taj događaj privukao pažnju najbližih partnera Kijeva.

„Ono što se dogodilo 22. jula ne sme se ponoviti“, rekla je Kos, upozorivši na rizik gubitka poverenja članica EU i naglasivši da „sve mora biti ispravljeno do kraja“.

„Još nije gotovo“, dodala je ona.

Evropski zvaničnici veruju da će Ukrajina na kraju ispuniti standarde i da postoji snažna posvećenost u ukrajinskom društvu da se nastavi dalje.

„Jedina briga je kako i koliko dugo, ali ne i da li“, rekla je Kos.

Zamenik premijera Ukrajine za evropske integracije, Taras Kačka, izjavio je za Rojters da će zemlja „nastaviti da sprovodi reforme u skladu sa svojim međunarodnim obavezama“.

Dug put pred Ukrajinom

Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen rekla je u februaru da bi Ukrajina mogla da se pridruži Uniji pre 2030. godine ako nastavi sa reformama ovim tempom i kvalitetom, ali neki zvaničnici taj rok smatraju nerealnim.

„Ukrajina je velika, važna i strateški pozicionirana zemlja, i stvari se ne mogu gurati pod tepih“, rekao je jedan diplomata EU.

Drugi je dodao: „Vidimo impresivan napredak Ukrajine, posebno s obzirom na rat, ali proces pristupanja EU je mukotrpan i dugotrajan“.

U skorije vreme, glavna prepreka ostaje protivljenje Mađarske ukrajinskim ambicijama.

Orban je 2023. odlučio da ne uloži veto na odluku lidera EU da se otvore pregovori o pristupanju sa Ukrajinom, ali sada Mađarska blokira prelazak u sledeću fazu – pregovore o klasterima koji pokrivaju tematske oblasti politika.

Nastavak tehničkog rada

Neki evropski zvaničnici izneli su ideju o otvaranju klastera bez jednoglasne odluke svih članica, čime bi se zaobišla Mađarska.

Međutim, promena pravila zahteva saglasnost svih 27 država, pa zvaničnici smatraju da je nastavak tehničkog rada sa Ukrajinom, bez formalnog otvaranja klastera, verovatnija opcija u skorijem periodu.

„Ako ne uspemo da se međusobno ubedimo, onda jednostavno mislim da moramo nastaviti sa celim poslom koji se mora obaviti između Ukrajine i Evropske komisije“, rekla je Frederiksen.

Kačka je izjavio da Ukrajina ima „pragmatičan“ pristup i da će nastaviti sa reformama kako bi bila spremna da brzo napreduje čim se stvore uslovi za sledeću fazu.

Na duži rok, međutim, ukrajinske težnje ka članstvu mogle bi naići na prepreke i u drugim delovima Unije.

Prema istraživanju Eurobarometra objavljenom u septembru, 52 odsto građana EU podržava prijem Ukrajine ako ispuni sve uslove članstva, dok je 41 odsto protiv.

Podrška značajno varira – 91 odsto Šveđana podržava prijem Ukrajine, ali samo 48 odsto Francuza i 28 odsto Čeha.

Kos je rekla da EU ima dovoljno vremena da razmotri zabrinutosti svake zemlje i da ih reši.