„Na istočnom krilu Evrope besni pravi rat, a na zapadnom lažni sukob“: Da li je Ukrajina zaboravljena?

Dok se evropski lideri u Davosu utrkuju da uvere Donalda Trampa da odustane od ambicije da „pripoji“ Grenland, Ukrajina sve više biva potisnuta u drugi plan.

To je navelo ukrajinskog lidera Volodimira Zelenskog da razmišlja da li uopšte vredi da prisustvuje Svetskom ekonomskom forumu, prema rečima jednog visokog ukrajinskog zvaničnika i jednog stranog savetnika koji su upoznati sa razmišljanjem u Kijevu. Obojica su dobili anonimnost kako bi mogli slobodno da govore.

Evropski lideri su planirali da se ove nedelje fokusiraju na Ukrajinu i da iskoriste zakazani sastanak sa Trampom kako bi dobili ličnu podršku američkog predsednika za bezbednosne garancije za Ukrajinu nakon rata – mere za koje Kijev kaže da su neophodne kako bi se odvratio Kremlj od ponovnog pokretanja sukoba.

Ali kako se diplomatski prioriteti pomeraju, Kijev je sve više u opasnosti da bude zaboravljen, što izaziva rastuće frustracije u Ukrajini i Evropi, dok Tramp pojačava pretnje da će zauzeti mineralima bogat Grenland – uključujući mogućnost kaznenih carina za osam evropskih zemalja koje se protive njegovoj nameri da anektira najveće ostrvo na svetu.

„U Ukrajini se vodi pravi rat sa Rusima“, rekao je norveški ministar spoljnih poslova Espen Bart Ajde. „Grenland oduzima energiju od onoga o čemu bismo zapravo trebalo da razgovaramo“.

„Bilo bi dobra ideja da se fokusiramo na pravi rat koji se vodi, gde zapravo postoje Rusi protiv kojih treba da se bori“, dodao je.

Sa Grenlandom koji dominira Davosom, ukrajinski zvaničnici se plaše da će njihova zemlja na kraju biti zaboravljena – da će, kako bi se rešila kriza koju je izazvao Tramp, Evropljani neminovno morati da smanje prioritet rata na njihovoj istočnoj granici kako se nedelja bude odvijala.

„Treba nam američko i evropsko jedinstvo“, rekao je jedan istaknuti ukrajinski biznismen kome je data anonimnost da bi mogao slobodno da govori, a koji je prisustvovao skupu kako bi lobirao za veću podršku Zapada. „Treba da Amerika i Evropa budu zajedno, a ne da budu jedni drugima omča oko vrata“.

Transatlantski sukob oko Grenlanda dolazi u kritičnom trenutku rata u Ukrajini. Rusija razara ukrajinsku energetsku infrastrukturu intenzivnim raketnim i dronskim napadima. A kako se ova zima pretvara u izuzetno hladnu – sa temperaturama koje padaju ispod minus 20 stepeni Celzijusa – raste zabrinutost u Kijevu kako zemlja može izdržati bez mnogo veće pomoći zapadnih saveznika, uključujući Sjedinjene Države, kada je u pitanju protivvazdušna odbrana.

„Ova zima se razlikuje od prethodne tri ratne zime iz nekoliko razloga“, rekao je Maksim Timčenko, izvršni direktor ukrajinske energetske kompanije DTEK. „Kako se stanice i trafostanice stalno gađaju, sve je teže popraviti ih.“

„Gađaju sve što imaju da bi pokušali da unište energetsku infrastrukturu – balističkim raketama, krstarećim raketama i svim vrstama dronova“, dodao je. „Imamo samo tri ili četiri sata struje tokom dana. A sa prekidima u snabdevanju toplotnom energijom, čitave stambene zgrade su bez grejanja već nedelju dana“.

Ali dok je Evropa zaokupljena razgovorima o Grenlandu, veliki deo onoga što su ukrajinski zvaničnici došli u Davos da objasne i zatraže, biva potisnut i nadjačan rastućim strahom o budućnosti bezbednosnog poretka koji predvode SAD, a koji je čuvao Evropu sigurnom od kraja Drugog svetskog rata.

Slično tome, Trampovi zvaničnici su uglavnom fokusirani na Grenland i Gazu i Zelenski je imao poteškoća da dobije zakazan termin za bilateralni sastanak sa Trampom, prema ukrajinskim zvaničnicima.

Prema jednom republikanskom stručnjaku za spoljnu politiku, kojem je data anonimnost, Zelenski je željan susreta licem u lice, ali je naišao na odbijanje iz Bele kuće. „Zelenski bi se uvek sastao sa Trampom jer misli da su koristi veće od troškova, i da ako se on ne angažuje sa njim, drugi to rade“, rekao je za Politico.

Očekuje se da će ukrajinski i američki zvaničnici nastaviti dijalog u Davosu, ali sada postoje samo nejasni planovi za potpisivanje ekonomskog sporazuma o rekonstrukciji između SAD i Kijeva, koji je trebalo da bude potpisan ove nedelje.

Trampov sve ratoborniji jezik – uključujući njegovu izjavu ove nedelje da se više ne oseća obaveznim da razmišlja „isključivo o miru“ i njegovo odbijanje da isključi mogućnost zauzimanja Grenlanda silom – podstakao je paniku u Evropi pred njegov govor na Svetskom ekonomskom forumu. Njegovu publiku će činiti još 64 šefa država ili vlada.

„Ne mislim da je budućnost koja bi mogla da se razvije, nakon svih razgovora i pretnji koje smo čuli tokom proteklih dana, naročito svetla za bilo koga od nas“, rekla je finska ministarka spoljnih poslova Elina Valtonen za Politico.

Ali, dodala je, „zaista bih se nadala da bismo mogli da se vratimo razgovoru o tome kako što pre završiti rat u Ukrajini.“