„Ruski botovi se najčešće pojavljuju u talasima“: Kako je Ukrajina razvila otpornost na propagandu Kremlja?

Građani se sve više okreću Telegramu, YouTube i Facebook, iako je poverenje u te digitalne platforme veoma nisko, ukazuje u analizi za CEPA.org Katerina Odarčenko, predsednica PolitA instituta za demokratiju i razvoj.

Istraživanje među 2.000 Ukrajinaca, koje je sprovela Rating Group iz Kijeva, osvetljava paradoks: ljudi koriste izvore informacija u koje ne veruju u potpunosti.

I to s razlogom – ruska propagandna mašinerija intenzivno koristi te kanale za širenje dezinformacija koje urušavaju moral, dok ukrajinska vlast pokušava da ostane otporna bez upadanja u preteranu državnu kontrolu medija.

Istraživanje, koje su naručili Lviv Media Forum i International Media Support, pokazuje da je Telegram postao dominantna informativna platforma u Ukrajini, a koristi ga više od polovine ispitanika.

Slede YouTube i Facebook, dok je državni TV kanal „United News“ redovan izvor informacija za samo četvrtinu građana. Tradicionalne novine, radio stanice i regionalni mediji gotovo da više nemaju značaj.

Iako biraju da koriste ove društvene mreže, samo 29 odsto ispitanih kaže da veruje informacijama na Telegramu, a samo 24 odsto onima na YouTube. Ironično, državni informativni program „United News“ ima najviši nivo nepoverenja -gotovo 40 odsto ispitanika kaže da mu ne veruje.

Oslanjanje Ukrajinaca na platforme kojima ne veruju otvara jaz između konzumiranja vesti i poverenja u njih, prostor u kojem laži i poluistine mogu lako da opstanu – posebno kada gotovo 40 odsto ispitanika kaže da nikada ne proverava tačnost vesti, a samo 18 odsto da to uvek čini.

Čak i tada, prakse provere su slabe. Većina ispitanika je rekla da se oslanja na sopstvenu „intuiciju“, umesto da proverava informacije putem pouzdanih izvora.

Najugroženije grupe, prema istraživanju, su ljudi iz ratom pogođenih područja, siromašniji i manje obrazovani slojevi stanovništva, kao i građani koji govore ruski jezik ili su dvojezični.

Zabrinjavajuće je i to što te grupe veruju da su podjednako sposobne da razlikuju istinu od laži kao i oni koji redovno proveravaju informacije iz pouzdanih izvora – što ukazuje na opasno samopouzdanje.

Skoro polovina Ukrajinaca opisuje dezinformacije kao „ozbiljan problem“, što pokazuje da su svesni postojanja problema, iako alata za borbu protiv njega nemaju dovoljno.

Odgovor ukrajinske vlade bio je centralizacija komunikacija. Od prvih nedelja punog vojnog napada Rusije, pokrenut je „Jedinstveni informativni telemaraton“ (United News), koji je ujedinio glavne televizijske mreže u jedan državno vođen program.

Zvaničnici tvrde da je to bilo neophodno kako bi se u ratnim uslovima obezbedilo jedinstveno i jasno informisanje građana.

Međutim, zbog dominacije jednog glasa na televiziji, mnogi građani se okreću drugim izvorima, što ih vodi ka manje pouzdanim platformama, čime se otvara prostor za propagandu.

Ovi unutrašnji izazovi uklapaju se u šire propagandne kampanje Moskve, koje prate dobro poznatu šemu: lažne priče prvo se objave na opskurnim veb-sajtovima, zatim se šire preko manjih Telegram kanala, da bi ih na kraju pojačali veći nalozi i mediji.

Kada se ti narativi prevedu na engleski, dobijaju međunarodnu legitimnost i širi domet.

Društvene mreže poput Facebook, X i YouTube i dalje su ključne za ovu propagandnu infrastrukturu. Ruski operativci koriste botove i „trol“ mreže kako bi preplavili platforme koordinisanim sadržajem.

Botovi se najčešće pojavljuju u talasima oko važnih geopolitičkih događaja – kao što je početak ruske invazije na Ukrajinu – kako bi se propaganda prilagodila aktuelnim dešavanjima u realnom vremenu.

Rusija, takođe, koristi algoritme za oglašavanje kako bi dosegla različite publike. Segmentiranjem stanovništva i ciljanim porukama upućenim na receptivnije grupe, propagandisti mogu da učine svoj sadržaj efikasnijim.

Umesto da se oslanjaju na direktne neistine, često koriste emocionalno nabijene narative koji polarizuju društva.

Moskva, takođe, podržava lažno nezavisne medije koji se predstavljaju kao legitimni, kao deo koordinisane strategije Kremlja.

Na primer, češka vlada je uvela sankcije kanalu Voice of Europe, koji finansira ukrajinski oligarh u egzilu Viktor Medvedčuk, zbog širenja ruske propagande pred izbore za Evropski parlament.

Zanimljivo je da je Ukrajina, u poređenju sa susednim zemljama, najotpornija na propagandu Moskve.

Prema Indeksu otpornosti na dezinformacije za 2024. godinu, Ukrajina je rangirana kao zemlja sa najvećom otpornošću među deset zemalja u Centralnoj i Istočnoj Evropi, uključujući Poljsku, Mađarsku, Slovačku i države Južnog Kavkaza.

Mobilizacija društva usled rata je ojačala javni otpor narativima Kremlja, ali ta otpornost i dalje ostaje krhka.

Dok je poverenje u ruske medije gotovo potpuno nestalo, sumnja u domaće izvore je porasla, što ukazuje da je ukrajinska otpornost više vođena krizom nego institucionalnom stabilnošću – to je nacionalna borba za opstanak, a ne održivi medijski sistem.

Ovo stvara dilemu, jer su ukrajinski mediji pritisnuti između potrebe za centralizovanom strateškom komunikacijom u ratnom vremenu i rizika da prevelika kontrola naruši pluralizam i kredibilitet.

Ako država monopolizuje informacije, može narušiti upravo ono poverenje koje nastoji da sačuva. Ali ako ostavi tokove informacija previše otvorenim, Rusija može iskoristiti tu prazninu. Balansiranje ovih pritisaka je ključno ne samo za demokratiju Ukrajine, već i za održavanje informativnog fronta u ratu.

Transparentnost u državnoj komunikaciji, uključujući reforme telemaratona, pomogla bi u obnovi poverenja i izbegavanju percepcije monopolizacije. Istovremeno, međunarodno praćenje i razotkrivanje ruskih operacija uticaja – od bot mreža do pseudo-medija poput Voice of Europe – od vitalnog su značaja za ublažavanje njihovog uticaja i smanjenje njihove moći nad demokratskim procesima.

Kako se rat nastavlja, izazov će biti očuvanje slobode i pluralizma uz održavanje efikasne strateške komunikacije. Za Ukrajinu, kao i za njene partnere, borba za istinu sada je neraskidivo povezana sa borbom za suverenitet.