Tramp nudi Ukrajini „korejski scenario“ za mir sa Putinom: Vašington post iznosi detalje

Uprkos oštrim pregovaračkim taktikama predsednika Donalda Trampa i njegovoj neobjašnjivoj simpatiji prema ruskom agresoru, prema informacijama koje dobijam od američkih, ukrajinskih i evropskih zvaničnika, takav sporazum izgleda sve bliži.

Ipak, Tramp bi mogao da uništi šanse ako previše pritisne predsednika Volodimira Zelenskog i njegove evropske saveznike, pa oni odluče da nastave borbu uprkos strašnim posledicama. To bi bilo loše za sve, smatra Ignatius. Ovo je trenutak da Tramp uteši Ukrajinu i Evropu, a ne da ih prisiljava na kompromis.

Trampov nagib prema Kremlju u Nacionalnoj strategiji bezbednosti, objavljenoj prošle nedelje, dodatno je zakomplikovao pregovore.

Čini se da želi da stoji ravnomerno između demokratske Evrope i autokratske Rusije „kako bi smanjio rizik od sukoba između Rusije i evropskih država“, navodi se u dokumentu. Ta neutralnost prema prijatelju i neprijatelju nema smisla ni strateški ni moralno – i ozbiljno brine Evropu.

Ipak, Trampov mirovni plan ima određeni potencijal, piše dalje. Američki pregovarači Džared Kušner i Stiv Vitkof su poslovni tajkuni, a ne diplomate, ali deluju svesni da je najbolja zaštita za Ukrajinu kombinacija obavezujućih bezbednosnih garancija i budućeg ekonomskog prosperiteta.

Oni, navodi Ignatius, znaju da paket neće uspeti ako Zelenski ne uspe da ga „proda“ hrabroj, ali iscrpljenoj zemlji.

Pregovarački paket obuhvata tri dokumenta, rekao je jedan ukrajinski zvaničnik: mirovni plan, bezbednosne garancije i plan ekonomske obnove.

Pregovori su daleko od završetka, a Ukrajina i evropski saveznici planiraju da danas objave zajednički set amandmana.

Evo nekih ideja koje se trenutno razmatraju, prema informacijama američkih i ukrajinskih zvaničnika:

– Ukrajina bi mogla postati članica EU već 2027. godine. Ovaj brzi pristup brine neke zemlje članice EU, ali Trampova administracija veruje da može prevazići protivljenje Mađarske, koja je najveći protivnik članstva Ukrajine u EU. Članstvo bi podstaklo trgovinu i investicije, a možda i najvažnije, primoralo Ukrajinu da kontroliše korupciju u državnim preduzećima.

U suštini, ovaj rat se vodi oko toga da li Ukrajina može postati evropska zemlja. Predsednik Vladimir Putin prezire tu ideju, sa svojim mističnim verovanjem u jedinstvo Rusije i Ukrajine. Brzo članstvo Kijeva u EU meni deluje kao pobeda.

– Sjedinjene Države bi obezbedile tzv. „garancije slične članu 5“ za zaštitu Ukrajine u slučaju da Rusija prekrši sporazum. Ukrajina želi da SAD potpišu ovakav sporazum i ratifikuju ga u Kongresu, a evropske zemlje bi dale svoje garancije. Američko-ukrajinska radna grupa istražuje detalje i kako brzo bi Ukrajina i saveznici mogli reagovati na bilo kakvo rusko kršenje.

Pouzdanost ovih garancija delimično je narušena jezikom iz Nacionalne strategije bezbednosti koji deluje kao da slabi NATO, na kojem su garancije zasnovane. Ipak, Trampov tim tvrdi da je posvećen nastavku obaveštajne podrške Ukrajini, što je ključ za bezbednost.

– Suverenitet Ukrajine bio bi zaštićen od bilo kakvog ruskog veta. Pregovarači još uvek rade na osetljivim pitanjima poput ograničenja ukrajinske vojske. Postoji predlog da se početna američka ponuda od 600.000 vojnika poveća na 800.000, što je približno ono što bi Ukrajina imala posle rata.

Ali Kijev odbija bilo kakvo formalno ustavno ograničenje, kao što Rusija traži. Bez obzira na nominalnu veličinu vojske, mogli bi postojati dodaci poput nacionalne garde ili drugih pomoćnih snaga.

– Duž cele linije primirja, od Donjecka na severoistoku do gradova Zaporožje i Herson na jugu, formirala bi se demilitarizovana zona (DMZ). Iza ove DMZ bila bi dublja zona iz koje bi teška oružja bila izuzeta. Linija bi bila strogo nadgledana, slično DMZ-u koji deli Severnu i Južnu Koreju.

– „Razmena teritorija“ su neizbežan deo sporazuma, ali Ukrajina i SAD još pregovaraju kako bi linije bile povučene. Rusija zahteva da Ukrajina preda oko 25 odsto Donjecka koje još drži; Trampov tim tvrdi da bi Ukrajina ionako mogla izgubiti veći deo u narednih šest meseci i da bi sada trebalo da napravi ustupke da spasi živote.

– Nuklearna elektrana u Zaporožju, najveća u Evropi, više ne bi bila pod ruskom okupacijom. Pregovara se o mogućnosti da SAD preuzmu upravljanje postrojenjem. Iako zvuči čudno, to se dopada nekim ukrajinskim zvaničnicima jer bi obezbedulo američki „signal“ protiv ruske agresije.

– Trampova administracija bi podsticala investicije i ekonomski razvoj u Ukrajini. Jedan izvor sredstava su više od 200 milijardi dolara ruskih sredstava sada zamrznutih u Evropi. Trampovi pregovarači već su predložili da se 100 milijardi dolara od toga stavi na raspolaganje Ukrajini za reparacije, a iznos bi mogao biti povećan.

Trajniji motor obnove bio bi američko investiranje. Američki zvaničnici razgovaraju sa Larijem Finkom, izvršnim direktorom BlackRock-a, o oživljavanju plana za „Fond za razvoj Ukrajine“ koji bi privukao 400 milijardi dolara za obnovu. U to bi bio uključen i Svetska banka.

Tramp, naravno, želi slične inicijative za Rusiju. Osnova za Kušnera i Vitkofa, obojicu posvećenih kapitalista, je da zemlje koje trguju i prosperiraju ne vode ratove. Porast nacističke Nemačke 1930-ih i današnja pretnja Kine pokazuju da optimizam nije uvek opravdan, ali i dalje je razumna formula.

Umesto da pritiska Zelenskog, Trampovi pregovarači trebalo bi da rade sa evropskim saveznicima na kreiranju paketa bezbednosnih garancija i ekonomskih podsticaja dovoljno atraktivnog da Ukrajinci pristanu na ustupke poput dela Donjecka koji Rusija nije uspela da osvoji. U suprotnom, Ukrajinci će nastaviti da se bore.

Najveća greška koju Tramp može napraviti je insistirati na „sada ili nikad“. Diplomacija tako ne funkcioniše, a ni dobar biznis. Kao što je Tramp primetio pre nekoliko decenija: „Najgore što možete učiniti u dogovoru jeste delovati očajno. To protivnik oseti i onda ste mrtvi“.

Tramp bi trebalo da postigne razuman sporazum koji će trajati. U suprotnom, mogao bi ostati bez ičega, a ovaj užasni sukob bi mogao ući u još razorniju fazu.