Ukrajinska operacija dronovima „Paučina“ prekretnica u savremenom ratovanju

Ovi snimci se sada, nesumnjivo, detaljno proučavaju u vojnim operativnim centrima.

„Ovaj napad bi trebalo da bude alarm za vojske širom sveta“, izjavila je za Radio Slobodna Evropa (RSE) Stejsi Petidžon, direktorka Programa za odbranu u Centru za novu američku bezbednost (CNAS).

„Na mnogo načina, [napad 1. juna] bio je efikasniji od onih koje su izveli ukrajinski dalekometni dronovi, jer se mali dronovi mogu raspršiti, navođeni su ka različitim metama i precizno pogađaju više ciljeva širom velike vazduhoplovne baze“, rekla je ekspertkinja za dronove.

„Ključna tačka ovog napada bila je prikrivena infiltracija i dejstvo veoma blizu vazdušnih baza, koje su verovatno bile slabo branjene jer nije bilo mnogo bojazni da bi Ukrajina mogla napasti tako duboko [unutar Rusije]“, dodala je.

Još nije jasno odakle su dronovi bili upravljani, niti da li su se oslanjali na veštačku inteligenciju za navođenje ka ruskim letelicama.

Ukrajina tvrdi da su krovovi kamiona, koji su prevozili skrivenu flotu dronova, bili otvoreni „na daljinu“ kako bi kvadkopteri mogli da polete.

Kvadkopteri na daljinsko upravljanje često imaju problema s prekidima u komunikaciji kada se približavaju meti.

Nasuprot tome, video-snimak zabeležen s jednog od napadačkih dronova prikazuje neprekinut tok, što je tipično za dronove upravljane putem kabla.

Takvi dronovi imaju ograničen domet zbog dužine kabla, koji liči na najlonsku udicu za pecanje. Ipak, kako su ukrajinski mobilni lanseri očigledno bili parkirani svega nekoliko kilometara od ruskih baza, to ograničenje je prevaziđeno – s razornim posledicama.

Kijev navodi da je uništeno oko 40 letelica. Popularni prokremaljski bloger, međutim, procenjuje da je uništeno deset aviona.

„Mnoga sredstva za borbu protiv dronova postaju prilično beskorisna protiv ovih letelica koje funkcionišu u zatvorenoj petlji putem optičkih kablova i [vojske] će morati da preispitaju strategije za suzbijanje bespilotnih letelica kako bi se nosile s dronovima na optičkim vlaknima, čak i ako napadi poput onih koje smo videli u Rusiji ostanu retki i teški za ponoviti“, ističe vanredni profesor Univerziteta Rutgers i autor knjige o ratovanju dronovima Majkl Bojl.

Vojne vazduhoplovne baze zaštićene su slojevitim sistemima koji često uključuju radar za otkrivanje nadolazećih pretnji, kao i raketne sisteme i uređaje za ometanje, dizajnirane da dezorijentišu dronove na radijsko upravljanje.

Napadi od 1. juna gotovo su u potpunosti neutralisali takve odbrane.

Budući da su dronovi dolazili s male udaljenosti, stigli su bez upozorenja koje obično pruža radar dugog dometa, a delovali su u rojevima koji su verovatno nadjačali čak i raketne odbrambene sisteme sposobne da obaraju tako male letelice.

Na nekim snimcima zabeleženim 1. juna može se čuti paljba iz lakog naoružanja, dok ruski vojnici, kako izgleda, pokušavaju da obore kvadkoptere.

Pukovnik Markus Rajsner, šef Odeljenja za istraživanje i razvoj Austrijske vojne akademije, rekao je za RSE da napad predstavlja „prvi prikaz budućnosti ratovanja“.

Rajsner navodi da je Moskva od početka rata napadala Ukrajinu koristeći „dalekometne bombardere Tu-22, Tu-160 i Tu-95. Tokom ovih redovnih napada, teški bombarderi lansiraju svoje krstareće rakete s bezbedne udaljenosti i izvan dometa ukrajinskog protivvazdušnog raketnog sistema. Zbog toga je Ukrajina poslednjih godina više puta pokušavala da uništi teške bombardere i važne A-50 leteće komunikacijske centre“.

U zavisnosti od toga koja će od različitih procena o uništenju ruskih letelica biti tačna, Rajsner smatra da će ukrajinska operacija „doprineti značajnom smanjenju intenziteta ruskih vazdušnih napada na Ukrajinu“.

Ruska analitičarka Natalija Šavšukova izjavila je za Current Time RSE da napadi dronovima 1. juna „ojačavaju pregovaračku poziciju Ukrajine“.

„Prošli put je Kremlj demonstrirao svoju moć pokazujući da nema nameru da zaustavi bombardovanje ukrajinskih gradova, čak ni suočen s pozivima na primirje sa svih strana. Sada je Ukrajina pokazala sopstvenu snagu i sposobnost izvođenja vrlo sofisticiranih operacija duboko iza neprijateljskih linija, uprkos svim izazovima“, ocenjuje ona.