Utvrđivanje Tajvana – novi, ogromni paket američkog oružja za Tajpej

Ministarstvo inostranih poslova u Vašingtonu (Stejt department) objavio je prošle nedelje da su SAD odobrile prodaju oružja Tajvanu u iznosu od čak 11,1 milijardu dolara, piše RTS.

Dogovor o kupoprodaji se, zapravo, još uvek nalazi u američkom Kongresu gde treba da ga odobre (ili izmene) poslanici, ali, i u Trampovoj administraciji i u Tajpeju, čini se, smatraju da je transakcija već završena priča.

Mediji u istočnoj Aziji pišu da je saglasnost između dve strane oko naoružanja postignuta tokom nedavne posete tajvanskog „ministra inostranih poslova“ Lin Đialonga Vašingtonu.

U paket je ušlo teško naoružanje poput modularnih višecevnih raketnih bacača „HIMARS“ (čak 82 sistema), dopunjenih sa čitavih 420 raketa većeg dometa „ATAKAMS“, na šta sve otpada čitave četriri milijarde dolara.

U kontigent naoružanja za Tajvan uključeno je i 60 haubica i 60 transpotera guseničara, te lutajuća municija (dronovi samoubice), bespilotne letelice, ali i brojni antitenkovski projektili „džavelin“ i „tou“.

Svo ovo oružje je, očigledno je, namenjeno za osujećivanje napada na obale Tajvana, pošto bi HIMARSI i razne vrste dronova trebali da budu iskorišćeni za gađanje brodova na prilazu ostrvu i trupa pri iskrcavanju.

Ipak, to ne znači da je Tajvan zapustio pokušaj da pruži otpor i dalje od svojih obala. On je nedavno, recimo, poručio američke protivbrodske rakete „harpun“ , kao i delove i municiju za svoje lovce-bombardere „F-16“.

Vojna industrija se kupa u novcu

Saopštenje o prodaji američkog oružja u iznosu od 11 milijardi dolara dolazi nakon nedavne objave vlade predsednika Laj Ćindea da će Tajvan u periodu od 2026. do 2033. na oružje i vojnu opremu potrošiti dodatnih 40 milijardi dolara.

Pored „HIMARSA“ i drugih oruđa iz pomenutog paketa od 11 milijardi, Tajvan u sklopu tog šireg dopunskog budžeta planira i ulaganje u sredstva za komandovanje i nadzor, informativne tehnologije, ali i skupe antibalististike sisteme i pomorske dronove.

Sve ovo se realizuje uprkos tome što i redovni vojni budžet Tajvana raste iz godine u godinu.

Dronovima zaustaviti nadmoćnog protivnika

Proteklih dana, tajvanski mediji su doneli izjavu zvaničnika tamošnjeg ministrastva odbrane da armija planira da se naoruža sa čak 100.000 dronova i da iste već nabavlja iz svojih fabrika, ali i od američkih i francuskih firmi. Unutar pomenute porudžbine od 11,1 milijardi, za lutajuću municiju (odnosno, dronove samoubice) je odvojena čak jedna desetina: 1,1 milijarda.

I u sklopu nove strategije Vašington je iskazao želju da Tajvan zasiti oružjem kako bi se NR Kina odvratila od eventualne intervencije i nesumnjivo je da će ogromna količina bespilotnih letelica i dronova strahovito poskupeti cenu eventualne vojne intervencije Pekinga.

Nakon što se Tajpej opremi svim navedenim sredstvima, po pretpostavkom da želi da ostvari kontrolu nad ostrvom, Pekingu preostaju verovatno samo dve opcije, a to su gušenje Tajvana kroz pomorsku blokadu ili obaranje sparatističke vlade iznutra.

Za sam Tajvan, koji je ostrvo od 23 miliona stanovnika, od suštinske važnosti je da što veći deo ulaganja u armiju izrodi tehnologije koje mogu naći primenu i u civilnoj industriji, poput onih vezanih za softver i veštačku inteligenciju, jer mada Tajvan jeste moćna ekonomija, on sada ulazi u divovska izvajanja za armiju koja predstavljaju veliko opterećenje za njegove trezore – ona bi već u sledećoj godini trebala da dostignu 3,3, a u 2030. i čitavih pet odsto bruto društvenog proizvoda.

Kako će reagovati Peking

Kada je Tajvan u pitanju, treba videti kako će se opozicione partije poneti prema dopunskom vojnom budžetu, koji se kosi s njihovim mišljenjem da ne treba raspirivati tenzije sa Pekingom kroz preterano naoružavanje. Najveća opoziciona stranka Kuomintang, na primer, upozorila je Lajovu vladu da „se ne igra vatrom“ i „ne pravi bure baruta od Tajvanskog moreuza“.

S druge strane, ostaje da se vidi da li će Peking i u kojoj meri ekonomski reagovati na divovsku prodaju oružja u režiji Vašingtona.

Ovih dana mediji u istočnoj Aziji javljaju da je Kina upravo smanjila svoje rezerve američkih državnih obveznica za još 12 milijardi dolara. Na vrhuncu, ona je posedovala preko 1,2 biliona tih deonica, a sada ih ima samo oko 688 milijardi, što je najniži nivo još od 2008. godine, odnosno, vremena Liman šoka i svetske finansijske krize.

Velikog dela tog poseda, od oko 300 milijardi, smatra se, Kina se rešila 2024. godine, a i ove godine je nastavila sa tom praksom – to je logično s obzirom na zaoštravanje vojnopolitičkog i ekonomskog trvenja sa SAD.

Tako Kina sada ne samo poseduje skoro upola manje američkih obveznica od najvećeg kreditora Vašingtona Japana, već zaostaje čak i za Velikom Britanijom, koja je poslednjih meseci uvećavala svoje rezerve američkih državnih obveznica.

Takođe, u novembru Kina je u SAD izvezla za deset odsto manje retkih zemljanih elemenata nego u oktobru – pad sa 656 na 582 tone, što se vidi kao posledica nastojanja Kine da uzvrati udarce carinama i tehnološkim sankcijama iz Vašingtona.

Dakle, dalje oslobađanje od posedovanja američkog duga i pritisak na SAD kroz uskraćivanje retkih metala, pogotovo što oni nalaze primenu u naoružanju uperenom na kinesku vojsku kakve su recimo rakete, su neki od glavnih metoda kojima bi Peking mogao da uzvrati kako bi odgovorio Vašington od dalje prodaje oružja Tajvanu.

Ipak, mnogi u istočnoj Aziji smatraju da ona neće rizikovati postignuto relativno ekonomsko primirje za SAD kako bi pokušala da spreči isporuke ugovorenog oružja, mada je paket koji je Vašington pripremio za separatiste na Tajvanu alamartnog obima.

Mnogi u Vašingtonu i Tajpeju smatraju da će naoružavanje Tajvana dostići te razmere da Tajvan postane nepokretni nosač letelica svih vrsta i u vojno-strateškom pogledu „bodljikavo prase“ – mala, kompaktna i do zuba naoružana oružana sila o koju i mnogo veći mogu da se bolno opeku – poslužiti da trajno odvrati Peking od eventualne vojne intervencije.

Ipak, ima i onih analitičara u istočnoj Aziji koji ističu da ogromne porudžbine oružja iz SAD mogu da proizvedu upravo obrnut efekat – isprovociraju Peking da krene u blokadu ili zauzimanje ostrva pre nego što mu pristigne najveće deo te pošiljke.