Vašington post: „Caru bez imperije“ Putinu potrebna vojna pobeda radi sopstvenog opstanka

Godinu dana od početka rata u Ukrajini Putin još nije uspeo da osvoji teritorije koje je nemarevao da zauzme a u Rusiji postoji strah da vodi državu u mračni period sukoba i stagnacije ili još gore, ocenjuje se u analizi Vašingtoon posta.

Pojedini među ruskom elitom reći će, navodi se, da je ruskom lideru sada očajnički potrebna vojna pobeda da bi obezbedio sosptveni opstanak.

„U Rusiji lojalnost ne postoji“, kazao je jedan ruski milijarder.

Putinova puna invazija na Ukrajinu počela je ohološću i revnošću da preoblikuje svetski poredak.

Čak iako je trpeo uzastopne vojne poraze što je umanjilo njegov status na globalnom nivou i zaprljalo reputaciju sve češćim optužbama o zločinima koje su počinile njegove trupe – Putin je pojačao svoj autoritarni stisak kod kuće koristeći rat da uništi svaki glas protiv i da stvori zatvoreno paranoično društvo neprijatljeski raspoloženo prema liberalima, hipsterima, LGBTQ osobama i posebno prema slobodi i demokratiji zapadnog stila.

Eskadrila navijača rukog predsednika kune se da on „jednostavno ne može da izgubi“ u Ukrajini zahvaljujući ogromnom energetskom bogastvu Rusije, nuklearnom oružju i velikom broju vojnika koje može da uputi na bojno polje.

Među poslovnom elitom i državnim zvaničnicima postoje sumnje u njegovu taktiku, tvrdi se dalje.

Za mnoge od njih Putinov gambit je odmotao 30 godina napretka ostvarenog od raspada SSSR.

Putinova vizija Rusije užasava mnoge od njih koji veruju da je rat bio katastrofalna greška.

Ostaju ipak paralizovani, ćute javno i uplašeni su.

„Iako elita shvata da je rat bio greška i dalje se plaše da sami bilo šta urade“, kaže Boris Bondarev, ruski diplomata koji je zbog rata napustio funkciju šefa ruske misije pri UN u Ženevi.

„Zato što su se navikli da Putin o svemu odlučuje“.

Neki su sigurni da Putin može da održi svoju vlast bez pobede sve dok održava rat i iscrpljuje zapadnu odlučnost i zalihe oružja.

„Da bi bilo ko u eliti delovao“, kazao je Bondarev, „treba da postoji razumevanje da Putin vodi zemlju do potpunog kolapsa. Dok Putin još bombarduje i napada ljudi misle da situacija i nije tako loša. Mora doći do potpunog vojnog gubitka i tek tada će ljudi shvatiti da moraju nešto da preduzmu“.

Čini se da se svi tabori slažu a to je da Putin ne pokazuje spremnost da odustane.

Kako se položaj Rusije na bojnom polju pogoršavao poslednjih meseci on je više puta eskalirao menjajući svoje komandante, izvodeći brutalne vazdušne napade na civilnu infrastrukturu i preteći upotrebom nuklearnog oružja.

„Putinu je potreban uspeh da bi pokazao društvu da je i dalje veoam uspešan“, smatra jedan visoki ukrajinski bezbednosni zvaničnik govoreći pod uslovom anonimnosti.

Svetlucava ravnodušnost Moskve

Dok se žrtve povećavaju u Ukrajini, pune groblja širom ruskih provincija blistava fasada Moskve odaje hedonistički, ravnodušan grad.

Restorani i kafići pretrpani su mladim posetiocima koji nose odeće evropskih dizajnera, prave selfije sa najnovijim ajfonima i naručuju picu sa tartufima ili konfit od pačetine i ispijajju moderne koktele.

Ispod te fasade Putin stvara jedno militarizovano, nacionalističko društvo hranjeno propagandom i opsednuto “ egzistencijalnim“ večnim ratom protiv SAD i NATO-a.

Do sada niko među zvaničnicima nije imao hrabrosti da prigovori – barem ne javno.

Otkako je Putin postao predsednik 2000. njegov legitimitet se zasnivao na njegovoj popularnosti među elitom potkrepljenom njegovom sposobnošću da utera strah oduzimajući im neke od imovina dok je druge smestio u zatvor.

Porazi u Ukrajini su ga oslabili, ocenjuje se u analizi.

Ruskog je predsednika, čini se, zauvek proganjao trenutak kada je kao mladi oficir KGB-a dok je služio u Drezdenu SSSR „odustao od svog položaja u Evropi“ kada je srušen Berlinski zid.

A njegova potraga za imperijom izgubljenom kasnijim sovjetskim kolapsom vraća njegovu zemlju u sivu represivnu i izolovanu prošlost. Putin nastoji da ispravi ono što je smatrao istorijskim grešakama.

Prema njegovom skoro manijakalno revizionističkom pogledu Ukrajina je oduvek pripadala Rusiji.

Beleže se šokantni prizori Putinove nove Rusije: par u restoranu u Krasnodaru je uhapšen, vezan lisicama i primoran da legne na pod nakon što ih su prisluškivani i potom prijavljeni policiji jer su se žalili na rat.

Stariju ženu u autobusu putnici su odvukli sa sedišta bacili na pod i grubo izgurali kroz vrata jer je Rusiju nazvala imperijom koja šalje muškarce da se bore u jeftinim gumenim čizmama.

Drugi video snimci navodno prikazuju pripadnike Vagnera kako ubijaju „izdajnike“ maljem.

Bivša funkcionerka Centralne banke Aleksandra Prokopenko opisala je atmosferu u kojoj zvaničnici strahuju od zatvora zbog zastrašivanja službi bezbednosti.

„To je briga za svakog člana ruske elite“, kaže Prokopenko koja je u egzilu na Zapadu.

„To je pitanje opstanka za visoke i srednje činovnike koji su ostali u Rusiji. Ljudi su sad prilično uplašeni za svoju bezbednost“. Kaže da su joj bivše kolege u banci rekli da „trenutno ne vide dobar izlaz za Rusiju“.

Dvostruki povratni udar

Sve izolovaniji, Putin se suočava sa sve većim negodovanjem nacionalista koji kažu da je trebalo da deluje radikalnije da bi zauzeo Kijev i liberalno nagnute frakcije koje misle da je rat teška greška.

On je stezao svoj unutrašnji krug na nekoliko tvrdolinajaša i ulizica, nemilosrdno eliminisao opozicione rivale i postavio ogroman bezbednosni aparat da se zaštiti od bilo kakve pretnje.

Prokremaljski analitičari vide eskalaciju – ubacivanje više vojnika i povećanje vojne proizvodnje – kao put ka pobedi.

Čini se da to odgovara Putinovom karakteru.

Ali niko zaista ne zna trenutni vojni cilj ili šta bi Putin mogao smatrati pobedom.

Neki kažu da će se zadovoljiti zauzimanjem svih istočnih ukrajinskih regiona Donjecka i Luganska gde je Rusija počela da podstiče separatistički rat 2014.

Drugi kažu da nije odustao od svojih planova da zauzme Kijev i svrgne vladu.

Ponekad Putin oštro prekori jednog od svojih zvaničnika zbog neuspeha ostavljajući druge u strahu od javnog poniženja.

On uzdiže i nagrađuje siledžije kao što su čečenski lider Ramzan Kadirov i osnivač Vagnera Jevgenij Prigožin ali ih brzo obuzdava ako izađu iz reda.

U međuvremenu duboki pesimizam se nastanio u Rusiji.

Oni koji veruju da je rat uzgubljen kreću se od liberala do tvrdolinijaša.

„Izgleda da je nemoguće izvojevati političku ili vojnu pobedu“, rekao je jedan državni zvaničnik govoreći pod uslovom anoniomnosti.

„Ekonomija je pod velikim stresom i ne može dugo da bude u takvoj situaciji“.

Patriotski kult smrti

Putin nije javno izrazio zabrinutost zbog ruskih brutalnih ubistava ukrajinskih civila u gradovima poput Buče, Mariupolja i Izjuma, dok njegova propagandna mašina odbacuje vesti o takvim zverstvima kao „lažne“.

Međunarodni krivični sud istražuje ratne zločine u Ukrajini a Evropski parlament je pozvao na formiranje specijalnog suda za ruski zločin agresije, invaziju na Ukrajinu.

Prokremaljski analitičar Sergej Markov rekao je da su razgovori o procesuiranju ratnih zločina samo učvrstili Putinovu odlučnost.

„Kakav će biti Putinov odgovor? Borba i nije važno kolika će biti cena“, rekao je Markov.

Kremaljski kreatori imidža prenose Putinovu moć u isceniranim događajima u kojima on izgleda kao arhetipski diktator često usamljena figura u daljini koja stavlja cveće na spomenike vojnim herojima iz prošlosti.

Njegovi iscenirani nastupi sa navodo običnim Rusima izgledaju scenaristički i izveštačeno sa učesnicima koji osećaju strahopoštovanje. Ista lica se stalno pojavljuju u različitim okruženjima.

Kako se ratne žrtve gomilaju, Putin i vrhunski propagandisti veličaju fatalističku kult smrti tvrdeći da je bolje poginuti u ratu u Rusiji nego u saobraćajnoj nesreći od alkoholizma ili raka.

„Jednog dana ćemo svi naopustiti ovaj svet“, rekao je Putin grupi pažljivo odabranih žena prikazanih kao majke mobilisanih vojnika u novembru od kojih su mnoge zapravo prokremaljske aktivistkinje ili rođake zvaničnika.

Uz sankcije čiji se efekat oseća, rast cena i firme koje se bore da se svemu tome prilagode, ekonomisti i poslovni rukovodioci predviđaju dug ekonomski pad usred izolacije od zapadne tehnologije, ideja i lanaca vrednosti.

„Ekonomija je ušla u dug period argentinizacije. To će biti duga i spora degradacija“, kazao je jedan ruski milijarder.

Putin je u velikoj meri od početak rata u Ukrajini suzio ionako ograničene slobode što je nagnalo stotine hiljada Rusa da emigriraju. U budućnosti prodemokratski liberali neće biti tolerisani, kažu analitičari. „Prozapadna opozicija će nestati“, kaže Markov.

„Ko ne podržava specijalnu vojnu operaciju nije deo naroda“, kaže on koristeći Putinov izraz za rat.