Venecuelanska nafta je ključna za Trampov plan prema Rusiji, ali tu postoji problem

Amerika drastično snižava carine na indijsku robu.

Indija prestaje da kupuje rusku naftu i umesto toga prelazi na venecuelansku i američku sirovu naftu.

Rusija će tako biti lišena ključnog kupca i izvora finansiranja za rat u Ukrajini.

Međutim, stvarnost nije tako jednostavna, piše CNN u analizi.

Venecuelanska naftna industrija još uvek nije na potrebnom nivou, a Indija ne može lako okrenuti leđa Rusiji.

Ipak, to je početak. Tramp i dalje može da iskoristi ponovo otvorenu venecuelansku naftnu industriju kako bi se ekonomski suprotstavio Rusiji i ograničio njenu sposobnost da nastavi razorni rat u Ukrajini.

Šta nudi Venecuela

Indija i Kina čine ogroman udeo ruske prodaje nafte. Zapadne zemlje su sankcionisale rusku naftu od početka rata u Ukrajini, pa su kupovine Indije i Kine od ključnog značaja za održavanje ruske ekonomije.

Venecuelanska nafta predstavlja privlačnu alternativu.

Njena teška, sumporna sirova nafta izuzetno je slična ruskoj – gusta, muljevita nafta koja je savršena za proizvodnju lož ulja, dizela, asfalta i drugih derivata potrebnih brzo rastućoj indijskoj ekonomiji.

Američka laka, „slatka“ nafta, nasuprot tome, odlična je za proizvodnju benzina ali ne i za mnogo toga drugog. A indijske rafinerije su dobro prilagođene za preradu nafte venecuelanskog tipa.

Nakon što su Sjedinjene Države 3. januara zarobile venecuelanskog predsednika Nikolasa Madura, Tramp je raširio crveni tepih američkim naftnim kompanijama da počnu sa bušenjem. Južnoamerička zemlja je prošle nedelje usvojila zakonske reforme koje bi mogle da pomognu povratak stranih naftnih kompanija kako bi se revitalizovala zapuštena naftna infrastruktura Venecuele.

„Ovo je definitivno korak u pravom smeru i pomoći će da se otvori put većim investicijama u zemlji“, rekao je Homajun Falakšahi, glavni analitičar za sirovu naftu u kompaniji Kpler, povodom upravo usvojenih reformi u venecuelanskoj naftnoj industriji.

Ali dobre vesti se tu uglavnom završavaju – bar za sada.

Venecuela još nije spremna

Venecuela trenutno proizvodi tek nešto više od milion barela nafte dnevno, od čega se ogromna većina isporučuje njenom najvećem kupcu: Kini.

Čak i kada bi Venecuela slala 100 odsto svoje nafte u Indiju, to ne bi moglo da nadoknadi 1,5 miliona barela nafte dnevno koje Indija uvozi iz Rusije.

Venecuela ima taj potencijal: ona poseduje najveće dokazane rezerve nafte na svetu. Pre nego što je socijalistička vlada bivšeg predsednika Uga Čavesa došla na vlast 1999. godine, zemlja je proizvodila više od tri miliona barela nafte dnevno.

Međutim, infrastruktura je odavno propala, i prema širokom mišljenju stručnjaka iz industrije, bile bi potrebne desetine milijardi dolara godišnje tokom jedne decenije da bi se proizvodnja vratila na taj nivo. To bi zahtevalo strana ulaganja i saradnju velikih zapadnih naftnih kompanija, koje su do sada bile nevoljne da ulože resurse potrebne za oporavak Venecuele.

Neposredno nakon što su Sjedinjene Države zbacile Madura, američka energetska industrija je saopštila da će, kako bi se velike naftne kompanije vratile, Venecuela morati da uspostavi vladavinu prava, obezbedi dugoročnu političku stabilnost, ukine svoje nacionalističke zakone o nafti i otplati milijarde dolara dugova.

Sjedinjene Države bi takođe morale da ukinu sankcije i ponude neki oblik finansijskih garancija.

Do sada su se dogodile samo dve stvari: Trampova administracija je ukinula sankcije, a Venecuela je izmenila svoje naftne zakone.

Tramp je rekao da otplata dugova, bezbednost i finansijske garancije neće biti deo dogovora sa naftnim kompanijama koje odluče da se vrate u Venecuelu. A uprkos činjenici da se privremena predsednica Venecuele, Delsi Rodrígez, za sada uklapa u Trampove planove, nema šanse da Venecuela može da garantuje da će sadašnja vlast dugoročno poštovati bilo kakav dogovor sa zapadnim naftnim kompanijama.

Američke naftne kompanije će i dalje morati da plaćaju zemlji visoke tantijeme na svoju proizvodnju nafte. To dovodi u pitanje da li velike naftne kompanije mogu da ostvare isti povraćaj ulaganja kao u drugim zemljama – posebno u uslovima niskih cena nafte – primetio je Rob Tamel, viši portfolio menadžer u kompaniji Tortoise Capital.

Indija ne može odmah da napusti Rusiju

Iako je Tramp rekao da je indijski premijer Narendra Modi obećao da će prestati da kupuje rusku naftu, to se ne može dogoditi preko noći. Indija bi morala da izvrši velika infrastrukturna unapređenja, napomenuo je Rob Hevort, viši direktor za investicione strategije u US Bank Asset Management.

„Prilagođavanje globalnog lanca snabdevanja će potrajati, posebno imajući u vidu razlike u vremenu transporta između ruskih i venecuelanskih uvoza za Indiju“, rekao je Hevort.

Indija bi takođe morala da plaća znatno veću premiju u odnosu na rusku naftu tipa Urals koju trenutno kupuje. Ruska nafta se trguje sa značajnim popustom – otprilike 16 dolara po barelu – u odnosu na naftu OPEK-a ili američku naftu, što otežava Indiji da je napusti. (Pad globalnih cena nafte je donekle olakšao Indiji da prihvati ovu računicu.)

Međutim, Indija godinama krši zapadne sankcije kupujući rusku sirovu naftu preko brodova iz senke  i nema znakova da će to prestati, čak ni nakon postizanja dogovora sa Trampom, primetio je Robert Jauger iz Mizuho Securities.

„Postojale su bezbrojne različite metode kojima su uspevali da zaobiđu vlasti koje sprovode sankcije“, rekao je Jauger.

Šteta Rusiji tamo gde najviše boli

Venecuelanska nafta unosi dobrodošli „X faktor“ u rusku jednačinu koji bi jednog dana mogao delimično promeniti status quo.

Rusija je već pretrpela štetu zbog pada cena nafte, a njena ekonomija se bori zbog globalnih sankcija. Visoka inflacija i rastući dug dodatno otežavaju život Rusima.

Međutim, ekonomija pod predsednikom Vladimirom Putinom nije ni približno blizu kolapsa. Rusija je uspela da se širi kombinacijom povećane proizvodnje, „flote iz senke“ za naftu i viših poreza. Gubitak Indije kao kupca nafte verovatno neće zadati fatalni udarac.

Ipak, slabljenje ruskih prodaja nafte moglo bi napraviti razliku, čak i ako se Indija samo postepeno odvaja od ruske sirove nafte.

„Vremenom, ovo može stvoriti dodatne izazove za rusku ekonomiju“, rekao je Hevort. To bi otežalo finansiranje rata u Ukrajini za Rusiju.

A u ratu u kojem je poginulo gotovo dva miliona ljudi, nešto je bolje nego ništa.