Vlada u Beču spremna da odbaci princip neutralnosti zbog Rusije: Moguća javna rasprava o pristupanju NATO-u

Prema njenim rečima, zbog „sve neizvesnije globalne bezbednosne situacije i sve agresivnije politike Rusije“, neutralnost sama po sebi nije u stanju da obezbedi zaštitu Austrije.

„U osnovi sam otvorena za javnu raspravu o budućnosti austrijske bezbednosne i odbrambene politike. Iako ne postoji većina za članstvo u NATO-u ni u parlamentu ni, među stanovništvom, takva rasprava ipak može biti veoma plodna“,rekla je Majnl-Rajzinger u intervjuu za list Die Velt.

Austrija je postala neutralna zemlja 1955. godine nakon povlačenja trupa bivših saveznika u antihitlerovskoj koaliciji, uključujući SSSR. U to vreme, Beč je obnovio svoju nezavisnost i precizirao odredbu o „trajnoj neutralnosti“ u ustavu.

Prošlog četvrtka, portparolka Ministarstva spoljnih poslova Rusije Marija Zaharova optužila je Austriju za „neprekidni tranzit oružja iz zapadnih zemalja“ kroz zemlju, što, po njenom mišljenju, znači kršenje bečke politike neutralnosti.

U ovom trenutku, NATO ima 32 države članice. Finska se 2023. godine pridružila bloku u pozadini rata koji je Kremlj pokrenuo u Ukrajini, a 2024. godine Švedska, koja je ranije bila i neutralne zemlje.

Majnl-Rajzinger, koja je posetila Kijev u martu i izrazila podršku Ukrajini, takođe je rekla da će Rusija uskoro „početi da uvećava kovčege“ zbog „kolosalnih gubitaka“ na frontu. „Dodajte ovome katastrofalnu ekonomsku situaciju. Kremlju postaje sve teže da nastavi ovaj rat. Predsednik Vladimir Putin zna da mu nedostaje vremena. Zbog toga on sada vodi rat sa tako brutalnim intenzitetom „, rekla je austrijska ministarka spoljnih poslova.

Ona je takođe izrazila mišljenje da Ukrajina traži mir, za razliku od Ruske Federacije. Prema njenim rečima, ako bi Putin bio zainteresovan za rešenje, on bi započeo pregovore o prekidu vatre „odmah“, ali umesto toga ruski predsednik „nastavlja da vodi rat uništenja protiv Ukrajine“.