Analiza: Hoće li globalna civilizacija preživeti pad Zapada?

I ako bi mogao, da li bi taj sistem podržavao privlačnu verziju globalne civilizacije?

Profesor Amitav Ačarja sa Američkog univerziteta daje oprezan potvrdan odgovor na oba pitanja u svojoj novoj knjizi, ukazuje Volters Klemens, saradnik Dejvis centra za ruske i evroazijske studije Univerziteta Harvard i profesor političkih nauka na Univerzitetu u Bostonu, u analizi za Cepa.org.

On osporava tvrdnje onih koji najavljuju kraj svetskog poretka, dolazak svetskog haosa ili potpuni izostanak bilo kakvog poretka.

Ačarja prikazuje pozitivnu sliku persijske, indijske i kineske imperijalne civilizacije pre nove ere. Svaka od njih je proizvela neke principe slične onima koji su danas sadržani u Ženevskim konvencijama i zakonima o ljudskim pravima.

Ali, da li ti davni modeli nude nadu za globalnu civilizaciju u 21. veku? Postoji više razloga za negativan odgovor.

Indijska „mekana moć“ oblikovala je život i kulturu širom Azije od oko 250. godine pre nove ere do 1200. godine nove ere.

Postojala je „Indosfera“ u kojoj je veći deo Azije prihvatio indijsku kulturu i nauku. Sanskrit je postao zajednički književni jezik od Avganistana do Jave. Persija i Kina su takođe imale veliki uticaj.

Međutim, nijedno od tih drevnih carstava nije pokazalo snažnu sposobnost da se izbori sa izazovima iznutra ili spolja.

Persija je pala pod Grčku, a zatim, mnogo kasnije, pod nalet verskog fanatizma. Hindu-budistička Indija pala je pod muslimanske osvajače, a potom pod britanski imperijalizam. Kina je pala pod suparničke kraljeve i strane osvajače, uključujući Japance, protiv kojih se nacionalisti iz KMT-a i maoisti nisu udružili.

Drevni modeli danas ne funkcionišu dobro. I pored povremenog zagovaranja nenasilja, Indija ne pokazuje sposobnost rešavanja sukoba unutar svojih granica ili sa Pakistanom (iako se odnosi sa Kinom možda poboljšavaju).

Više od 100 političkih lidera u Indiji ubijeno je od 1948. Trenutni premijer Indije bio je zabranjen za ulazak u Sjedinjene Države 2005. zbog svoje uloge u masakru muslimana u Gudžaratu 2002.

Kako je izvestila Nacionalna komisija za ljudska prava Indije, došlo je do „sveobuhvatnog neuspeha državne vlasti pod Modijem da obuzda uporna kršenja prava na život, slobodu, jednakost i dostojanstvo građana te države“.

Modi je pooštrio mnoge zakone koji kažnjavaju muslimane zbog njihove vere. Sati (spaljivanje udovica), koje su Britanci uglavnom uspeli da zabrane, danas je retko, ali spaljivanje nevesta zbog miraza i dalje postoji.

Nijedno od drevnih carstava koje je proučavao Ačarja nije ni približno ispunjavalo standarde koji su danas sadržani u Univerzalnoj deklaraciji Ujedinjenih nacija o ljudskim pravima. Većina ih je koristila robovsku radnu snagu i održavala kastinski sistem.

Nijedan potomak tih civilizacija danas ne stoji dobro na UN-ovom Indeksu ljudskog razvoja (HDI) ili drugim merilima blagostanja.

Kina se nalazi na 75. mestu po HDI-ju, Iran na 78. mestu, Indija tek na 134. mestu. Kina ima relativno dobar rezultat na Indeksu rodne ravnopravnosti, koji meri položaj žena, ali Iran i Indija su među najgorima.

Na Indeksu slobode medija, takozvana „najveća demokratija na svetu“, Indija je na 151. mestu – i to je znatno bolje od užasnih rezultata Irana (176. mesto) i Kine (178. mesto).

Peking koristi moć države da uguši nacionalne težnje u Tibetu, Unutrašnjoj Mongoliji i Centralnoj Aziji. Svaki jezik i dijalekat u Kini biva potisnut u korist mandarinskog.

Kineske snage nezakonito zauzimaju veliki deo Južnokineskog mora i neprestano ugrožavaju Tajvan. Kineski agenti „varaju i kradu u velikim razmerama“ kako bi došli do vrednih tehnologija u inostranstvu i sprovode transnacionalnu represiju nad Kinezima u drugim zemljama.

Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen upozorila je Sija Đinpinga u julu da su kineske veze sa Rusijom sada „odlučujući faktor“ u odnosima Kine i EU.

Može li BRICS alijansa da ponudi smislenu alternativu zapadnoj dominaciji? BRICS pada sa svog pijedestala kada osuđuje ukrajinske napade na rusku infrastrukturu, a ćuti na neumoljive ruske napade na Ukrajinu. Odbijanje da se prizna otvorena vojna agresija i pokušaj brisanja jedne zemlje sa karte ukazuje na verovanje da sila stvara pravo.

Uzimajući u obzir nesavršenosti većine država, da li bi čovečanstvu bilo bolje bez bilo kakvog poretka koji stvaraju i održavaju tzv. velike sile?

Istorija kaže: ne. Bez određenog principa poretka, mogao bi da nastupi rat svih protiv svih. Istina je da je od 1945. bilo mnogo ratova, ali je takođe istina da je broj ljudskih žrtava znatno manji nego u prethodnim epohama. Ekonomski i ljudski razvoj su u velikoj meri napredovali, ne samo na Zapadu, već i u Kini, Indiji i drugim delovima Globalnog juga.

Hoće li globalna civilizacija preživeti pad Zapada? Ako Vašington ikada povrati duh koji je inspirisao Maršalov plan i NATO, Zapad bi mogao ponovo da se ujedini i nastavi svoju potragu za mirnim i prosperitetnim svetskim poretkom.

Naravno, budućnost zavisi i od toga kako će se razvijati ili nazadovati – Kina, Indija i ostale zemlje iz BRICS-a. Za sada, tvrdolinijaši u Moskvi i Pekingu uživaju podršku mnogobrojnih „leminga“ širom sveta.