Vreme preporoda

Ukrajinski vojnici koji već tri godine brane rođenu zemlju od ruskog agresora reći će da se naša istinska nezavisnost stvara upravo sada. U pravu su i jedni i drugi. Bez istorije državotvornosti ne bi bilo ni savremene Ukrajine. Bez današnje borbe i pobede neće biti naše budućnosti.

Ukrajinci vode borbu na dva glavna fronta.

Prvi front povezan je s obnovom našeg suvereniteta na Krimu i delu istočne Ukrajine, koji čine sedam odsto teritorije i 20 odsto društvenog proizvoda. Suprotstavlja nam se regularna ruska armija s desecima hiljada vojnika i hiljadama komada oružja. Na istoku Ukrajine vodi se stvarni rat u kojem svakog dana ginu ljudi. To ne može da se zaboravlja ni u Srbiji, ni u ostalim evropskim zemljama. Jer, Ukrajinci ratuju i za vašu sigurnost i slobodu.

Drugi front tiče se mnogih pozitivnih promena u ukrajinskoj politici, ekonomici, kulturi i društvu, koje su se dogodile samo u poslednje tri godine i o kojima ćete moći da čitate u ovoj publikaciji.

Najvažniji domet u politici je iskorenjivanje korupcije iz svih oblasti života. Ko je uzeo ili primio mito, ko nije uskladio troškove sa svojom imovinom, ko je ukrao državni novac – ide iza rešetaka, bez obzira na funkciju. U politici ima manje laži i cinizma, više odgovornosti i efikasnosti.

Najvažniji domet u ekonomici je njeno spasavanje i rast od tri odsto u uslovima kad se izdvajaju velika sredstva za odbranu. I pored toga rastu i plate, i penzije, i trgovina, i neposredne strane investicije. U tome nam je veoma pomogao Sporazum o pridruživanju s Evropskom unijom, u okviru kojeg deluje zona slobodne trgovine. Pored toga, Ukrajina je izvršila stvarnu diversifikaciju u energetici: mi već dve godine ne kupujemo ni kapi gasa od Rusije, uspostavili smo otvoreno tržište gasa i elektroenergetike. Izvoz poljoprivrednih proizvoda povećan je za 30 odsto. Grade se ne samo auto-putevi, metroi i rakete, već i dečji vrtići, škole i bolnice.

Najznačajniji domet u kulturi je obnavljanje ljubavi i poštovanja prema svemu ukrajinskom – jeziku, knjizi, filmu, slikarstvu, muzici. Kao lingvista mogu da vam kažem da je ukrajinski jezik bliži srpskom nego ruskom. Kao što stotine godina strane okupacije nisu načinile od Srba drugi narod, tako i stotine godina ruske okupacije nisu Ukrajince pretvorile u Ruse. Hiljade Ukrajinaca koji su govorili ruski danas svesno prelaze na ukrajinski jezik, ne želeći da govore jezikom agresora. Hiljade vernika pravoslavne crkve Moskovskog patrijarhata pristupaju ukrajinskoj pravoslavnoj crkvi, jer ne žele da budu deo „ruskog sveta“, koji ne donosi ništa osim bede i ruševina. U poslednje tri godine snimljene su desetine novih ukrajinskih igranih i crtanih filmova koji dobijaju prve nagrade na evropskim festivalima. Svedoci smo istinskog preporoda ukrajinske kulture.

Najvažniji domet u društvu je njegovo zajedništvo, volonterstvo i opredeljenje za evropske vrednosti. Svi Ukrajinci postali su prijatelji: pomažu jedni drugima, idu u goste u druge regione, rade punim srcem, smeju se, vole se i – što je najvažnije – nikud ne beže iz svoje zemlje. Bezvizni režim između Ukrajine i EU, koji je stupio na snagu 11. juna ove godine, nije doveo do masovnog odliva stanovništva. LJudi putuju, ali se vraćaju kući kako bi izgrađivali svoju zemlju. A to je najbitnije, jer najveća vrednost svake zemlje su ljudi: ljubazni, gostoljubivi, marljivi, socijalno aktivni. Takvi koji tuđe neće, a svoje ne daju. Takvi su Ukrajinci. Takvima smatram i Srbe.

U II-IV veku naše ere, u vreme velike seobe naroda, deo Slovena s teritorije današnje Ukrajine preselio se na Balkan. Zbog toga danas Ukrajinci i Srbi imaju mnogo zajedničkih naziva mesta, sela, gradova, planina. Nekad smo bili zajedno u sastavu slovenskog etnosa. Danas smo zajedno u ujedinjenoj demokratskoj Evropi. Držimo se zajedno. Poštujemo one zajedničke demokratske vrednosti koje nam pomažu da ostanemo to što jesmo i da upoznajemo jedni druge.